Svi ratovi imaju tendenciju da imaju nenamerne posledice, koje daleko prevazilaze ono što protagonisti pokušavaju da postignu. Neke od njih su relativno trivijalne, druge zaista transformativne.

Tako je i sa Donaldovim Trampovim ratom u Zalivu, koji – ironično za američkog predsednika, koji je poručio „buši, bejbi, buši“ – izgleda masovno ubrzava prelazak sa tradicionalnih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) na električna i plag-in hibridna vozila.

Nikad se ne zna sa Trampom, ali malo je verovatno da je ovo bio jedan od njegovih ključnih ratnih ciljeva.

Zaista, u meri u kojoj je uopšte moguće razaznati bilo kakvu ekonomsku metodu u ludilu njegovog pristupa, moguće je da on postavlja temelje za doba mnogo nižih cena nafte i gasa, što je upravo jedan od njegovih ciljeva, piše Džeremi Vorner, pomoćnik urednika britanskog Dejli telegrafa.

Ovaj ishod je, priznajem, teško uskladiti sa trenutnim porastom cena i brzo razvijajućom krizom u ponudi robe, ali je moguće da će se, kada se postigne neka vrsta rešenja, današnja glad prilično brzo pretvoriti u pravi prezasićenost, što će dovesti do pada cena na svim nivoima.

Raspad OPEK-a preduslov za predstojeće doba izobilja

Već postoje rani znaci preduslova za predstojeće doba izobilja, s obzirom na to da Zalivski Emirati odbijaju da budu vezani trenutnim kvotama i shodno tome se povlače iz naftnog kartela Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

Kada se Ormuski moreuz ponovo otvori, verovatno će biti uništen, sa velikim popustima kako bi se povratio tržišni udeo oštećen blokadom.

Ali, za sada, troškovi benzina i drugih goriva su neograničeni i sve je više dokaza da to dovodi do naglog porasta interesovanja za električna i druga vozila sa niskom emisijom.

Mora se priznati da još uvek ne vidimo ovu promenu u Velikoj Britaniji. Mart je bio rekordan mesec za registracije električnih vozila (EV). Ali, takođe je bio i rekordan mesec za registracije uopšte.

Zaista, najprodavaniji automobil u Britaniji prošlog meseca bio je Jaecoo 7, kinesko vozilo sa tradicionalnim benzinskim pogonom. To nije onako kako biste očekivali s obzirom na vodeću poziciju Kine u proizvodnji električnih vozila, potpuno električnih proizvoda.

Popularnost električnih vozila na prekretnici

Uprkos vladinim merama za smanjenje prodaje električnih vozila čija je cena do 3.750 funti, većina dilera se i dalje bori da ispuni obavezne ciljeve prodaje električnih vozila, koji zahtevaju da najmanje trećina svih novih automobila prodatih ove godine bude električna.

Značajni popusti na navedene cene se nude u pokušaju da se preokrene zaliha, ali bezuspešno. Udeo na tržištu električnih vozila je i dalje žalosno manji od propisanog iznosa, sa samo 22,6%.

Ministri zahtevaju jednu stvar, ali tržište odbija da posluša. Potrošači tek treba da budu ubeđeni. U očaju i po cenu od desetina milijardi funti otpisa, mnogi proizvođači cepaju strategije za električna vozila i ponovo pokreću stare proizvodne linije sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ipak, nema sumnje u kom pravcu vetar duva, mada još ne tako snažno kao što se nekada očekivalo. Rat u Zalivu i posledični skok cena goriva mogli bi biti upravo potreban lek.

Prodaja plag-in hibrida u Velikoj Britaniji porasla je za skoro 50% prošlog meseca u poređenju sa prethodnom godinom, a prodaja električnih vozila porasla je za 22,6%. U EU su brojke još veće, gde je prodaja električnih vozila porasla za skoro polovinu prošlog meseca.

Istraživanje Univerziteta u Ekseteru pokazuje da je globalna popularnost električnih vozila dostigla „prekretnicu“ i da će do kraja decenije premašiti dve trećine svih prodaja novih automobila širom sveta.

