Tenzije između EU i Kine zbog uvođenja carina na kineska električna vozila

EU će uvesti dodatne carine od 17,4% do 38,1% na električne automobile proizvedene u Kini, objavila je Evropska komisija. Kineska Vlada je oštro osudila takvu odluku i zapretila da će preduzeti sve neophodne mere za odbranu svoje kompanije. U 2023. godini, 19,5% električnih vozila prodatih u Evropi proizvedeno je u Kini, od kojih su mnogi bili automobili brendova zapadnih proizvođača kao što su Tesla, Dačia ili BMV.

Objavljujući preliminarne rezultate istrage protiv subvencija, koji su potvrdili da su cene iskrivljene kineskom državnom podrškom, potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da na lanac vrednosti kineskih električnih automobila „utiče nepravedno subvencionisanje, što izaziva pretnju proizvođačima električnih vozila na baterije u EU od ekonomske štete.”

„Kada naši partneri prekrše pravila, mi ćemo ostvariti svoja prava. Dostigli smo prekretnicu u našoj istrazi protiv subvencija“, rekao je izvršni potpredsednik Valdis Dombrovskis, dodajući da su rezultati zasnovani na jasnim dokazima opsežne istrage i uz puno poštovanje pravila Svetske trgovinske organizacije (STO)“.

Najveće carine za kineski SAIC

Dažbine će se razlikovati po proizvođačima automobila, pri čemu će se kineski državni proizvođač SAIC suočiti sa najvišom carinom od 38,1%, kineski Geely sa 20% i BYD sa 17,4%.

Zapadni brendovi koji proizvode električne automobile u Kini – uključujući Teslu, Dačiju i BMV – suočiće se sa carinom od 21%.

Iako će formalno EU carine biti uvedene od 4. jula 2024, saopštenje trgovinske jedinice izvršne vlasti EU – na čelu sa komesarom Valdisom Dombrovskisom – je preliminarno.

„Sada ćemo sarađivati sa kineskim vlastima i svim stranama u cilju finalizacije ove istrage“, rekao je Dombrovskis.

Izvori koji prate ovo pitanje očekuju da ovaj potez ima za cilj da pokrene pregovore sa Kinom i eventualno promeni konačnu stopu, ako ne i ukine sve zajedno, u konačnoj odluci, što se mora dogoditi do novembra 2024.

Savet će tada staviti na glasanje odluku o konačnoj stopi kompenzacionih dažbina– samo bi kvalifikovana većina država članica, što znači najmanje 15 zemalja koje predstavljaju 65% ukupnog stanovništva, mogla da je blokira.

Nagoveštaj trnovitih pregovora

Međutim, kineski zvaničnici su brzo reagovali na vest, a Ministarstvo trgovine je objavilo veoma ljute izjave na svojoj veb stranici.

„Kina je veoma zabrinuta i veoma nezadovoljna činjenicom da je strana EU ignorisala ponovno snažno protivljenje Kine i ignorisala apele i odvraćanje vlada i industrije mnogih država članica EU.

„Evropska komisija jednom rukom drži visoko zastavu zelenog razvoja, a drugom drži veliki štap protekcionizma, kako bi politizovala ekonomska i trgovinska pitanja“, saopštilo je Ministarstvo, dodajući da to nije u skladu sa duhom konsenzusa kineskih i lidera EU o jačanju saradnje.

„Taj potez će uticati na atmosferu bilateralne ekonomske i trgovinske saradnje između Kine i EU“, upozorili su kineski zvaničnici i dodali da će pomno pratiti napredak EU i odlučno preduzeti sve neophodne mere da bi čvrsto branili legitimna prava i interese” kineskih kompanija.

Ispraviti pogrešnu praksu

Takođesu pozvali kolege iz EU da „isprave pogrešne prakse“ i brzo primene ono što je nedavno dogovoreno na trilateralnom sastanku Kine, Francuske i EU.

Konačno, pozvali su Komisiju da „na odgovarajući način reši ekonomske i trgovinske nesuglasice kroz dijalog i konsultacije“.

Pre odluke, Komisija je bila predmet žestokog lobiranja, a kineska vlada je pretila da će uzvratiti EU merama protiv poljoprivrednog ili vazduhoplovnog sektora. Evropski proizvođači automobila takođe su pojačali upozorenja protiv tog poteza, jer strahuju da bi mogli da postanu meta kontramera koje preduzima kineska vlada.

U 2023. godini, 19,5% električnih vozila prodatih u Evropi proizvedeno je u Kini, prema NVO Transport & Environment, od kojih su mnogi bili automobili brendova zapadnih proizvođača automobila kao što su Tesla, Dačia ili BMV.

Kineski brendovi kao što su BYD i MG, u međuvremenu bi mogli da dostignu tržišni udeo od 11 odsto ove godine, procenjuje ta organizacija.

Izvor: Euractiv

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti