Novi talas korone usporiće rast potražnje za naftom

Turizam i naftne platforme (ne) mogu zajedno

Dok Evropa teži da do 2050. godine bude bogato društvo uz nultu emisije gasova sa efektom staklene bašte Crna Gora se, kao jedina ekološka država, okreće istraživanju fosilnih goriva, upozoravaju ekološki aktivisti tvrdeći da je planirani start portage za naftom i gasom u crnogorskom podmorju projekat sa kratkoročnim benefitima a nesagledivim posledicama.

Prvo istražno bušenje u potrazi za naftom u crnogorskom podmorju, ako sve bude teklo po planu, treba da počne za nedelju dana, odnosno 25. marta. Buneći se protiv ovih planova iz nevladine organizacije Ura se zaklinje da će braniti ekološku Crnu Goru. Aktivisti zaštite životne sredine su razočarani i iznenađeni podrškom aktuelne Vlade eksploataciji fosilnih goriva, piše Pobjeda.

Prvo istražno bušenje, koje će trajati između četiri i šest meseci na dubini od 6,5 kilometara, realizuje se u skladu sa Radnim programom Ugovora o koncesiji za istraživanje i proizvodnju ugljovodnika sa koncesionarima, italijansko-ruskim konzorcijumom Eni-Novatek, koji je potpisan u septembru 2016. godine.

Ekološki aktivisti upozoravaju da je, bez obzira koliku bi odštetu država Crna Gora morala platiti u slučaju raskida koncesionog ugovora, ta šteta mnogo manja od potencijalne štete koju bi, eventualno, izazvao incident sa izlivanjem nafte u zatvorenom basenu Jadrana, i to ne samo u novcu.

Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić kazao je pre pet dana da Vlada u narednih sto dana namerava da krene u aktiviranje projekata koje je bivša vlast započela i za koje su ocenili da su dobri, a za najavu početka istražnog bušenja u potrazi za naftom izneo je ocenu da su veliki optimisti i da će država ubirati značajne benefite.

Benefiti pod znakom pitanja

„To je jedna od ključnih stvari kojom ćemo diversifikovati svoju ekonomija, što će omogućiti da se ne oslanjamo samo na turizam”, rekao je Bojanić prošle nedelje na konferenciji za medije, ističući da će učiniti sve da projekat ne ugrozi, da bude izveden po svim svetskim standardima za zaštitu životne sredine i da su u Vladi veliki optimisti.

Optimizam, međutim, ne deli ekološka aktivistkinja iz Ulcinja Zenepa Lika, koja smatra da istraživanje i eksploatacija fosilnih goriva, osim što ne ide u korist ideji obnavljanja istinske ekološke države, može biti pogubno za Crnu Goru.

„Slažem se sa jednom stavkom koju je ministar Bojanić rekao, a to je da moramo diversifikovati prihode, ali mislim da imamo dovoljno drugih mogućnosti za diversifikaciju ekonomije. Iznenađena sam i razočarana. Dok cela Evropa ide ka obustavi istraživanja fosilnih goriva i okreće se obnovljivim izvorima energije i zelenim tehnologijama, koje bi mogle biti jako značajne za diversifikaciju naše ekonomije, mi idemo suprotnim putem”, kazala je Lika za Pobjedu.

Lika dodaje da posebno treba imati u vidu „zeleni dogovor“, po kojem Evropa teži da do 2050. godine bude bogato društvo uz nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte, a da se Crna Gora, kao jedina ekološka država, okreće istraživanju fosilnih goriva.

„Znamo, pri tom, da je naša obala skromne dužine, da je Jadran poput zatvorenog bazena. Ja ne mogu da razumem takav pristup, iako razumem pozadinu, jer smo u jako lošoj ekonomskoj situaciji – za što je najviše odgovorna prethodna vlast. Ostavljeni su nam ugovori koji iziskuju ogromne naknade u slučaju raskida, ali je ovo trebalo zaustaviti dok se ne nađe način. Apsolutno smatram da je ovo – kratkoročno gledano na benefite, a dugoročno jako štetno za našu zemlju, a pogotovo za razvoj turizma”, zaključila je Lika.

Ornitolog Darko Saveljić se pita postoji li ijedan zaštitnik prirode koji može podržati eksploataciju nafte, dodajući da su fosilna goriva glavni uzrok kreiranja efekta staklene bašte. Pri tome, Saveljić podseća da je, na primer, nuklearna energija čistija čak i od hidro energije, ali je dovoljan jedan incident da posledice budu nasagledive.

