Finansijski izveštaji INE skrivaju brojne nelogičnosti. Reč je o izveštajima za dva uzastopna kvartala o radu jedine preostale rafinerije u Hrvatskoj – u Rijeci. Rafinerija nafte Rijeka imala je 545 miliona kuna profita, a onda, odjednom, u sledećem kvartalu pada na 61 milion gubitka. Pad profitabilnosti iznosi 600 miliona kuna, ocenio je hrvatski energetski stručnjak Ivo Peroš.

Posebno je zbunjujuće, kako ističe, to što u istom dokumentu postoji i propratno pismo Petera Rataticsa, predsednika Uprave INA-e koji se hvali da su rafinerijske marže u ovom istom periodu poboljšane, što je dovelo do poboljšanja poslovanja.

Pitanja bez odgovora

Peroš je pokušavao da dođe do informacija koje objašnjavaju ovakvu situaciju. Za odgovore se, kako kaže, obraćao kompaniji INA, ali su oni izostali. Ministru privrede je sugerisao bi „trebalo nešto da se preduzme”, a posle Nove godine se obratio i povereniku za informisanje i sada je u iščekivanju odgovora.

Rafinerija nafte u Rijeci je u šestomesečnom zastoju zbog modernizacije. Međutim, Peroš je procenio da će nastati veliki gubitak jer rafinerijska postrojenja ne rade toliko dugo. Tvrdi da to nije bilo potrebno i da se takvi zastoji ne događaju kad su u pitanju MOL-ove rafinerije. Remonti i zastoji su uobičajeni po sekcijama. Distinkcija je generalni remont koji se odvija na svakih četiri do šest godina, kada cela rafinerija ide u zastoj. To su svetski standardi, a INA je daleko od tih standarda, ocenjuje sagovornik, dodajući da je jasno da su ti razlozi za zastoj koje navode INA i Mađari neuverljivi i nisu verodostojni.

„Pošto nemam nikakvih informacija, ja sam skoro siguran da je do ovog broja došlo kada je izveštaj za treći kvartal već bio u štampi, pa je neko zaustavio i rekao da će biti grozni gubici zbog zastoja i zbog toga tražio da se marže sruše na neki broj oko pozitivne nule. Taj broj je manipulacija čista, totalni nonsens. Ne znam šta bi moralo da se dogodi, pa da iz ovakvog kvartala padnete u minus. Ovo je čista manipulacija da bi se taj predmet podvukao pod tepih”, smatra Peroš.

Ruski derivati

Kad je reč o uvozu ruskih derivata na evropsko tržište, ovaj energetski stručnjak smatra da benzini nisu problem. Teža situacija je, kako kaže, sa dizel gorivima, jer je Evropa veliki zavisnik, ne samo od ruskog gasa, već se to odnosi i na dizel.

„Inače, tržište dizela je jako knap. Stalno je na ivici da ulazi u rezerve. Zato mislim da može da dođe do problema sa snabdevanjem dizelom. Cene bi mogle da eksplodiraju, s tim da morate da imate sreće da uopšte dođete do njega”, kaže Peroš.

Napominje i da će nastupiti nestašica još jedne sirovine – takozvanih vakum gasnih ulja – teškog derivata koji služi za proizvodnju i dizela i benzina. „Neće biti ni gotovog proizvoda ni sirovine”, dodaje Peroš.

Na pitanje o odnosima s Mađarima, Peroš kaže:

„Kad se uzme u obzir ponašanje Vlade, a znamo ko je Vlada, jako sam skeptičan, jer odnosi sa Mađarima i dalje više nego prijateljski. Ruka ruku mije. Oni će naći svoje aranžmane. Ne verujem u nekakvu ucenu i borbu za iskorišćavanje ovog položaja. Bojim se da je sklonost sadašnje Vlade kao partnera u INI začuđujuće prijateljska. Po mom mišljenju, neophodne su istražne aktivnosti”, rekao je hrvatski energetski analitičar Ivo Peroš.

Izvor: N1 Hrvatska