Danska elektroenergetska grupa Orsted i proizvođač vetroturbina Vestas upozorili su na izazovne uslove u obnovljivoj energiji nakon što su projekti u Evropi doživeli loše proizvodne pikove usled male brzine vetra.

Zastoji u lancu snabdevanja i rastući troškovi pogodili su proizvođače.

Vestas je prošle nedelje upozorio na „sve izazovnije globalno poslovno okruženje za obnovljive izvore energije“. Ova komanija je, po drugi put ove godine, smanjila svoju prognozu marže operativnog profita za celu godinu.

Pad profita

Iz Orsteda, najvećeg svetskog proizvođača vetroelektrana na moru, saopšteno je da su ostvarili dobitak od samo 2,5 milijardi DKr (danska kruna / 389 miliona dolara) zvog nižih brzina vetra u prvih devet meseci ove godine. U ovoj kompaniji očekuju da će njihov profit u 2021. biti niži od ranijih procena. Operativni profit u trećem kvartalu takođe je bio nešto ispod procena analitičara.

Relativno loše procene usledile su dan nakon što su globalni lideri na COP26 u Glazgovu naveli tehnologije čiste energije kao ključne za postizanje ciljeva za suzbijanje globalnog zagrevanja.

Dostupnost obnovljivih izvora energije (OIE) na mahove, kao što je bilo sa energijom vetra, došla je u fokus u Evropi poslednjih mesec. Zbog situacije sa nekim od najsporijih brzina vetra u poslednjih nekoliko decenija tržište električne enrgije je ponovo podstalo zavisno od gasa i ugalja. To  se desilo i u Velikoj Britniji, najvećem svetskom tržištu vetra na moru.

Vestas je smanjio svoju celogodišnju maržu profita pre posebnih stavki na četiri procenta. Prethodno ju je smanjio na pet do sedam procenata, sa početnih šest do osam u avgustu.

Za ovaj pad profita proizvođač turbina je okrivio niz faktora, uključujući blokade globalnog lanca snabdevanja i nestašice komponenti, zajedno sa višim troškovima sirovina i transporta.

Akcije grupe pale su za 14 odsto, nakon prijave pada zarade u trećem kvartalu od 21 odsto (na 325 miliona evra bez kamata, poreza i posebnih stavki u poređenju sa istim periodom pre godinu dana). Marža profita za tri meseca je pala na 5,9 procenata u odnosu na 8,6 procenata prošle godine. Ovo se desilo, uprkos povećanju prihoda od 16 odsto na 5,54 milijarde evra, pošto je potražnja za turbinama i srodnim uslugama ostala visoka.

Referentne cene čelika u SAD i Evropi, koji po težini čini više od 70 odsto vetroturbine, ove godine su porasle za 86, odnosno, 53 odsto.

Pokušaj lobiranja na samitu COP26, dok akcije strmoglavo padaju

Iako je Vestas zadržao svoje najnovije celogodišnje smernice o prihodima, izvršni direktor Henrik Andersen rekao je da se očekuje da će problemi u lancu snabdevanja i viši troškovi potrajati i tokom 2022. godine.

Andersen je rekao da su i njegova sopstvena kompanija i njeni klijenti tražili načine da ublaže neke od poteškoća. Kako je rekao, one bi, neizbežno, mogle dovesti do kašnjenja u realizaciji projekata u nekim delovima sveta.

Ova menažer je na samitu COP26 insistirao da razlog za prelazak sa fosilnih goriva nikada nije bio jači. Pozivajući globalne lidere da ubrzaju proces izdavanja dozvola za vetroelektrane, istakao je da su dozvole često bile među glavnim blokadama u realizaciji projekata.

„Prestanite da pričate o tome šta želite da radite 2040., 50. ili 60. godine. Ovo je ono što treba da uradite u novembru, decembru 2021. godine“, rekao je Andersen.

Orsted je insistirao da je na pravom putu da ispuni svoje celogodišnje smernice, uprkos tome što je operativni profit u trećem kvartalu pao za 11 odsto na godišnjem nivou (na 2,9 milijardi DKr) što je oko tri procenta niže od očekivanja analitičara.

Akcije kompanija za energiju vetra pretrpele su veliki pad ove godine, nakon što su u januaru dostigle rekordne vrednosti. Akcije Vestasa pale su za 22 odsto, dok su akcije rivala Simens Gamesa, koji je ove godine izdao nekoliko upozorenja o profitu, izgubile 40 odsto.

Akcije Orsteda pale su u sredu za 3,7 odsto, čime su ove godine pale za 32 odsto.

Izvor: The Financial Times