TESLOVOD

Inženjer iz Srbije uspešno je realizovao ideju Nikole Tesle iz 1900. godine kroz uređaj nazvan TESLOVOD - sistem za jednožilni prenos električne energije.

Magistar elektrotehničkih nauka, Nenad Šijaković osmislio je i konstruisao uređaj pod nazivom TESLOVOD, kojim je demonstrirao mogućnost rada jednožilnog električnog sistema u kojem se prenos električne energije između prijemnika i predajnika vrši jednim provodnikom putem korišćenja svojstava stacionarnih, odnosno stojećih talasa.

Postojanje stacionarnih talasa u prirodi su verovatno najmanje poznato, a vrlo lako moguće najvažnije otkriće našeg velikana Nikole Tesle. Tesla je naime smatrao da će tehnologija budućnosti zasigurno biti zasnovana na dekodiranju i razumevanju upravo stacionarnih talasa, odnosno polja.

Tesla je to svoje veliko otkriće jednom prilikom opisao na sledeći način: “Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija koji su zadivili svet. (…) Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa”.

Tesla pored primene u energetici i telekomunikacijama vidi ogromne mogućnosti primene stacionarnih talasa i u medicini. Zanimljivo je ovde spomenuti da su ovi talasi upravo oni talasi pomoću kojih po teoriji Prof Dr Konstantina Mejla, komuniciraju sve ćelije u našem organizmu. Talasi kojima se, takođe po teoriji istog naučnika, zasniva i svima nama dobro poznata gravitacija, kojoj zvanična nauka do danas još uvek nije odredila tačan izvor i način nastajanja. Talasi kojim figurativno rečeno diše naša planeta na Šumanovoj učestanosti. Talasima na kojima se prema nekim teorijama zasniva čak i sama esencija našeg postojanja, sama duša.

Sistem koji je modifikovan u odnosu na originalni Teslin patent

TESLOVOD u izvedbi Nenada Šijakovića predstavlja sistem koji je modifikovan u odnosu na originalni Teslin patent br. 645,576 od 20. marta 1900. godine pod nazivom “System of transmission of electrical energy”, kao i dopune istog kroz patent br. 649,621 od 15. maja 1900. godine pod nazivom “Apparatus for transmission of electrical energy”. Isti uspešan poduhvat naučnoj zajednici prijavili su nedavno i naučnici iz Rusije, ali bez detaljnog opisa konstrukcije uređaja primenjenog u tom slučaju, kao i bez bilo kakve teoretske podloge koja bi navedeni fenomen jednožilnog prenosa električne energije podrobnije objasnila.

Neophodno je na ovom mestu nabrojati i ostale povezane patente Nikole Tesle: patent br. 479,804 od 7. jula 1893. godine pod nazivom “Coil for elektromagnets”, 593,138 od 2. novembra 1897. godine pod nazivom “Electrical transformer”, 787,412 od 18. aprila 1905. godine pod nazivom “Art of transmitting electrical energy through the natural mediums”, 13,563 od 9. novembra 1901. godine, 14,579 od 24. aprila 1902., kao i br. 8200 od 17. aprila 1906. godine pod zajedničkim nazivom “Improvements in and relating to the transmission of electrical energy”. Sve kulminira patentom br. 1,119,732 od 1. decembra 1914. godine pod nazivom “Apparatus for transmitting electrical energy”.

Izgled pojedinačnog namotaja Teslovoda

Oprema za ispitivanje manjeg prototipa TESLOVODA

Prenos električne energije kod TESLOVODA se vrši jednožilnim provodnikom. Prema Šijakoviću uređaj se mora dovesti u stanje u kojem je na provodniku uspostavljen stacionaran (stojeći) talas, dok se predaja i prijem električne energije obavljaju u tačkama antinodova tog stacionarnog talasa uspostavljenog na odgovarajućoj učestanosti primenjenog signala. Trenutna radna učestanost za koju je dizajnirana ova verzija TESLOVODA iznosi oko 77 kHz. Kako bi se neutralisalo emitovanje, odnosno gubitak emitovanjem u radio spektru učestanosti, planirano je dalje spuštanje radne učestanosti sistema na nivoe na kojima će radio emisija sistema biti eliminisana, ili dovoljno smanjena.

Manji prototip Teslovoda koji je služio u svrhe ispitivanja

Važno je ovde spomenuti i nesebičnu pomoć koju je Nenad imao od starijeg kolege Dr Radeta Radetića iz Bora. Naime bez vrlo specifičnog generatora signala visokih frekvenci koji radi u opsegu 40-120 kHz, koji se koristi za napajanje TESLOVODA, a koji je g. Radetić izradio, kao i saveta kroz razmenu mišljenja u uvek dugim telefonskim razgovorima, realizacija TESLOVODA, kao i celokupne ideje, odnosno dokazivanja mogućnosti jednožilnog prenosa aktivne komponente električne energije, prosto ne bi bila moguća, napominje Šijaković.

Podsetimo čitaoce na jedan od glavnih postulata danas opšte priznate elektrotehnike koji glasi da nije moguće uspostaviti tok struje, odnosno snage (tačnije njene aktivne komponente) u otvorenom električnom kolu, što TESLOVOD upravo demantuje i uspešno sistemom jednog provodnika napaja potrošače aktivnom komponentom snage.

Oprema TESLOVOD

Teslin rezonantni jednožilni sistem za prenos el. energije TESLOVOD 2.5.0 kojim je u eksperimentalnim uslovima organizovanim i finansiranim u sopstvenoj režiji izvršen prenos aktivne snage od oko 100W napajan je VF generatorom 0-50V, 40-120kHz (10A).

Teslovod je prilikom ispitivanja vožen sa predajnog kraja na 77 kHz, sa ulaznim naponom od 30 V u međukolu generatora visokofrekventnog pravougaonog signala (0-50V, 40-120kHz (10A)). Na prijemnom kraju napajana je klasična sijalica sa volframovim vlaknom snage 100 W koja je tokom trajanja eksperimenta svetlela vrlo jarko i osvetljavala kao jedini izvor svetlosti prostoriju od oko 25 metara kvadratnih. Tokom eksperimenata su vođene detaljne beleške kao i video zapisi. Ispitivan je prenos električne energije na daljinu korišćenjem Teslinih spiralnih kalemova u formi Teslinog transformatora na mestu predajnika i prijemnika.

“Energetska, odnosno nacionalna stabilnost i bezbednost ne grade se od krova već od temelja. Najveći domet patriotizma jeste stvaranje i tehnološki proboj zarad boljitka svoga roda i otadžbine. Pre nego pronađemo bilo šta značajno u svetu inovacija i nauke, moramo prvo da ponovo pronađemo sebe, onog pravog sebe i onu primarnu pokretačku energiju iz studentskih i dečijih dana, čistu, poletnu, nekorumpiranu pogrešnim vrednostima i otvorenu”, kaže Šijaković.

Ovaj stručnjak ističe: “Preda mnom je rad na teorijskom sagledavanju navedene pojave i principa rada TESLOVODA kao i obraćanje Zavodu za patente u svrhu patentiranja specifičnih rešenja koji su doveli do realizacije ove Tesline ideje kroz TESLOVOD. Planirano je osnivanje Srpskog centra za inovacione energetske tehnologije – SciNet u formi udruženja, koje bi okupilo stručnjake i zainteresovane pojedince i institucije zainteresovane da se uključe u izučavanje fenomena korišćenja stacionarnih talasa u svrhu proizvodnje i prenosa električne energije, kao i moguće primene u drugim oblastima”.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Komentari (3)

  1. Bravo!
    Vi stvarate nadu u budućnosti.
    Ja imam mnogo ideja i projekte koji čekaju jer nemam mogućnost da ih realizujem. Najverovatnije nikad neće ugledati svetlost dana.
    Ali mi je drago da postoje ljudi koji ipak pored svega uspeju nešto da ostvare, Pozdrav!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti