Kada je energetska kriza počektom 2022. godine, nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata, ustalasala svet, među instrumentima za kojima su posegle mnoge evropske države, kako bi svoja tržišta zaštitile od divljanja cena, bila je i kontrola cena, ograničavanje marže u naftnom sektoru i smanjenje akciza na gorivo. Ovakve mere su dale rezultate na terenu, potršači su pošteđeni stihijskog poskupljenja. Međutim, vlasnici benzinskih stanica dižu glas protiv takvih uslova koji im, kako poručuju, ne omogućavaju da ostvare zaradu ni za pokrivanje troškova poslovanja. Slična situacija je u skoro celom regionu.

Mali vlasnici benzinskih stanica u Srbiji i okolnim zemljama se već duže vreme zalažu za ukidanje ograničenja marže, kako bi se omogućili uslovi za održivo poslovanje. U prilog tome, navode sve češće zatvaranje ovih maloprodajnih objekata, jer kako tvrde, ne mogu da pokriju troškovi poslovanja.

Uredba o ograničenju cena do 28. februara

U takvoj atmosferi smo zakoračili i u ovu godinu. Vlada Republike Srbije je 26. januara usvojila izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se njeno trajanje produžava do 28. februara ove godine. Kao cilj navedeno je dalje sprečavanje većih poremećaja na tržištu derivatima nafte i očuvanje životnog standarda stanovništva.

Donete su i odluke o privremenom produženju zabrane izvoza evro dizela EN 590, takođe do 28. februara, kao i o privremena zabrana izvoza i iznošenja prirodnog gasa do istog datuma. Sve ove odluke primenjuju se od 1. februara.

Sa istim ciljem doneta je i odluka da se na još mesec dana, odnosno do kraja februara, produži i važenje Odluke o privremenom smanjenju iznosa akciza na pojedine derivate nafte za 10 odsto, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Trgovačka marža

Nešto ranije, tačnije, 1. decembra prošle godine, Vlada Srbije je „imajući u vidu da su povećani troškovi poslovanja privrednih subjekata koji obavljaju promet derivatima nafte, odlučila da se poveća iznos marže koji oni mogu da zaračunaju, kako bi se teret krize što ravnomernije rasporedio na sve učesnike na tržištu“. Trgovačka marža na prodaju goriva povećana je sa sedam na devet dinara po litru.

Predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Aatanacković tim povodom je izjavio da je povećanje marže i dalje nedovoljno da pokrije troškove poslovanja.

„Odluka Vlade Srbije da poveća trgovcima goriva maržu za dva dinara po litru, sa sedam na devet dinara, ide u dobrom pravcu. Ali, taj iznos je i dalje nedovoljan da se pokriju troškovi poslovanja”, rekao je Atanacković, komentarišući da mnoge pumpe koje nisu u sastavu NIS-a imaju gubitke i da su neke zatvorene zbog neisplativosti poslovanja.

Prema njegovim rečima „marža, ni nova ni stara, nije dovoljna da se namire svi troškovi”. A kao veliki problem je naveo je da prodavac, koji je gorivo nabavio po većoj veleprodajnoj ceni, ako ga ne proda pre pojeftinjenja maloprodajnih cena zalihe mora da ponudi na tržištu po toj nižoj.

Ovde se, naravno, nmeće zaključak da zalihe nabavljene po nižim cenama može da proda po višim maloprodajnim – poštujući cene koje država odredi.

Bez trenda povećanja broja zatvorenih objekata

„Iz baze podataka koje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ažurira na 15 dana i objavljuje na svom sajtu o maloprodajnim objektima koji vrše promet motornih i drugih goriva na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava može se videti da na dan 14.02.2022. godine, kada počinje da se primenjuje Uredba, u Republici Srbiji posluje 1.567 maloprodajnih objekata, a da na dan 01.02.2023. godine taj broj iznosi 1.553. Iz navedenih podataka jasno je da se ne može konstatovati trend povećanja broja zatvorenih maloprodajnih objekata”, kažu u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, odgovarajući za portal Energija Balkana na sve glasnije primedbe vlasnika benzinskih stanica, koji tvrde da marža, uprkos povećanju, i dalje nije dovoljna za podmirenje troškova i da zbog toga neki prekidaju poslovanje.

Uredba se poštuje

Kada je reč o usklađenosti poslovanja maloprodajnih objekata sa Uredbom o ograničenju cena, prema infomacijama koje smo dobili, na tržištu naftnih derivata u Srbiji nema većih problema.

„Maloprodajni objekti, koji vrše promet motornih i drugih goriva na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava posluju u skladu sa odredbama Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, čiji je osnovni tekst na snazi od 12. februara 2022.godine, do danas”, kažu u ovom Ministarstvu.

U navedenom periodu izvršeno je 1.580 inspekcijskih nadzora maloprodajnih objekata „u kojima je utvrđeno da subjekti posluju u skladu sa Uredbom”. Jedina uočena nepravilnost je bila na početku primene Uredbe kad je uočeno da se na pojedinim maloprodajnim objektima ograničava količina derivata u prometu što je u pet kontrola i sankcionisano prekršajnim nalogom u skladu sa Zakonom o trgovini.