Izgleda da još uvek nismo stigli do tačke u kojoj se više automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem baca u otpad nego što se prodaje. Potražnja za tradicionalnim vozilima na benzinski pogon i dalje snažno raste u zemljama u razvoju.

Trostruki paritet

Ali možda nismo daleko od cilja, što znači da bi celokupna flota vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem uskoro mogla da se nađe u slobodnom padu. Već sada skoro 100% prodaje novih automobila u Norveškoj je električno. Za Švedsku je to 60%, za Dansku 66%, a u Singapuru 56%.

Odvojeno istraživanje investicione banke UBS navodi pojavu onoga što naziva „trostrukim paritetom“ – to jest, električna vozila konačno postaju uporediva sa automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem po ceni, dometu i vremenu punjenja gorivom.

Za sada, mnogi vozači i dalje brinu da li će stići do sledeće dostupne stanice za punjenje pre nego što im vozilo ostane bez baterije.

Kod ranih električnih modela, troškovi i ograničen domet takođe ostaju ključni problemi. Ali, stvari se brzo menjaju.

Infrastruktura za punjenje postaje gušća, vreme punjenja je brže, domet više nije problem, a veliki popusti znače da su mnoga električna vozila sada cenovno konkurentna benzinskim ekvivalentima.

Neki od modela koji kombinuju najbolje od oba oblika pogona su zaista impresivni.

Na primer, BYD-ova tehnologija „dualne inteligencije“ može se pohvaliti i najvećom efikasnošću od svih ikada proizvedenih automobila i najvećim dometom do 2.250 kilometara.

Preti manjak pumpi za benzince i dizelaše

Štaviše, kada se dostigne prekretnica, vozači koji se drže stare tehnologije mogli bi se suočiti sa istim problemom koji muči današnje vlasnike električnih vozila – nedostatkom adekvatne infrastrukture za punjenje gorivom.

Dolazi tačka kada nedostatak potražnje za benzinom čini današnje obilje benzinskih pumpi preskupim za održavanje. Benzinske stanice bi jednog dana mogle postati retke kao današnje stanice za punjenje električnih vozila.

Taj prelaz je očigledno još uvek prilično daleko, ali je izvanredno koliko se brzo nove tehnologije uspostavljaju kada se postigne cenovna konkurentnost sa starim.

Dovoljno sam star da se sećam ranih faza mobilne telefonije. Vodafon, jedan od prvobitnih nosilaca licence u Velikoj Britaniji, pokrenuo je posao na osnovu poslovnog modela koji je predviđao ne više od nekoliko stotina hiljada, uglavnom luksuznih, poslovnih pretplatnika.

U roku od dve decenije, manje-više svi su posedovali mobilni telefon, a danas svako od nas nosi u džepu komunikacioni uređaj sa više memorijske i računarske snage nego rani IBM mejnfrejm računar.

Kina – pobednik tranzicije u proizvodnji automobila

U svakom slučaju, Trampov napad na Iran mogao bi da dokaže akcelerator električnih vozila koji su navijačice industrije čekale.

Ako bude tako, veliki pobednik će ponovo biti Kina, koja godinama planira trenutnu tranziciju ulažući velika sredstva u tehnologiju baterija i prateće lance snabdevanja.

Britanska, znatno osiromašena, automobilska industrija nije potpuno spavala za volanom.

Ukupna proizvodnja vozila prošle godine je teško pogođena prekidima rada u Jaguar Lend Roveru i zatvaranjem fabrike kombija Vokshol u Lutonu, Bedfordšir – ali je takođe zabeležen rekordan nivo proizvodnje električnih vozila, koji je dostigao skoro 42% ukupne proizvodnje.

Trik sa Kinom je da se uradi ono što je Margaret Tačer uradila 1980-ih kada se suočila sa uništavanjem domaće proizvodnje automobila od strane agresivne japanske konkurencije – a to je da se osloni na japanske automobilske gigante da postave proizvodne pogone ovde u Velikoj Britaniji.

Bezbednosne zabrinutosti otežavaju stvari sa Kinezima, ali ako žele da pristupe našim tržištima, onda mora postojati neka uzvratna mera. U međuvremenu, brigada za klimatske promene trebalo bi da zahvali Trampu na unapređenju njihovog cilja.