Cevovod Balkanskog, odnosno, Turskog toka od juče je povezan sa mađarskom deonicom ovog gasovoda u blizini državne srpsko-mađarske granice kod Horgoša takozvanim „zlatnim zavarom“, odnosno „zlatnim povezivanjem“ cevi.

Na Horgošu je juče mađarskom FGSZ-u uručen i ugovor kojim su regulisani svi međusobni uslovi transporta između rusko-srpske kompanije Gastrans, koja je vlasnik i investitor deonice Balkanskog toka na teritoriji Srbije i mađarskog transportera gasa.

Zvanično spajanje magistralnog gasovoda – interkonektora od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom kroz Republiku Srbiju sa gasovodnim sistemom naših mađarskih suseda izuzetan je događaj, kako za dve kompanije, Srbijagas i FGSZ, tako i za čitav region i srednju Evropu, koja se, zahvaljujući gasovodu Balkanski tok, nikada više neće smrzavati, rekao je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, ističući da je reč o novim komercijalnim mogućnostima, novom pravcu, novim količinama gasa i novim prilikama da svi zaradimo.

„Ovo je nova bezbednost u snabdevanju gasom i Srbije, i Mađarske, i Bugarske, i cele srednje Evrope“, istakao je Bajatović.

Takođe, spajanje gasovoda je i jedan od važnih rezultata saradnje srpske i mađarske države, koja je svakog dana sve bolja u svim oblastima, dodao je prvi čovek Srbijagasa.

„Pošto je linijski deo suštinski završen, a i kompresorska stanica u Srbiji se završava, takođe i u Bugarskoj, već sada možemo da kažemo da ćemo od 1. oktobra preko Srbije moći da transportujemo prve količine tranzitnog gasa za srednju Evropu. Da bismo do ovoga došli, trebalo je da se reši mnogo tehničkih i regulatornih detalja i u Briselu i u Energetskoj zajednici i sa nacionalnim regulatornim telima, a mi smo to sa velikim uspehom uradili“, rekao je ovom prilikom Bajatović ističući: „Mađarske kolege garantuju da ćemo ovim projektom moći da koristimo sve resurse u regionu, da ih ujedinimo i komercijalizujemo. Zbog toga nam je važan ovaj interkonektor, odnosno postojanje ovog dvosmernog gasovoda. Ovim se oslobađa Horgoš, možemo da se širimo dalje i postanemo otvoreno tržište kao Mađarska. Ovo je novi pravac, nova diversifikacija i nove mogućnosti”.

Direktor FGSZ Ferenc Sabolč je, ističući važnost „zlatnog povezivanja“ gasovodnih sistema dve države, kazao da to znači završetak ovog projekta i novu fazu – početak snabdevanja gasom tim pravcem.

„Cilj je da od oktobra značajna količina gasa sa teritorije Srbije dođe u Mađarsku. Iza ovog projekta stoji ozbiljan višegodišnji rad. Svi mi, i sa naše i sa srpske strane, uradili smo mnogo da bi ovaj gasovod počeo da radi. Hteo bih da istaknem da je sve realizovano po najvišim standardima i da je naša saradnja bila izuzetno dobra. Očekujemo da će tako biti i na svim drugim poljima i ubuduće“, istakao je direktor kompanije FGSZ, koja je inače, već od danas, u prilici da prodaje slobodne kapacitete za transport gasa iz pravca Srbije ka Mađarskoj, a ovim novim cevima u Mađarsku će moći maksimalno da se transportuje oko 8,5 milijardi kubika gasa.

Dužina trase Balkanskog toka od Crnog mora kroz Tursku je 130 kilometara, kroz Bugarsku 498, 402 kilometra kroz Srbiju, a u Mađarskoj, od Horgoša do Varošfelda oko 85 km. Prečnik gasovoda je 1.200 mm, maksimalan pritisak 75 bara, a godišnji kapacitet kroz Srbiju 13,88 milijardi kubnih metara gasa. Na trasi gasovoda u našoj zemlji su četiri merne i 19 blok stanica, kao i jedna kompresorska stanica kod Velike Plane sa tri agregata od po osam megavata.

Srbija se ruskim gasom iz gasovoda Turski tok (čiji je kapacitet 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje), koji od ruske obale ide kroz Crno more do Turske, a dalje kopnom preko Balkanskog poluostrva, pa su ga otud komšije Bugari prozvali Balkanski tok, snabdeva od 1. januara ove godine. Trenutno se snabdevanje potrošača u Srbiji obavlja preko gasnih čvorišta u Pančevu i Gospođincima.

Ukupna vrednost ovog projekta je 1,8 milijardi evra.