TNG na raskrsnici – pred oporavkom ili nestajanjem

U cilju obezbeđenja energetske stabilnosti Srbije u uslovima ekstremnog rasta berzanskih cena naftnih derivata, država je postupila odgovorno, privremeno smanjujući akcize na motorna goriva (dizel i benzin), ali to nije učinila na TNG-u koji, takođe, predstavlja motorno gorivo. Nažalost, to predstavlja dodatno breme na ionako ugroženi TNG koga, uglavnom, koriste platežno manje sposobni vlasnici privatnih vozila. Ukoliko se u Srbiji akciza na TNG hitno ne smanji investicije od najmanje 200 miliona EUR biće potpuno obezvređene.

Razlozi za povećanje cene TNG-a

Minulo višemesečno povećanje cena TNG-a predstavlja proizvod kombinovanog delovanja nekoliko faktora.

  • TNG nastaje kao proizvod prerade prirodnog gasa i gasnog kondenzata (što čini 65% od svetske proizvodnje) i prerade sirove nafte (što čini 35% od svetske proizvodnje). Posledično, cena TNG-a globalno korespondira sa cenama ovih primarnih sirovina, a koriguje se prema specifičnim uslovima na lokalnim tržištima. Tekuća Ukrajinska kriza dovela je do povećanja cena prirodnog gasa i sirove nafte do rekordnih nivoa, pa je i cena TNG-a (koji nastaje njihovom preradom) oborila sve rekorde. 
  • Iako ne postoje direktne sankcije EU za ruske naftne derivate, izvoz TNG-a iz Rusije u istočnu Evropu poremećen je još od samog početka sukoba u Ukrajini – na primer, početkom marta 2022. čak 700 punih vagona sa oko 20.000 tona TNG-a bilo je u mirovanju na granici Poljske i Belorusije. Povećava se broj lica i kompanija koje su sankcionisane od strane EU, a sve više evropskih kompanija počinje da se “samosankcioniše”, odbijajući da kupuje ruski TNG, smatrajući takve kupovine pravno, reputaciono i tehnički rizičnim. To je dovelo do pojave alternativnih i istovremeno skupljih izvora snabdevanja u odnosu na Rusiju: baltički morski uvoz i železnički uvoz iz čvorišta ARA (Amsterdam-Roterdam-Antverpen). Kapilarno kamionsko snabdevanje iz evropskih rafinerija teoretski takođe predstavlja alternativni izvor, ali su slobodne rafinerijske količine TNG-a veoma ograničene širom Evrope jer rafinerije u vlastitim energanama trenutno troše TNG kao zamensko gorivo koje je značajno jeftinije od prirodnog gasa.
  • Globalna inflacija je i pre početka Ukrajinske krize dovela do povećanja cena svih berzanskih proizvoda, gde spada i TNG.
  • Takođe, i pre početka Ukrajinske krize, zbog nerentabilnog poslovanja izazvanog pandemijom Covid-19, zatvorene su pojedine evropske rafinerije ili su parcijalno konzervisana određena rafinerijska postrojenja, što je dovelo do smanjenja prerade nafte u Evropi i posledičnog pada proizvodnje TNG-a koji učestvuje sa 1 – 4% u pulu prerađenih naftnih derivata (ExxonMobil Slagen Norveška, Neste Naantali Finska, ENI Livorno Italija, Gunvor Ingolštat Nemačka, Petroineos Grangemouth Škotska, Total Antwerp Belgija, Total Donges Francuska, Total Grandpuits Francuska, Gunvor Antwerp Belgija).   
  • Srbija ima vlastitu proizvodnju TNG od približno 105 hiljada tona, a ostatak se uvozi (50-tak hiljada tona). I pored višegodišnjeg pada potrošnje TNG-a, Srbija je i dalje uvozno zavisna, stoga ne može izolovati sopstvenu cenovnu konjunkturu od međunarodnog cenovnog okruženja. S tim u vezi, na Srbiju se “prelilo” minulo višemesečno povećanje međunarodnih berzanskih kotacija TNG-a koje određuju visinu domaćih cena ovog proizvoda (dijagram niže za benchmark kotacije propana).
  • Posle kraćeg pada kotacija TNG-a koji je započeo u drugoj dekadi marta 2022., očekuje se ponovni porast kotacija TNG-a usled obustave isporuke prirodnog gasa Poljskoj i Bugarskoj od strane Gazproma, kao i produbljivanja neizvesnosti u pogledu gasnog snabdevanja ostalih članica EU. Naime, očekivani evropski deficit prirodnog gasa automatski generiše porast cena TNG-a koji 65% potiče iz prerade prirodnog gasa.
  • U ovom trenutku, da bi distribucija TNG-a bila ekonomski opravdana za sve učesnike lanca snabdevanja, domaća maloprodajna cena TNG-a na benzinskim stanicama bi se morala kretati u dijapazonu 110-112 RSD/lit. U tom smislu, u predstojećim mesecima u Srbiji se može očekivati porast maloprodajnih cena TNG-a, dok će dalja cenovna dinamika zavisiti od perspektiva rešavanja Ukrajinske krize, apsolutnih cena prirodnog gasa i sirove nafte, cenovnog pariteta između prirodnog gasa i TNG-a, izbora sirovina za evropsku petrohemijsku industriju (primarni benzin vs. propan) i generalnih promena u strukturi evropske energetske potrošnje.

