Gas pojeftinio

Tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu dok traju ugovorene isporuke

Rusija će slati gas kroz Ukrajinu dok su ugovori na snazi, kaže Dmitrij Biričevski, direktor odseka za međunarodnu saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije. Po isteku ugovora sa Gaspromom – 2024. godine, ukrajinski sistem postaće rezervni sistem, sa maksimalnim tranzitom od 20 milijardi kubnih metara godišnje. Jedina opcija za povećanje tranzita je povećanje potrošnje gasa u EU sa 450 na 500 milijardi kubnih metara.

Snabdevanje gasom kroz Ukrajinu nastaviće se sve dok su na snazi odgovarajući ugovori, rekao je u intervjuu Sputnjiku direktor odseka za međunarodnu saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Dmitrij Biričevski, navodeći da zvanična Moskva nema zadatak da zaustavi snabdevanje gasom kroz Ukrajinu, ali i naglasio da Rusija nikada nije koristila energetiku i prirodne resurse kao element pritiska ili ucene.

„Ako se sve strane slože i postoji potreba za ruskim gasom u određenim regionima Evrope, onda će taj gas pouzdano i prema planu biti dostavljen potrošačima“, naveo je Biričevski ističući da je Severni tok 2 čisto ekonomski projekat, kao i to da, što se tiče tranzita sirovina kroz Ukrajinu, postoje određene obaveze.

Direktor gasne kompanije Operator GTS Ukrajine Sergej Makogon u maju je izjavio da će ekonomija države izgubiti pet do šest milijardi dolara godišnje, ako se pusti u rad Severni tok 2. Prema njegovim rečima, Kijev će izgubiti jednu i po milijardu dolara u slučaju da Moskva prekine tranzit.

Krajem decembra 2019. godine Rusija i Ukrajina potpisale su paket sporazuma o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu, uključujući i tranzitni ugovor na pet godina, prema kojem je Gasprom garantovao pumpanje 65 milijardi kubnih metara gasa 2020. godine i po 40 milijarde u naredne četiri.

Kako je Ukrajina izgubila bitku za tranzit gasa u Evropu

Nakon puštanja u rad svih ruskih gasovoda, tranzit gasa kroz Ukrajinu biće smanjen na minimum. Dok je ukrajinska kompanija Naftogas igrala političke igre, gasno-transportni sistem ove zemlje je skoro propao, smatraju eksperti.

Rusk itranzit gasa u Evropu, preko ukrajinskog sistema za transport, smanjio se protekle godine za više od trećinu — do 55,8 milijardi kubnih metara. To je najniži pokazatelj za poslednjih trideset godina, dok se prethodnih godina kretao oko 90 milijardi. Direktor ukrajinske kompanije Operator GTS Ukrajine Sergej Makogon podsetio je da je, čak u kriznoj 2014. godini, preko Ukrajine prošlo 62 milijarde kubnih metara gasa.

Pad je zaista rekordan, pišu eksperti. Sa projektnim kapacitetom sistema za transport gasa od 146 milijardi, iskorišćenost je manja od 30 odsto.

Za sve ovo postoji nekoliko razloga. Trebalo je da bude 65 milijardi. Međutim, zbog kasnog potpisivanja sporazuma sa Gaspromom u prvom kvartalu (posebno u januaru i februaru), ruski gas je distribuiran bez ukrajinskog tranzita. Pored toga, topla zima sa karantinom smanjila je potražnju za gasom u Evropi i Aziji, spuštajući cene u prvoj polovini godine. A tranzit kroz Ukrajinu je najskuplja opcija, kažu eksperti.

Kijev izgubio u borbi za tranzit

Situacija se nije popravila ni ove godine. U februaru je tranzit smanjen za četvrtinu u odnosu na januar. Nakon završetka izgradnje gasovoda Turski tok u Srbiji i Bugarskoj, Kijev će, prema proceni samih Ukrajinaca, gubiti još deset do dvanaest milijardi kubnih metara godišnje.

