Finska kompanija pokušava da prekine oslanjanje riblje industrije na hranu napravljenu od soje, čije uzgajanje uzrokuje krčenje šuma.
Prosečna osoba jede skoro duplo više morskih plodova u odnosu na pre pola veka, a riba na našim tanjirima najverovatnije potiče sa farmi. Iako riblja industrija ima manji ugljenični otisak od većine mesa, i dalje zavisi od soje za ishranu. Ovaj usev je drugi najveći uzrok krčenja tropskih šuma, uključujući brazilsku amazonsku prašumu.
Pet biologa kompanije EniferBio sprovelo je zaključavanje zbog Kovida u laboratoriji na obodu Helsinkija vaskrsavajući izgubljenu gljivicu po imenu Pekilo. Ovaj protein su decenijama jele svinje i živina u Finskoj. Nekada se pravio od nusproizvoda nastalih tokom proizvodnje papira, ali je nestao 1991. godine kada je industrija obustavila proces.
„Studirao sam biotehnologiju u Finskoj više od pola decenije i nikada nisam čuo za Pekilo. Ispostavilo se da je to uspavani džin“, rekao je Simo Elila, izvršni direktor i suosnivač EniferBio.
Poljoprivredna industrija, suočena sa sve većim ispitivanjem uticaja tradicionalne hrane za životinje na klimu, traži održivije alternative. Neke velike kompanije istražuju insekte. Jedna francuska naftna kompanija je podržala ideju da se uhvaćeni CO₂ preradi u hranu za kokoške, ribe i svinje. Prema istraživačkoj firmi Markets and Markets, tržište za ishranu ribe bi trebalo da dosegne 72 milijarde dolara do 2025. godine, u odnosu na 51 milijardu dolara prošle godine.
Upotreba još u laboratorijskoj fazi
Gljiva koju je uzgojio EniferBio u laboratoriji još nije u prodaji. Ali, rezultati prve faze ispitivanja objavljeni 18. novembra otkrili su da losos, riba kojom se najviše trguje na svetu, može svariti Pekilo jednako lako kao i obrok napravljen od kostiju u prahu i iznutrica. Iz centra za istraživanje akvakulture Sketing, koji je sproveo ispitivanje, poručuju da su rezultati ohrabrujući i da su znak „nove proteinske sirovine koja nam dolazi“.
Evropska unija je takođe uključena. Pomorski i ribarski fond bloka dodelio je ovom startapu 1,4 milion dolara u oktobru.
Investitori vide mogućnost za prihod od alternativnih proteina. Čak i oni koji nisu ranije razmatrali ove mogućnosti sada čvrsto drže ovu industriju na radaru. Klimatske promene utiču na skoro svaku investiciju koja postoji.
Alternativa za soju
Soja čini više od petine sastojaka hrane za ribe. To znači da će potražnja za ovim usevom verovatno porasti u budućnosti i time stvoriti veliki pritisak na prirodne resurse. Rast poljoprivredne industrije će biti ometena činjenicom da je povezana sa gasovima sa efektom staklene bašte i krčenjem šuma, osim ako se ne donesu nove alternative, upozorava PvC-ova studija iz 2017.
Sajmon Dejvis, profesor ishrane riba i akvakulture na Univerzitetu Harper Adams u Njuportu u Velikoj Britaniji, kaže da jednoćelijski proteini kao što je Pekilo, poznati pod zajedničkim imenom SCP, imaju potencijal da prestignu najčešće korišćenu hranu za ishranu riba na svetu poput ribljeg brašna i soje. Ipak, on je upozorio da bi nešto bilo alternativa soji, obim proizvodnje mora dostići „ogromne nivoe“.
„Gljive su odličan SCP koji je bogat proteinima, lokalnog su porekla i ima niske troškove obrade. Međutim milioni tona soje i ribljeg brašna se uvoze svake godine, tako da će nam trebati više startapa kao što je EniferBio da bismo prevazišli trend“, rekao je Dejvis.
Izvor: Bloomberg