Tržišni potresi u regionu

Inače, talasanje na tržištu naftnih derivata i te kako je prisutno i u drugim zemljama regiona.

Nakon perioda mirovanja, cene goriva na benzinskim pumpama u Republici Srpskoj će, nažalost, ponovo rasti u narednih nekoliko dana, ali i sedmica. Naftni distributeri će, kako tvrde, biti primorani na to, što zbog održavanja rentabilnosti u svom poslovanju, tako i zbog novih turbulencija na globalnom tržištu i rasta rafinerijskih cena.

Tako je Radio Televizija Republike Srpske prenela procenu direktora Krajinapetrola, Milovan Bajića, koji pojašnjavaja da nije tajna da je naftno tržište Srpske, zbog zavisnosti od uvoza, direktno oslonjeno na kretanje cena nafte i naftnih derivata na evropskom tržištu. Domaći distributeri, kako kaže, već izvesno vreme rade sa maržama koje su daleko manje od onih utvrđenih Vladinom uredbom.

„Pošto je u januaru, po običaju slab promet, distributeri se do sada nisu odlučivali da povećavaju cene na pumpama i pored većih ulaznih troškova. Međutim, okolnosti nas teraju da cene opet korigujemo na više, pogotovo jer su i rafinerijske cene dizela skočile za sedam feninga po jednom litru. Nažalost, situacija se dodatno komplikuje zbog Kine, ali i 5. februara kada na snagu stupa prošireni evropski embargo na rusku naftu“, kaže ovaj distributer, uz komentar da je teško praviti bilo kakve procene za koliko će cene na domaćim pumpama biti korigovane.

Inspektori na terenu

Inače, kada je reč o poštovanju državnih mera u pogledu cena goriva, prema informacijama iz Tržišne inspekcije Republike Srpske, koje prenose tamošnji mediji, u martu 2022. godine je došlo do naglog poskupljenja naftnih derivata. Inspekcija je odmah reagovala i krenula sa kontrolama. Inspektori su do početka januara ove godine obavili 261 kontrolu na benzinskim pumpama i utvrdili 166 nepravilnosti. Napisano je 338 prekršaja u visini od oko dva i po miliona KM.

Inače, u Bosni i Hercegovini su trenutno u fokusu akcize na gorivo. Zastupnici Doma Parlamentarne skupštine BiH usvojili su Izveštaj Zajedničke komisije oba doma o usuglašavanju teksta izmena Zakona o akcizama, koji propisuje da će akcize na gorivo biti ukinute na period od šest meseci, uz mogućnost produženja na dodatna tri meseca.

Međutim, kako izveštava agencija Srna, lider SNSD Milorad Dodik je izjavio da će ova stranka i u Domu naroda parlamenta BiH biti protiv ukidanja akciza na gorivo, jer je cena goriva u BiH ista ili niža u odnosu na region.

Dodik smatra da akcize omogućavaju punjenje fondova koji mogu biti značajni u investiranju izgradnje puteva. Kako kaže, eliminacijom tih prihoda smanjila bi se razvojna šansa Republike Srpske, jer međunarodne finansijske institucije, sa kojima se pregovara o izgradnji auto-puteva, gledaju kakve su akcize i kako su usmerene.

Koliko zarađuje država?

Poruke vlasnika benzinskih stanica, kada je reč o državnim merama ne razlikuju se ni u Hrvatskoj. Udruženje malih distributera goriva poručuje da „zapošljavaju više od hiljadu radnika, kao i da su do sada, za vreme Vladine regulacije cena naftnih derivata, izgubili više od 250 miliona kuna ili 34 miliona evra. Tvrde da Vlada građanima za svaki prodati litar goriva iz džepa uzima 50 odsto ukupne cene dizela i benzina.

„Država od goriva zarađuje više od uvoznika, proizvođača i rafinerija sirove nafte, kao i trgovaca, skladištara i prevoznika naftnih derivata zajedno. Sa svakim prodatim litrom i većom cenom goriva više zarađuje jedino i isključivo država, a trgovci naftnih derivata pri tome propadaju upravo zbog Odluka vlade“, saopštilo je Udruženje malih distributera goriva.

Iskustvo slovenačkog Petrola

Trgovačka marža uzdrmala je i poslovanje velikih sistema – konkretno, radi se o slovenačkom Petrolu, koji posluje i na hrvatskom tržištu sa značajnim brojem benzinskih pumpi. Prema prvim procenama iz ove kompanije, Petrol je prošle godine poslovao sa gubitkom od 12,1 milion evra. Kada je reč o uticaju regulacije cena energenata na poslovanje, Petrol grupe je podnela odštetne zahteve zbog regulisanja cena naftnih derivata u Sloveniji i Hrvatskoj. U prvom slučaju je navedena vrednost od 106,9 miliona evra, a u drugom od 55,9 miliona evra.

Sudeći po svemu navedenom, kontrolisane cena goriva i posledice ovakvih državnih mera već skoro godinu dana potresaju maloprodajna tržišta naftnih derivata. Tome se, očigledno, ne nazire kraj i biće zanimljivo videti kako će ono izgledati jednom – kada kriza prođe.