Tržištem emisija ugljenika Kina konkretizuje bitku sa zagađenjem

Tržištem emisija ugljenika Kina konkretizuje bitku sa zagađenjem

Najveći sistem trgovine emisijama ugljenika na svetu mogao bi Kini da pomogne u suzbijanju zagađenja gasovima koji podacima imaju efekat staklene bašte. Međutim, učiniti da tržište zaista i funkcioniše nije nimalo lak zadatak, jer da bi tržište funkcionisalo, emisije iz fabrika i postrojenja moraju da se tačno mere i kontrolišu, a zatim da se osigura da zagađivači ne skrivaju ili manipulišu o emisijama.

Kina, najveći svetski izvor zagađenja gasovima sa efektom staklene bašte, otvorila je u petak (16.07.2021.) nacionalno tržište za trgovanje emisijama ugljenika, dugo očekivani korak usmeren na borbu protiv klimatskih promena. Ovim tržištem emisija ugljenika Kina planira da konkretizuje bitku sa zagađenjem.

Tržište predstavlja deo politike koju kineska vlada sprovodi u pokušaju da demonstrira svoju posvećenost značajnom smanjenju emisije ugljen-dioksida u narednim decenijama.

Evo kako tržište funkcioniše i zašto je ono bitno.

Tržište je ključno za klimatske ambicije Kine

Kineski lider Si Đinping nastojao je da svoju zemlju proglasi ekološki odgovornom svetskom silom i obavezao se da će se boriti protiv klimatskih promena. Novo tržište ugljenika, koje je najveće na svetu po obimu emisija,predstavlja najnovije napore Pekinga ka cilju smanjenja emisija ugljenika.

Prošle godine predsednik Kine Si Đinping potpisao je dve obaveze o klimi. Prva je da će kineske emisije ugljen-dioksida dostići vrhunac pre 2030. godine. Druga je da će Kina postati ugljenično neutralna pre 2060. godine, što znači da će se količina ugljen-dioksida koju Kina ispušta u atmosferu nadoknaditi metodama poput sadnje šuma.

Ako se obećanja kineskog lidera ostvare, mogla bi da naprave značajnu razliku u naporima sveta u borbi protiv klimatskih promena. Međunarodni pakt, čiji je cilj da ograniči globalno zagrevanje ovog veka na ispod dva stepena Celzijusa, odnosno na 1,5 stepeni Celzijusa ako je moguće, neće biti izvodljiv ukoliko Kina i druge velike sile ne deluju hitno na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Kina je pod velikim pritiskom, kako unutar same države tako i od inostranstva da smanji emisije otkako je pretekla SAD kao najvećeg zagađivača, još negde oko 2006. godine. U 2019. godini proizvodnja kineskih gasova sa efektom staklene bašte činila je 27 procenata globalnih emisija, više nego sledeća tri najveća emitera zajedno – SAD, Evropska unija i Indija – prema podacima Rhodium Group.

Kako funkcioniše trgovanje emisijama ugljenika

Tržište funkcioniše ograničavanjem količine ugljen-dioksida, koju kompanije mogu da oslobode, što bi trebalo da ih podstakne da postanu energetski efikasnije i usvoje čistije tehnologije.

Kompanije koje smanje emisije ugljenika mogu da prodaju svoje neiskorišćene dozvole za zagađenje. Oni koji premašuju dozvoljenu emisiju, možda će morati da kupe više dozvola ili plate kazne.

Postupnim smanjivanjem količine zagađenja, koje kompanije smeju da ispuštaju, vlade mogu da pritisnu kompanije da usvoje tehnologije za smanjenje ugljenika.

„Trgovanje emisijama može biti efikasnije i fleksibilnije sredstvo za smanjenje emisija od administrativnih mera. Takođe, ono može da stavi odgovornost za suzbijanje emisija gasova na preduzeća, a takođe može da pruži i ekonomski podsticaj za ublažavanje emisija ugljenika“, rekao je Zhao Yingmin, kineski zamenik ministra za životnu sredinu.