Faktori koji utiču na cenu TNG-a u Srbiji

Cena TNG-a u Srbiji zavisi od tržišne cene samog TNG-a (koja se meri visinom međunarodnih berzanskih kotacija) i od visine domaćih fiskalnih dažbina. Ipak, treba istaći da je višegodišnji rast cene TNG-a primarno prouzrokovan neproporcionalno visokim iznosom akcize, a ne rastom same cene TNG-a kao tržišnog proizvoda (što je jednako pogodilo sve naftne derivate). Naime, instrument kojim država dominantno može uticati na nivo cena i cenovne paritete različitih energenata je politika akciznog oporezivanja, a u Srbiji je od 2012. godine promet TNG-a opterećen dažbinama koje su veće nego u bilo kojoj zemlji Evrope.

Predlog Udruženja TNG Srbije (UTNGS) je da se politika akciznog oporezivanja TNG-a što pre uskladi sa zahtevima direktiva EU u ovoj oblasti, naravno uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta. Principe koje EU direktive afirmišu su potrošnja ekološki prihvatljivih proizvoda, uz očuvanje međusobne konkurentnosti različitih energenata, kako bi se na tržištu očuvalo što više različitih izvora energije. Ovde se TNG savršeno uklapa. Politika akciznog oporezivanja energenata se ne posmatra isključivo kao instrument povećanja budžetskih prihoda, već kao instrument sprovođenja i drugih politika. Stoga je potrebno smanjiti akcizu na TNG-u na nivo koji će stimulisati potrošnju. Čak kada bi se akciza na TNG u Srbiji prepolovila, ukupne fiskalne dažbine na ovaj derivat bi i dalje bile veće nego u državama iz našeg okruženja.

U Srbiji je akciza na benzin za 37% veća od minimalno propisane evropske akcize, na dizel je veća za 53%, a na TNG je čak tri puta veća. Upravo ovo predstavlja suštinski razlog višegodišnjeg rasta cene TNG-a i posledičnog pada njegove potrošnje. Naime, od 2011. do 2021. godine, akciza na TNG je porasla sa 17,98 RSD na 45,17 RSD po kilogramu, što je dovelo do pada potrošnje TNG-a sa 400 hiljada tona u 2011. godini na svega 155 hiljada tona u 2021 godini. Energetskom, ili boje reći fiskalnom politikom, pre desetak godina je stvoren ambijent koji destimuliše upotrebu TNG-a kao ekološkog goriva. Kada se tome doda i politika slobodnog uvoza evropskih polovnih dizelskih vozila (kojih se Evropa “rešava”), dobijamo trenutnu nezavidnu situaciju. U Srbiji danas taksisti mahom koriste vozila sa dizelskim pogonom, a nekada su bili glavni promoteri TNG-a.