Protesti ekologa

„Ono što vidim, kao državljanin Crne Gore, je da turizam i naftne platforme ne idu zajedno, jer one mogu da budu, možda, kratkoročno korisne za budžet, ali u slučaju incidenta mogu bukvalno da pokopaju i državu i budžet. Sanacije koje se dešavaju u slučaju incidenata sa naftom su apsolutno nemoguće, jer je neizvodljivo pokupiti svu prolivenu naftu, a kao drugo, ostavljaju apsolutnu pustoš za sobom – što se tiče biodiverziteta, ne samo u vodi nego i na kopnu”, kazao je Saveljić Pobjedi.

Sa Saveljićevom ocenom da su kapaciteti Crne Gore i inače, što se tiče zaštite životne sredine limitirani, saglasna je i izvršna direktorka nevladine organizacije Grin hom, Nataša Kovačević, koja je inače članica Nacionalnog saveta za održivi razvoj, klimatske promjene i integralno upravljanje obalnim područjem.

„Ono što nas najviše zabrinjava u celoj situaciji je što Crna Gora nema mehanizme, opremu, kapacitete… da nadzire i kontroliše ono što će da radi koncesionar. To je važno, zbog toga što ovde nije reč samo o jednoj, sada testnoj, bušotini – iznad koje će sutra da bude platforma. Reč je o tankerima, naftovodima koji će biti kilometrima dugački, konvertorima za ta postrojenja i postrojenja za tretman sirove nafte, zatim tegovi, koji se postavljaju ispod platformi i sve ostale operacije koje prate eksploatacije nafte i gasa”, kazala je Kovačević.

Iako stoje klauzule u ugovorima da su koncesionari u obavezi da obezbede sigurnost operacija, Kovačević kaže da nije sigurna da možemo da se oslonimo na to da jedan od najvrednijih resursa koje imamo eksploatišu korporacije, a posebno imajući u vidu kako već nadziremo i kontrolišemo velike infrastrukturne projekte. Podseća, takođe, da se ne sme zaboraviti ni činjenicu da se nalazimo u seizmičnom području, gde je, na primer, u području Ulcinja, rizik devetog stepena, i da će te platforme sutra biti postavljene na udaljenostima od tri do desetak kilometara od obale.

Ugrožen turizam

„Ovih dana čujemo da proces testnog bušenja nije toliko zabrinjavajući. Ja se sa tim ne bih složila, prosto iz razloga jer tokom bušenja, zbog pritiska, dolazi do povraćaja bušećih tečnosti, odnosno isplaka, koje zbog prolaska kroz podzemne slojeve često nose sa sobom različite materijale, gasove, nažalost i radioaktivne materijale. Tako da je ovde reč o industrijskom i radio-aktivnom otpadu, kao posledicama tog procesa. To dalje kontaminira morsku hranu, koju čovek koristi, tako da može uticati i na zdravlje građana”, kazala je Kovačević.

Iz Grin homa su uvek upozoravali da je ovo sulud i visokorizičan projekat. Veoma smo razočarani da i nova Vlada ulazi u ovakav proces sa istim tvrdnjama – da je ovo bezazleno za Crnu Goru, građane i sektor turizma, iz kojeg dobijamo oko četvrtinu BDP-a – da u ekološkoj državi imamo ovakav nastavak razvoja”, kaže Kovačević.

Odgovarajući na pitanje treba li raskinuti ugovor sa koncesionarima, ona kaže da nova Vlada mora da prihvati odgovornost za stanje u kojem se nalazimo, da radi na raskidanju tih ugovora i da na kraju, kao država, i plati te penale.

„To je idealan put. Bolje se vratiti sa pola pogrešnog puta, nego ići njime do kraja. Jednostavno, to je činjenica da, ako dođe do raskida ugovora, da će biti i naknade šteta, ali to je naša stvarnost i odgovornost. Potencijalna šteta od eventualnih akcidenata daleko premašuje štetu od raskida ugovora koja nije poznata, ali je sigurno reč o desetinama miliona evra. Država treba da napravi procenu koliko bi te odštete mogle da iznose”, rekla je Kovačević.

Stara vlada potpisala- nova sprovodi

Naglasivši da su izveštaji koji su rađeni, a koji su vezani za biodiverzitet i ribarstvo, siromašni podacima Kovačevičeva ironično kaže da Vlada već zna, unapred, da je to tehnologija koja će, navodno, biti čista i koja neće doneti nikakvu štetu.

„Suštinski nema razlike između nove i stare Vlade. Neshvatljivo je da partije koje bi trebalo da budu zelene na ovakav način pristupaju ovom ozbiljnom pitanju, koje značajno može da ugrozi životnu sredinu. Razumem da pojedinci u Vladi imaju iskustva sa naftnih platformi, ali sam sigurna da su isto tako imali priliku da se upoznaju i sa različitim akcidentima i nesrećama. Trebalo je da ta saznanja nekako saberu i primene na svojoj teritoriji, na našem moru i našim kapacitetima i da se vidi da li je to dobro i izvodljivo za Crnu Goru”, kazala je Kovačević.

U eri kada sve zemlje koje su potpisale Pariski sporazum i konvencije o klimi, napuštaju korišćenje i prekidaju zavisnost od fosilnih goriva, mi smo se setili da sad, posle 70 godina, započnemo proizvodnju i eksploataciju ugljovodonika iz podmorja, ocjenjuje Kovačević komentarišući da „ne zna zbog čega se nepromišljeno požurilo sada sa ovim. Možemo samo da se uzdamo u nečiju savest među donosiocima odluka da će biti svesni da ovakvim projektom rade veliki rez, u negativnom smislu, za Crnu Goru”.

Darko Saveljić je za Pobjedu kazao da je u celoj priči oko istraživanja nafte u crnogorskom podmorju dodatni problem što bi svaki incident najvjerovatnije bio i međunarodni.

Potencijalni međunarodni incidenti

„To ne bi bili lokalni, već međunarodni problemi, a u tim slučajevima bi Crna Gora morala plaćati ogromne odštete svojim susedima”, kazao je Saveljić.

I Nataša Kovačević tvrdi da sve operacije eksploatacije fosilnih goriva u podmorju imaju potencijalne prekogranične uticaje i posledice, naglašavajući da o tome niko ne razgovara.

„Ako susedima prouzrokujemo štetu, za koju oni mogu dokazati da dolazi sa našeg područja, moraćemo je i platiti. Ako dođe, naprimer, do nestanka neke od migratornih vrsta, a može se dokazati da je ta vrsta bila ranije prisutna. Može doći do različitih problema, ako dođe do curenja nafte, a struje je odnesu prema hrvatskoj obali, naravno da će oni preduzeti neku akciju”, kazala je Kovačević.

Ona kaže da je donekle razumljivo da se, naprimer, Grčka bavi eksploatacijom nafte, jer ima više od 13 hiljada kilometara obale.

„I onda postave platformu negdje daleko i od posljednjeg ostrva. Mi imamo samo oko 300 km obale i sve nam je koncentrisano: i marinokultura i ribarstvo i turizam i nautika”, zaključuje Kovačević.

Podaci Grin homa o incidentima

Italijanska kompanija Eni je sestrinska firma kompanije Agipa, koji je tokom 2013. godine imala 471 ispust nafte. A oni, uglavnom, eksploatišu nalazišta u državama trećeg svijeta: Mozambik, Gana, Nigerija…

U Nigeriji se desio veliki incident u kojem je došlo do bespovratnog izumiranja živog sveta izlivanjem nafte u delti Nigera. Sanacija šteta u Nigeriji trajaće 30 godina i koštati milijarde evra.

U ovoj firmi 2014. i 2015. godine 21 službenik je bio na sudovima zbog koruptivnih radnji koje su se dešavale u zemljama trećeg sveta zbog eksploatacije nafte.

Ura: Nova vlast da preispita koncesije

Iz Građanskog pokreta Ura, koji se programski zalaže za zelene politike, a i prošle godine je primljen u članstvo Zelenih Evrope, juče je saopšteno da se oni protive istraživanju nafte na Crnogorskom primorju, ali samo „u slučaju da ono ide na štetu ekološkoj Crnoj Gori“.

Ponavljajući da se zalažu za ekološku Crnu Goru, ocenili su da je neophodno da „nova vlast preispita koncesije na naftu i gas, koji se potencijalno mogu naći u našem delu morskog dna“.

„Potrebno je da Vlada Crne Gore odgovori na pitanja koja su joj postavljena od dela javnosti – šta će se dalje dešavati ukoliko se pronađu izvori nafte i gasa? Kako ćemo pristupiti njihovoj eksploataciji i prodaji na tržištu, a da ne prekršimo Ustav? Da li će to i na koji način uticati na zatvaranje poglavlja 27, koje se, pri pristupanju EU, odnosi na ekologiju i zaštitu životne sredine? Sve su to pitanja na koja je javnosti neophodno dati odgovore”, saopšteno je iz Ure.

Takođe, pozvali su i nadležne iz ministarstava za kapitalne investicije, finansija i ekologije da ugovore sastanke sa građanskim aktivistima i organizacijama koje se bave životnom sredinom.

„Potrebno je uključiti ih u proces istraživanja nafte i dati im sve potrebne informacije u vezi sa slučajem, kako bi se otklonile sve nedoumice”, navodi se u saopštenju.

Izvor: CDM.me

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti