Trka milijardera u svemiru

Svemir je bio na naslovnim stranama u više navrata 2021. godine: sletanje Nasinog rovera Perseverance na Mars, pad retkog meteorita u Engleskoj, otkriće skoro 200 novih planeta izvan Sunčevog sistema – svi su podelili svoj trenutak slave sa javnošću. Međutim, najopsežnije izveštavanje o svemirskim vestima verovatno je bilo 11-minutni let van ivice Zemljine atmosfere, koji je napravio Vilijam Šatner, poznatiji kao kapetan Džejms T Kirk sa USS Enterprajza, u oktobru 2021.

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, osnivač Amazona, Džef Bezos leteo je u svemir tokom jula. Nakon 15 uspešnih test letova bez ljudi, ovo je prvi svemirski let njegove kompanije Blue Origin u kojem je bila prisutna i posada. Let se desio na 52. godišnjicu sletanja Apolla 11 na Mesec sa Nilom Armstrongom i Bazom Oldrinom 1969. godine. Istorijski let najbogatije osobe na svetu trajao je 11 minuta. Let je usledio devet dana nakon što je britanski milijarder Ričard Brenson u svemirskom avionu Unity svoje kompanije Virgin Galactica posetio svemir. Od tada se vrte uzastopne prepirke oko toga da li je Brenson bio u svemiru. Brensonov let je dostigao samo 55 milja (88 km) iznad površine Zemlje, tako da nije prešao Karmanovu liniju, granicu 100 km iznad površine koja označava ivicu svemira. Bezosov let jeste.

Ova putovanja su značajan tehnološki napredak. Ali, zašto bi nam bilo stalo do izuzetno bogatih pojedinaca, koji sebi mogu da priušte sopstvenu letelicu? Važno je šta ovo predstavlja za budućnost. Videli smo, tokom poslednje decenije, razvoj pojedinih privatnih kompanija koje grade satelite. Sada imamo kompanije – poput kompanije SpaceX Elona Maska – sa sopstvenim raketnim programima, koje dobijaju ugovore od vladinih agencija za izvođenje lansiranja za njih. SpaceX je, takođe, prevozio teret i astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu za kompaniju NASA.

Rasne predrasude u zdravstvenom sistemu

Ovo je bila godina kada je postalo široko shvaćeno da su nejednakosti u zdravstvenim ishodima za crne i azijske ljude delimično rezultat mešavine profesionalnih, sistemskih i tehničkih predrasuda, koje zajedno proizvode institucionalni rasizam.

Tokom 2021. godine su, takođe, objavljena otkrića da su crnkinje i azijatkinje imale četiri, odnosno dva puta veće šanse da umru na porođaju i da će imati više mrtvorođene dece nego bele žene. Ove sistemske, institucionalne pristrasnosti nisu čak ni bile zabeležene u nacionalnim statistikama dok ih nije prijavio MBRRACE (Majke i bebe: smanjenje rizika kroz revizije i poverljive istrage širom zemlje). Kancelarija za nacionalnu statistiku, koja je sada sazvala Radnu grupu za inkluzivne podatke, kako bi osigurala da svi treba da se računaju, bez sumnje će iznositi brojke u budućnosti.

Uzeti zajedno, ovi primeri ukazuju na zdravstveni sistem u kome crnci i azijski ljudi imaju razloga da se pitaju da li će dobiti jednak tretman. Kao što je pandemija pokazala, osim ako nas ne uvuku u isti čamac, niko ne može biti siguran da je bezbedan. Izgradnja poverenja da su, na primer, vakcine dizajnirane imajući na umu crne i bele ljude, zahteva da se izgradi poverenje uopšte. Nadamo se da je 2021. godina bila prekretnica, kada je dovoljno ljudi prepoznalo važnost izgradnje istinske jednakosti u sistemu zdravstvene zaštite.

Cop26: vreme je za akciju

Globalno zagrevanje nije samo priča od ove godine. To je velika tema u pozadini (a ponekad i u prvom planu) svakog drugog naučnog razvoja ovog veka. Ali, bilo je nekih velikih naučnih prekretnica tokom godine i značajnog pomeranja fokusa.

U avgustu je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) objavio prvi deo svog Šestog izveštaja o proceni, koji pokriva stanje našeg znanja o klimatskom sistemu, kao i to šta nam nauka može reći o tome šta će se sledeće desiti. Celokupna poruka bila je ista kao u Petom izveštaju o proceni iz 2014. godine. Ali, još jasnija i jača. Stvari su loše i potrebne su drastične akcije, kako bi se sprečile najgore posledice. Tokom ove godine je došlo do značajnog pomaka sa reči na akciju, iako je napredak u delu „akcije“ i dalje suviše spor.