Smanjenje akcize na TNG-u je takođe neophodno radi povećanja njegovog udela u ukupnom energetskom pulu, što bi doprinelo smanjenju emisije zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte, a danas je ovo globalni prioritet u cilju sprečavanja negativnih efekata klimatskih promena. Pri tome, poznato je da TNG troše platežno manje sposobni građani, tako da osim ekoloških benefita, smanjenje akcize na TNG-u ima snažnu socijalnu komponentu.

Smanjenje akcize na TNG-u bi se delimično moglo kompenzovati uvođenjem akcize na komprimovani prirodni gas (CNG) koji u Srbiji ima nultu akcizu i poresku stopu od 10%. Pri tome, ova mera bi se mogla smatrati i ulaganjem države u smanjenje emisije zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenjem akcize na TNG-u u Srbiji bi se za veoma kratko vreme mogao ostvariti značajan pomak u zaštiti životne sredine, očuvale bi se značajne investicije u infrastrukturu od minimum 200 miliona EUR, a platežno manje sposobni građani bi dobili jeftnije motorno gorivo. Danas u saobraćaju ima preko 205.000 vozila na kojima je izvršena konverzija benzinskih motora za korišćenje TNG-a, prosečna cena ugradnje uređaja je 350 EUR, tako da su građani samo po ovom osnovu uložili oko 78 miliona EUR. Za prodaju TNG-a je osposobljeno 1.140 maloprodajnih stanica širom Srbije sa prosečnom investicijom od 50.000 EUR po stanici, što čini oko 57 miliona EUR. Kada se ovome dodaju proizvodni pogoni, skladišta, punionice boca, same boce, autocisterne, troškovi opremanja i licenciranja servisa za konverziju motora, procena je da, ukoliko se akciza na TNG hitno ne smanji, da će investicije od najmanje 200 miliona EUR biti potpuno obezvređene.

Državne mere i dalje perspektive

U cilju obezbeđenja energetske stabilnosti Srbije u uslovima ekstremnog rasta berzanskih cena naftnih derivata, država je postupila odgovorno, privremeno smanjujući akcize na motorna goriva (dizel i benzin), ali to nije učinila na TNG-u koji takođe predstavlja motorno gorivo. Nažalost, to predstavlja dodatno breme na ionako ugroženi TNG koga uglavnom koriste platežno manje sposobni vlasnici privatnih vozila.

Vozači odavno prelaze sa TNG-a na druga goriva. Potrošnja TNG-a je opravdana za vozače kada maloprodajna cena TNG-a ne prekoračuje 50% od maloprodajne cene benzina. Iz razlike se pokrivaju troškovi konverzije motora, povećana potrošnja od 15-20% po pređenom kilometru (u odnosu na benzinski pogon) i periodični troškovi atesta za opremu. Korisnici TNG-a su spremni na trošak konverzije motora kada se ulaganje isplati u roku dve do tri godine, kroz uštede na ceni TNG-a u odnosu na benzin, a period nakon povrata ovog ulaganja do isteka životnog veka vozila čini uštedu za korisnika.

Početkom 2021., ovaj indeks je iznosio oko 54%, a danas već iznosi 60% (i to pri smanjenoj akcizi na benzin bez smanjene akcize na TNG), tako da je TNG odavno prešao u zonu ekonomske neopravdanosti za vozače, pa mu preti potpuno istiskivanje sa tržišta ukoliko se hitno ne preduzmu odgovarajuće institucionalne mere na planu smanjenja akcize.

Autor je predsednik Udruženja za TNG

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti