Kako rastu geopolitičke tenzije i klimatska kriza postaje sve hitnija, Evropska unija (EU) nastoji da unapredi energetske veze među državama članicama.

Delovanjem u jedinstvu, umesto kao rasccepkani blok, EU može ojačati bezbednost snabdevanja električnom energijom i integrisati više obnovljivih izvora u energetska tržišta, navela je Evropska komisija.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), uvoz i izvoz električne energije među evropskim članicama OECD-a značajno su porasli tokom protekle dve decenije.

Ali, koje zemlje najviše uvoze, a koje izvoze? Drugim rečima: ko kupuje više struje nego što prodaje, a ko prodaje više nego što uvozi?

Neto uvoznici i izvoznici u 2024.

Među 35 evropskih zemalja u 2024. godini, 13 je bilo neto izvoznika, dok je 21 bila neto uvoznik električne energije, prema podacima Eurostata. Samo Kipar nije prijavio uvoz struje.

Zavisnost od uvoza

Najbolji način da se vidi koliko neka zemlja zavisi od uvoza električne energije jeste da se posmatra udeo neto uvoza u ukupnoj potrošnji struje. Ako je taj procenat pozitivan, zemlja uvozi više nego što izvozi; ako je negativan, izvozi više nego što uvozi.

U 2024. godini, u 35 analiziranih zemalja, neto uvoz kao procenat električne energije raspoložive za konačnu potrošnju u EU iznosio je -0,5%, što znači da su članice u proseku više izvozile nego što su uvozile.

Švedska je imala najjaču poziciju s oko -27%, odmah iza nje je Francuska sa oko -22%.

Snažni izvoznici su i Slovenija (-19%), Norveška (-14%), Slovačka (-13%), Češka (-12%) i Austrija (-10%).

Od četiri najveće ekonomije EU, Francuska (-22%) i Španija (-4%) su neto izvoznici, dok su Nemačka (6%) i Italija (18%) neto uvoznici.

Među neto izvoznicima struje u 2024. godini bila je i Crna Gora (5,6%).

Profesor emeritus Žak Persbua (Jacques Percebois) sa Univerziteta u Monpeljeu istakao je da su neto izvoznici uglavnom zemlje s razvijenom hidroenergetikom (Švedska, Norveška) ili nuklearnim kapacitetima (Francuska, Švedska).

S druge strane, neto uvoznici su države koje se više oslanjaju na povremene obnovljive izvore, pa moraju da uvoze struju kad nema vetra ili sunca.

Godišnje oscilacije

Brojke se mogu znatno menjati iz godine u godinu. Na primer, Grčka je 2023. bila neto uvoznik s 10%, ali je 2024. postala neto izvoznik sa -0,6%. Istovremeno, Hrvatska je povećala neto uvoz s 10% na 26%. Stručnjaci te promene objašnjavaju energetskim miksom i obrascima potrošnje.

Džon Springford (John Springford) iz Centra za evropske reforme (Centre for European Reform CER) rekao je da zemlje koje zavise od gasa određuju cenu struje i teže više uvoze:

“Države u kojima je gas češće granični energent biće veći neto uvoznici. Kad je cena gasa visoka, te zemlje češće kupuju jeftiniju struju iz inostranstva.“

Nemačka od izvoznika do uvoznika

Rina Bole Celer  iz organizacije Agora Energiewende podsetila je da je Nemačka dve decenije bila neto izvoznik struje, ali je od 2023. postala neto uvoznik, što se nastavilo i u 2024.

Razlozi su, kaže, više cene ugljenika, koje su učinile nemački ugalj manje konkurentnim, kao i gašenje tri nuklearna reaktora.

Dodatno, razvoj obnovljivih izvora u susednim zemljama povećao je ponudu jeftinije energije.

Neto obim: Italija najveći uvoznik

Gledano po količini trgovine, Italija je najveći neto uvoznik s 51.000 gigavat-sati (GWh), a zatim Nemačka s 26.269 GWh.

Najveći neto izvoznici su Francuska s 89.851 GWh i Švedska s 33.435 GWh.

“Francuska je 2024. postala najveći svetski izvoznik električne energije, s rekordnih 90 teravat-sati (TWh) neto izvoza –što premašuje godišnju potrošnju Belgije“, navela je Celer.

Glavni razlozi su oporavak nuklearne proizvodnje i 10% rast obnovljivih izvora energije.

Kad sunce zađe nad Nemačkom, vetar se diže nad Danskom

“Prekogranična trgovina strujom ključni je element evropskog energetskog sistema. Ovakva razmena čini struju jeftinijom za domaćinstva i industriju, i istovremeno je najefikasniji način da se obezbedi stabilno snabdevanje “, rekla je Celer.

Takva razmena, dodaje ona, olakšava integraciju obnovljivih izvora, čiji se proizvodni kapacitet menja u zavisnosti od vremenskih uslova, čime se smanjuju i emisije u elektroenergetskom sektoru.

“Na primer, vetroelektrane u Danskoj mogu povećati proizvodnju kad se nemačka solarna energija smanji uveče“, dodaje je Rene Bole Celer.

Izvor: Bankar