Mediji se fokusiraju na događaje na skupu Cop26, a ne na samu nauku o klimi, što je dobra stvar: nauka će uvek biti važna, ali već imamo više nego dovoljno nauke da delujemo. Sledeći koraci su vezani za protok novca, političke i humanitarne akcije i neuređene poslove globalne saradnje. A snažna nauka će taj proces održati. Možemo da predvidimo posledice naših postupaka, a ta predviđanja moraju da motivišu sve nas, vladu, biznis i pojedince.

Fibromialgija: novo razumevanje može dovesti do lečenja hroničnog bola

Fibromialgija – koju karakteriše rasprostranjen bol, iscrpljujući umor i emocionalni stres – pogađa jednu od 40 osoba, pretežno žena, ali nema poznati uzrok ili lek. Kao i mnoga druga stanja hroničnog bola, smatra se „funkcionalnim neurološkim poremećajem“, što se najbolje objašnjava razlikama u načinu na koji mozak obrađuje i obraća pažnju na signale bola. Sadašnji tretmani stoga uključuju CBT i stepenaste vežbe, ali imaju ograničenu efikasnost.

Studija koju je vodio King’s College objavljena 2021. može sve to da promeni. Istraživači su miševima ubrizgali antitela pacijenata sa fibromialgijom i otkrili da su razvili poteškoće u vezi sa simptomima pacijenata: smanjeno kretanje, slabost i povećanu osetljivost na hladnoću i pritisak. Miševi kojima su ubrizgana antitela zdravih odraslih osoba nisu razvili ove probleme.

Autori su zaključili da je fibromialgija autoimuni poremećaj. Ako se ponovi, ovaj nalaz bi doveo do revolucije dijagnoze i lečenja ovog, a možda i drugih, hroničnih stanja. Miševi u studiji su se oporavili kada su se antitela očistila iz njihovih sistema, što je budilo nadu da tretmani koji smanjuju antitela, kao što je razmena plazme, mogu okončati ovo teško stanje milionima ljudi širom sveta.

Precizno predviđanje strukture proteina od strane veštačke inteligencije

Za više od 60 godina, od kada je prva detaljna struktura proteina određena pri atomskoj rezoluciji rendgenskom kristalografijom, niz sve snažnijih eksperimentalnih tehnika učestvovao je u razjašnjavanju strukture za više od trećine svih proteina kodiranih pomoću ljudskog genoma. Bez obzira na to, veliki deo proteina je ostao neuhvatljiv za tradicionalne laboratorijske metode. To je rezultiralo velikim jazom u našim naporima da damo smisao informacijama o sekvenci genoma koji kodira protein. Tokom 2021. godine došlo je do velikog napretka u prevazilaženju ovog ograničenja, metodama za predviđanje strukture uz pomoć veštačke inteligencije, koje daju izuzetnu tačnost.

Ekstremno vreme postaje još ekstremnije

Klimatski naučnici su dugo očekivali ovu godinu, u kojoj je održana konferencija Cop26 i objavljen najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Ali, neočekivani aspekti prirode – i nesposobnost vlada da se pravilno pripremi za njih – omogućili su realnosti da proveri klimatski rizik 2021.

Toplota koja se nadvila nad Severnom Amerikom ovog leta je, možda, klimatskim naučnicima otvorila oči. Činjenica da su temperaturni rekordi pređeni bila je prva indikacija da se nešto novo dešava. Kada se vrućina pretvorila u vatru, uništavajući milione hektara šume, brišući čitave zajednice.

Toplotni talasi i požari u istočnom Mediteranu imali su sličan efekat, dok su delovi Australije, koji su pretrpeli višegodišnje suše i požare, bili poplavljeni. Razorne poplave u kojima je poginulo više od 200 ljudi u najrazvijenijoj regiji na svetu oko Rajne, pokazale su da novac i demokratija nisu uvek i zaštita od prirode. Takođe su pokazali da je napredak u prognozi vremena i poplava beskorisan – osim ako vlasti ne poslušaju njihova upozorenja i ne reaguju brzo.

Rekordan broj dece koja žive sa gojaznošću

U novembru je Nacionalni program merenja dece otkrio šokantno povećanje broja učenika osnovnih škola u Engleskoj koji žive sa gojaznošću. I to samo tokom jedne godine – sa petine na četvrtinu onih uzrasta od 10 do 11 godina. Još šokantnije su sve veće nejednakosti – 14% dece u najbogatijim naseljima živi sa gojaznošću, u poređenju sa 34% u najugroženijim.

Pandemija je pogoršala ove trendove, mada su oni bili tu i mnogo pre nje. Siromaštvo pokreće gojaznost, kao i okruženja koja otežavaju zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Lokacije brze hrane, reklame za brzu hranu, povrede pešaka i zagađenje vazduha mnogo su veći u najsiromašnijim naseljima, a zelene površine su mnogo ređe. Gradova koji pokušavaju da poboljšaju ova okruženja daju nam malu nadu.

Stvaranje zdravijih gradova je izazovno i opire se moćnim komercijalnim interesima. Zdravija naselja i gradovi bi poboljšali mentalno zdravlje dece, smanjili gojaznost odraslih i demenciju, dijabetes tipa 2 i mnoge vrste raka. Ponovno ozelenjavanje urbanog okruženja, davanje prednosti igrališitma i pešacima u odnosu na saobraćaj bi, takođe, doprinelo neto-nultom svetu. Zalaganje za zdravlje dece bi, kroz naučne politike, tada moglo da postane revolucionarna priča, štiteći sve nas i našu planetu.

Meteorit Winchcombe: poklon iz svemira

Dana 28. februara 2021., bilo je više od 1.000 izveštaja o neobičnoj traci svetlosti na nebu Velike Britanije. A naučnici su već bili zauzeti procenom mesta sletanja. Vatrena lopta je bila meteor, vanzemaljski ostatak našeg ranog Sunčevog sistema, koji je jurio hiperbrzinom kroz našu atmosferu, završavajući svoje putovanje u komadima, raštrkanim po ruralnom Glosterširu.

Meteor je više nego samo izvanredan prizor. Možemo da pratimo njegovu putanju kroz tamu, da bismo otkrili odakle je došao. A, takođe, i da predvidimo gde će fragmenti sleteti. Meteorit – prvi te vrste pronađen u Velikoj Britaniji za 30 godina – bio je redak primerak zbog sadržaja materijala koji su suštinski nepromenjeni od formiranja Sunčevog sistema, pre oko 4,5 milijarde godina.

RNK vakcine

Iako je prva vakcina napravljena od gena odobrena prošlog decembra, tek 2021. smo saznali koliko je Fajzerova vakcina bila efikasna u stvarnom svetu. Ideja je da se ovaj genetski materijal, poznat kao ribonukleinska kiselina, ili skraćeno RNK, transportuje u ćelije gde se proizvodi antigen, kako bi se stvorio imunitet od bolesti i sprečila smrt. U teoriji, ove RNK vakcine bi mogle biti prilagođene kao odgovor na nove sojeve.

Dve druge stvari čine RNK vakcine izuzetnim. Prvo, bilo je potrebno 10 meseci od početka istraživanja do odobrenja vakcine, što je izuzetana brzina, kada znamo da su inače potrebne decenije. Drugo, vakcine su bezbedno uvele sitne čestice masti u medicinski sistem. RNK vakcine su upakovane u sitne čestice masti i oni su apsolutno neophodne kada je u pitanju unošenje RNK u ćelije.

Konačno je prepoznata uloga prirode u borbi protiv globalnog zagrevanja

Ove godine, ogroman naučni napor tokom više decenija konačno se isplatio u smislu politike. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimi koja je održana u Glazgovu (Cop26) je označena kao „Zajednica prirode“ – zbog značaja koji se daje očuvanju i obnavljanju prirodnih ekosistema, posebno šuma, kao načina za borbu protiv globalnog zagrevanja. Samo drugog dana, svetski lideri (sada ih ima više od 140, koji pokrivaju više od 90% svetskih šuma) obećali su da će okončati krčenje šuma do 2030.

Podaci koji pokazuju važnost šuma za ravnotežu ugljenika na planeti su izuzetno teško dobijeni. Bukvalno hiljade naučnika su merile rast drveća, smrt drveća i emisije, sa hiljada šumskih parcela, tokom mnogo, mnogo godina. Saradnje kao što su ForestPlots.net, RainFor i Mreža za praćenje globalnih ekosistema, uradile su neverovatan posao crtajući zajedno i standardizujući ova suštinska merenja na terenu. Dobijeni podaci su pokazali, na primer, da vitalna uloga netaknutih tropskih šuma u upijanju antropogenih emisija ugljenika počinje da se preokreće i omogućili su proračune potencijalnog doprinosa, koje prirodna klimatska rešenja mogu da daju u rešavanju klimatske krize.

Postoji široko rasprostranjen skepticizam u vezi sa stepenom do kojeg se može ispuniti deklaracija čelnika iz Glazgova o krčenju šuma: slična obećanja u prošlosti su propala. Međutim, toliko jasno prepoznavanje da nema puta do neto-nule bez prirode je veoma pozitivan korak.

Izvor: TheGuardian