Energetska kriza ostavila je u regionu zapadnog Balkana značajne posledice na privredu, stanovništvo i elektroenergetske kompanije. Svim zemlјama regiona predstoji transformacija državnih elektroprivreda, a pred onim zavisnim od uglјa je težak i složen period prelaska na obnovlјive izvore energije. U predstojećem periodu treba očekivati „najezdu” investitora na najbolјe lokacije u regionu za proizvodnju energije iz sunca i vetra, najavio je u intervjuu za list Elektroprivreda Elektroprivrede Crne Gore Damir Milјević, ekspert Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET)

Koliko je energetska kriza poremetila planove i dinamiku energetske tranzicije?

Energetska kriza je počela u septembru 2021. godine pod uticajem rasta tražnje kineske ekonomije za energijom, a naročito gasom, nakon pandemije, slabe proizvodnje vetroelektrana u Evropi, problema sa nuklearnim elektranama u Francuskoj i smanjenog dotoka gasa iz Norveške i Rusije, a produbila se 2022.godine početkom rata u Ukrajini. Svakako da je kriza poremetila planove i dinamiku tranzicije, ali je činjenica da je suštinski ubrzala prelazak sa fosiilnih na obnovlјive izvore energije u celom svetu. EU je donela program RePower EU kojim se ubrzava prelazak na obnovlјive izvore energije i pojačavaju napori na povećanju energetske efikasnosti. SAD su kroz Zakon o smanjenju inflacije 2022. godine napravile snažan zaokret i ubrzale tranziciju stavlјajući privredi i stanovništvu gotovo 400 milijardi dolara subvencija na raspolaganje, dok je Kina novim petogodišnjim planom značajno povećala svoje ambicije i ubrzala tranziciju ka ugljenično neutralnom društvu.

Nažalost na zapadnom Balkanu i u regiji energetska kriza je ostavila značajne posedice po privredu, stanovništvo i elektroenergetske kompanije. To je uticalo na usporavanje tranzicije iako iskreno govoreći zemlјe regiona nisu, nažalost, još uvek u dovolјnoj meri prepoznale tranziciju kao razvojnu šansu, nego se ona uglavnom danas tretira kao pretnja i nešto što je nametnuto spolja i pod parolom sigurnosti snabdevanja i energetske nezavisnosti pokušavaju se odgoditi neminovne promene i zadržati status quo. Kasneći u tranziciji za okruženjem, region se dovodi u opasnost da postane izolovano ostrvo usred Evrope u koje niko neće želeti da investira, jer investitori žele pre svega da imaju čistu i zelenu energiju kao input u svoje kapacitete.

Da li izvori zelene energije mogu u potpunosti zameniti tradicionalne prlјave izvore?

Svakako. Ukupan ekonomski isplativ potencijal sunca i vetra je daleko veći od naših sadašnjih i budućih potreba i tu nema dileme. Obnovlјivi izvori energije su superiorniji u odnosu na fosilne, ne samo sa stanovišta uticaja na okolinu i klimu nego i sa ekonomskog aspekta, s obzirom da su marginalni troškovi proizvodnje energije iz obnovlјivih izvora zanemarlјivi u odnosu na troškove proizvodnje iz fosilnih goriva, a cene zelenih tehnologija konstantno i dalјe padaju. Kada je u pitanju region, sve zemlјe izuzev Kosova, imaju dovolјno potencijala u obnovlјivim izvorima energije da napuste proizvodnju iz fosilnih goriva. Pitanje je samo političke odluke i spremnosti zemalјa da saradjuju i optimiraju neke od kapaciteta na regionalnom nivou, kako bi troškovi bili niži. Pri tome mislim na kapacitete balansiranja i skladištenja energije i kapacitete mreže.

Da li tranzicija može biti ista za sve države regiona Balkana?

Svaka zemlјa regaiona ima svoje specifičnosti, kako u pogledu trenutnog energetskog miksa, tako i u pogledu tendencija u potrošnji, stanja u privredi, razvojnih aspiracija i socijalno-ekonomskih parametara, pa se ne može jedan recept primeniti na sve zemlјe. Međutim, ono što je zajedničko, i što je praksa već pokazala je da postoje neke strategije i politike koje su univerzalno primenjive i gde se ne može pogrešiti. Tu prvenstveno mislim na ulaganja u energetsku efikasnost tj. smanjenje potrošnje energije i podsticanje proizvodnje na mestu potrošnje kroz podršku građanima i privredu da sami proizvode energiju i troše je, a eventualni višak puštaju u sistem. Ono što je još važno i zajedničko za sve zemlјe regiona je da im predstoji transformacija državnih elektroprivreda pri čemu i političari i rukovodstva elektroprivreda trebaju shvatiti da budućnost modernih elektroprivreda nije u proizvodnji energije, jer će energiju proizvoditi svako, nego u pružanju usluga i servisa u domenu elektroenergetike. Što pre se to shvati i prihvati lakša i bezbolnija će biti transformacija i elektroprivrede će biti konkurentnije, a region privlačniji za ulaganja. Pored navedenog, svim državama regiona zavisnim od uglјa predstoji težak i složen period transformacije opština i regiona gde je ugalј bio osnova razvoja na razvoj nove ekonomske strukture, koja će obezbediti njhov opstanak i dalјi razvoj.

Šta treba očekivati u narednom periodu , tj. u kom pravcu će se dalјe razvijati proces energetske tranzicije?

Ono što po meni treba očekivati u narednom periodu je još veća najezda investitora na najbolјe lokacije u regionu za proizvodnju energije iz sunca i vetra. Već danas su u svim zemlјama regiona pritisci privatnih investitora takvi da ćemo vro brzo ostati bez slobodnih kapaciteta na prenosnoj i distributivnoj mreži, što može imati vrlo loše posledice po dekarbonizaciju vlastite potrošnje u zemlјama regiona, s obzirom da najveći broj investitora zelenu energiju namerava da izvozi, a ne da prodaje na domaćim tržištima. Situacija se može okarakterisati kao haotična i pod hitno se moraju preduzeti mere da se zaustavi proces neokolonizacije energetskog sektora u regionu, pri čemu nisam protiv domaćih i inostranih investitora, tačnije, svi su dobrodošli, ali pravila igre se moraju uspostaviti da bar deo energije ostane u zemlјi kako bi se izvršila dekarbonizacija domaće potrošnje, jer to bi nam trebao biti cilј. Pored navedenog, smatram da bi započinjanje dijaloga unutar zemalјa i uspostavlјanje stalne komunikacije sa svim društvenim akterima trebao biti naredni korak, jer nemoguće je izvesti ovu vrstu tranzicije, koja nije samo energetska nego i ekonomska, socijalna pa i društvena, bez punog učešća i saglasnosti svih aktera pri čemu mislim na građane, lokalne zajednice i privredu. Energetska tranzicija će se desiti bez obzira šta mi mislili i kako se ponašali, ono što je bitno sa stanovišta društva je da bude održiva i relativno pravedna i da teret tranzicije kao i koristi od tranzicije budu ravnomerno raspoređeni.

Napomena: Sa gospodinom Milјevićem redakcija lista Elektroprivreda je razgovarala početkom juna na marginama energetske konferencije u organizaciji Elektroprivrede Crne Gore.

Izvor: Elektroprivreda