Gasprom već šalje gas u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu novom rutom — Turskim tokom, zatim nacionalnim sistemom za transport gasa Bugarske u Srbiju, kao i u Bosnu i Hercegovinu.

I to je samo početak, upozorio je ruski ekspert Jurij Koroljčuk u pregledu za ukrajinsku štampu.

Kijev je izgubio u borbi za tranzit, ističe ekspert i dodaje da će nakon pokretanja svih ruskih gasovoda, tranzit biti mizeran.

„Nema toliko problema sa Rumunijom, koliko sa Mađarskom i balkanskim zemljama, koje će uskoro moći da uzimaju gas iz reversnih gasovoda-interkonektora koji povezuju Centralnu i Istočnu Evropu sa Turskim tokom”, objasnio je Koroljčuk. Prema njegovim rečima, „ono što se dogodilo sa tranzitom gasa isključivo je greška Naftogasa“.

Princip „uzmi ili plati“

U narednim godinama gubitak tranzita ne bi trebalo da izazove nikakve posebne neprijatnosti Ukrajini. Ugovor potpisan sa Gaspromom do 2024. godine predviđa princip „uzmi ili plati“.

„Zbog pandemije je smanjen tranzit za više od deset milijardi kubnih metara. Ali, uzimajući u obzir norme uzmi ili plati, Gasprom je izdvojio više od 2,5 milijarde dolara“, rekao je direktor ruskog Fonda za energetski razvoj je Sergej Pikin.

Ugovor o najmanje 40 milijardi kubnih metara tranzita godišnje je na snazi još četiri godine. Međutim, kada se pokrene cev ukupnog kapaciteta 55 milijardi godišnje, nameće se pesimističan scenario, upozoravaju eksperti.

„Gasprom u suštini ima samo tri potrošača za koje ima smisla da se plavo gorivo transportuje kroz Ukrajinu. To su Moldavija, Rumunija i Mađarska. Potrošnja prirodnog gasa u Moldaviji je relativno mala — oko milijardu kubnih metara godišnje. Rumunija može da koristi Turski tok i ima reversni gasovod povezan sa jugom Moldavije. Preostaje Mađarska, ali ako do nje dođe Balkanski tok, koji se odvaja od Turskog toka, potreba za ukrajinskim tranzitom konačno će nestati“, smatra ekspert za industriju Leonid Hazanov.

Rezervni sistem

Po istek ugovora sa Gaspromom, ukrajinski sistem za tranzit gasa postaće rezervni sistem sa maksimalnim tranzitom od 20 milijardi kubnih metara godišnje.

„Zatim će sistem morati da se sačuva i da se pređe na kupovinu tečnog prirodnog gasa (naša proizvodnja ne pokriva u potpunosti potrošnju), koji je skuplji od gasa iz cevovoda, ili da se vode pregovori sa Gaspromom. Ali, ne treba očekivati povlašćene cene, uzimajući u obzir dugove Naftogasa i agresivnu antirusku spoljnu politiku Ukrajine“, smatra Hazanov.

Prema mišljenju Koroljčuka, jedina opcija za povećanje tranzita je povećanje potrošnje gasa u EU sa 450 na 500 milijardi kubnih metara, što bi Ukrajini omogućio tranzit od barem 30 milijardi kubnih metara.

„Ali, pitanje je da li će Rusija hteti da poveća proizvodnju ili će preferirati isporuke tečnog prirodnog gasa koje sada aktivno povećava. Odnosno, na ovaj ili onaj način, Kijev je već ispao iz igre“, zaključio je analitičar.

Ruski eksperti takođe ističu da, čak i da se tranzit zadrži još neko vreme iz političkih razloga, Ukrajina kao posrednik svejedno nema budućnost, jer se evropsko tržište brzo menja.

Izvor: Sputnjik

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti