Na globalnim tržištima nafta je poskupela nakon što je Donald Tramp kritikovao odgovor Irana na američke predloge za okončanje sukoba, nazvavši ga „potpuno neprihvatljivim“.
Odbijanje predsednika SAD na potez Teherana izazvalo je skok cene fjučersa za naftu Brent, međunarodne referentne cene nafte, za čak 4% u ponedeljak. Fjučersi za naftu Brent su se trgovali po 105,50 dolara po barelu, pre nego što se cena stabilizovala na 103,50 dolara.
Sjedinjene Američke Države su nedelju dana ranije predstavile mirovni predlog, navodno u vidu 14-članog memoranduma o razumevanju, koji bi ponovo otvorio Hormuški moreuz i uspostavio okvir za dalje pregovore o iranskom nuklearnom programu.
Iranski kontrapredlog, kako se navodi, predlagao je kraći moratorijum i odbijanje razgradnje svojih nuklearnih postrojenja.
Tramp je u nedelju uveče napisao: „Upravo sam pročitao odgovor iranskih takozvanih predstavnika. Ne sviđa mi se – potpuno neprihvatljivo.“
Povećanje tenzija dodatno je pojačalo strahove da bi cene nafte mogle ostati povišene duže vreme, jer je Hormuški moreuz – kroz koji inače prolazi oko petina svetske isporuke nafte i gasa – i dalje praktično zatvoren.
„Iako postoje očekivanja da je manja verovatnoća ponovnog rasplamsavanja rata, s obzirom na tvrdnje SAD da je primirje i dalje na snazi, ozbiljna ograničenja u snabdevanju robama će se nastaviti. Pošto je kriza sada ušla u 11. nedelju, potrošači, kompanije i države moraju da se prilagođavaju svetu ograničenih isporuka“, izjavila je Suzana Striter, glavna investiciona strateginja u brokerskoj kući Wealth Club.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, porasli su i troškovi državnog zaduživanja zbog strahova od više inflacije – što može otežati centralnim bankama smanjenje kamatnih stopa – kao i neizvesnosti oko liderstva Kira Starmera nakon lokalnih izbora.
Prinos na 30-godišnje državne obveznice (gilts) porastao je u ponedeljak ujutru za čak 7 baznih poena, na 5,64%, dok je prinos na 10-godišnje porastao za 5 baznih poena, na 4,96%.
Na evropskim berzama, indeks FTSE 100 otvorio je dan blago u plusu od 0,2%, pri čemu su naftne kompanije BP i Shell bile među najvećim dobitnicima. Francuski CAC 40 pao je za 0,5%, a nemački DAX za 0,9%.
Azijska tržišta su bila pomešana: japanski Nikkei pao je 0,4%, hongkonški Hang Seng 0,3%, dok je kineski Shanghai Composite porastao oko 1% nakon što su zvanični podaci pokazali da su proizvođačke cene u Kini porasle 2,8% u aprilu u odnosu na isti period prošle godine. Južnokorejski Kospi skočio je 4,3%, uz rast akcija kompanije Samsung Electronics.
Tramp bi ove nedelje trebalo da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, a očekuje se da će razgovarati o trgovini, Tajvanu i ulozi Kine u sukobu na Bliskom istoku. To će biti prva poseta jednog američkog predsednika Kini u skoro deceniju – poslednji put je to učinio Tramp tokom prvog mandata 2017. godine.
Izvor: Guardian
