Iako su emisije azot-dioksida u Evropskoj uniji u padu, one ne ispunjavaju smernice koje je izdala Svetska zdravstvena organizacija, pokazalo je istraživanje.
Udisanje azot dioksida koji se oslobađa sagorevanjem goriva u transportnom i industrijskom sektoru, može izazvati štetne efekte na respiratorni sistem.
Podaci ukazuju na to da je sektor drumskog saobraćaja bio je glavni izvor emisije azotnih oksida u 2020. godini. Odgovoran je za 37% emisija, zatim sledi poljoprivredni sektor sa 19%, pa prerađivačka i ekstraktivna industrija sa 15%.
Ovo je problematično za javno zdravlje jer se većina emisija iz drumskog saobraćaja javlja u urbanim područjima sa velikom gustinom naseljenosti.
„Evropski parlament je odobrio zabranu prodaje novih automobila na fosilna goriva do 2035. Međutim, nivoi koncentracije azot dioksida i rezultirajući zdravstveni efekti u evropskim gradovima ostaju previsoki“, rekla je Erika Usivuori, evropski analitičar u CREA i koautor studije.
„Zakonodavci moraju da pronađu bolja rešenja za smanjenje emisija u saobraćaju, a treba odmah da se pozabave i drugim izvorima zagađenja, kao što je proizvodnja električne energije“, dodala je ona.
Svetska zdravstvena organizacija je 2021. ažurirala smernice za kvalitet vazduha u svetlu novih naučnih podataka, uvodeći dnevno ograničenje i pojačavajući dozvoljenu godišnju prosečnu granicu koncentracije NO2 u vazduhu.
Smernice nisu pravno obavezujuće, ali ih zemlje mogu koristiti kao indikator za postavljanje nacionalnih standarda. Bliže usklađivanje sa preporukama SZO moglo bi spasiti 250.000 Evropljana godišnje od smrti povezanih sa udisanjem azot-dioksida, otkriva istraživanje.
Emisije azotnih oksida opasne po zdravlje ljudi u velikim gradovima
Preko 430.000 Evropljana umire godišnje od posledica nivoa azot dioksida sa trenutnim evropskim standardima emisije. Ova cifra bi se smanjila za skoro 60 odsto na manje od 180.000 pojedinaca ako bi se Evropa uskladila sa preporukama SZO, pokazuje istraživanje CREA.
U godinama između 2016. i 2021. zabeležen je trend doslednog smanjenja nivoa koncentracije ovog gasa u većini prestonica EU. Ovo uključuje i izuzetak 2020. i 2021. sa niskim emisijama u vezi sa smanjenjem drumskog saobraćaja tokom pandemije COVID-19.
Najniži nivoi zagađenja azot dioksidom u evropskim prestonicama mogu se naći u Talinu (Estonija) i u Stokholmu (Švedska), dok su najgori emiteri u 2021. godini bili Atina (Grčka) i Bukurešt (Rumunija).
Uprkos ukupnom smanjenju, međutim, nivoi iz svih izvora emisije širom EU ostaju previsoki u poređenju sa smernicama SZO, objašnjava CREA.
Da bi to ilustrovao, istraživački centar je izračunao dane prekoračenja za svaki glavni grad, što znači datum kada je dostignuta i prekoračena godišnja prosečna granica zagađivača.
Došli su do zaključka da je 21 grad dostigao dane prekoračenja u prvoj polovini godine.
CREA predlaže uključivanje strožih standarda u Direktivu o kvalitetu vazduha i u reviziju Direktive o industrijskim emisijama.
Takođe traži da se što pre implementiraju predstojeći Euro 7 standardi za emisiju izduvnih gasova i da se mreža stanica za električno punjenje proširi na sve evropske puteve.
Izvor: Euractiv