Kinesko tržište ugljenika je pravljeno godinama

Kineska vlada započela je lokalna ispitivanja trgovine ugljenikom pre više od jedne decenije. Na samitu sa predsednikom Barakom Obamom 2015. godine, Si Đinping je uspostavio nacionalni trgovinski program – kamen temeljac klimatske saradnje sa SAD.

Da bi tržište funkcionisalo, emisije iz fabrika i postrojenja moraju da se tačno mere i kontrolišu, a zatim da se osigura da zagađivači ne varaju skrivajući ili manipulišući podacima o emisijama.

Ali, to može biti izazov u Kini, zemlji sa velikom industrijskom bazom i relativno lošom kontrolom. Firma iz Unutrašnje Mongolije, regiona severne Kine, koja učestvuje na novom tržištu, ovog meseca već je kažnjena zbog falsifikovanja podataka o emisiji ugljenika.

Kineska vlada je u početku rekla da tržište može da pokrije proizvodnju čelika, cementa i druge industrije, kao i elektrane. Međutim, suzili su opseg, tako da tržište trenutno pokriva samo postrojenja na ugalj i gas, koja proizvode električnu i toplotnu energiju – sektor koji ima manje igrača i koji je lakše nadgledati. Ostale industrije bi mogle biti uključene na tržište u narednim godinama.

„Sada se polazi od elektroenergetskog sektora, jer je pouzdaniji u kvalitetu podataka. Ali mislim da će se tržištu vrlo brzo pridružiti i sektori poput cementa, aluminijuma i čelika“, rekao je u intervjuu Zhang Xilian, direktor Instituta za energiju, životnu sredinu i ekonomiju na Univerzitetu Tsinghua.

Kineski sektor ugalja i gasa je toliko velik da već pokriva oko desetinu ukupnih globalnih emisija ugljen-dioksida. Do sada je najveće tržište emisija ugljenika bilo evropsko, a zatim ono u Kaliforniji. Na kraju, ove i druge inicijative za trgovinu emisijama mogu da se povežu, stvarajući potencijalno globalno tržište. Za sada, međutim, međunarodnim investitorima ili finansijskim firmama neće biti dozvoljeno da kupuju na kineskom tržištu ugljenika.

Možda će biti potrebne godine da tržište postigne rezultate

U prvom sporazumu postignutom nakon otvaranja kineskog tržišta, koje je otvoreno u petak ujutro, kompanija je platila 1,2 miliona dolara za 160.000 tona emisije, odnosno po oko osam dolara po toni. Novo tržište je pozdravljeno kao „značajna prekretnica“ u borbi protiv globalnog zagrevanja.

„Cene na tržištu ugljenika sigurno će porasti. Po mom mišljenju, cena ugljenika može porasti na 15 dolara po toni“, rekao je profesor Zhang iz Tsinghua.

Ali, većina stručnjaka očekuje da će trebati godine pre nego što kineski program sazre u efikasno sredstvo za suzbijanje emisija.

Elektrane koje su učestvovale dobile su besplatne dozvole za zagađenje, kako bi se navikle na dostavljanje podataka i trgovanje. Ministarstvo za ekologiju i životnu sredinu, koje upravlja šemom, najavilo je da bi moglo kasnije da uvede aukcije za dozvole.

Kineski trgovinski program ne defjiniše maksimum ugljen-dioksida koji proizvođač električne energije može da oslobodi; umesto toga, postavlja ograničenje količine ugljenika po jedinici generisane snage. Taj labaviji pristup znači da se kompanije suočavaju sa manjim pritiskom da smanje zagađenje, barem za početak.

Ali, šema bi vremenom mogla da bude strožija, posebno ako Kina uvede ograničenje emisija i veće kazne za prekoračenje ograničenja.

„Uloga tržišta neće nužno započeti odmah. Uticaj će se uglavnom osetiti kroz planiranje čitavog niza napajanja“, rekao je u intervjuu Jianyu Zhang, glavni predstavnik kineskog fonda za zaštitu životne sredine.

Izvor: New York Times

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti