Bitka za najveću geotermalnu elektranu u Hrvatskoj, pa čak i u Evropi – Velika Ciglena, koja će u narednih deset godina na račun državnih podsticaja ostvariti 1,4 milijardi kuna prihoda, odvija se među nedavnim partnerima, koji su projekat postavili na noge – braća Jurilj i turska investiciona grupa MB Holding (BLT) na čelu sa Muharemom Balatom.

Protivničke strane su se u poslednjih nekoliko godina „tukle” u tišini, ali problemi su eskalirali u poslednjih godinu dana, pošto su pokrenuli više od 30 tužbi jedna protiv druge, podneli nekoliko krivičnih prijava i tražili pomoć od drugih nadležnih institucija, sve do premijera i predsednika.

Turskog investitora, koji je imao 80 odsto vlasništva u kompaniji koja je nosilac projekta – Geoen d.o.o. – manjinski partner Dragan Jurilj, odnosno kompanija Geothermal Solutions (suvlasnik 20 odsto), uspeo je da „ukloni“ iz vlasništva nad kompanijom u sudskom registru zagrebačkog Trgovačkog suda i preuzme njeno vođstvo. Vlasništvo nad zemljištem, na kome se nalazi elektrana, takođe, se prenosi na manjinskog partnera u zemljišnim knjigama. Međutim, protiv svih ovih promena uložene su brojne žalbe, a pravni triler tek treba da se razvije. Međutim, određeni broj postupaka mogao bi potrajati duže, a turska strana je spremna, kažu, da ode na Evropski sud.

Otkud iznos od milijardu kuna?

Ovaj projekat potpisan je na 12 godina sa hrvatskim operatorom energetskog tržišta. HROTE ima mesečnu uplatu od 12 miliona kuna, što znači da će za ovaj projekat platiti ukupno 1,44 milijarde kuna od marta 2019. godine, kada je potpisan ugovor, do marta 2031. godine. Od marta 2019. do danas, na ime podsticajne cene HROTE im je platio 272.615.110,99 kuna sa PDV-om. To znači da bi do kraja ugovora treba da im isplati još 1,168 milijardi kuna.

Na Trgovačkom sudu u Zagrebu novinarima Jutarnjeg lista dostavili su dugačak spisak sudskih postupaka vezanih za slučaj za koje predsednice suda Nine Radić, kaže, „u toku su”.

„Samo sudija koji sudi može dozvoliti pristup predmetima. Kao predsednik suda ne mogu da komentarišem postupak koji je u toku “, navodi se u odgovoru predsednika suda Radića.

Podsetimo, projekat u Velikoj Cigleni kod Bjelovara postavljen je na noge, a za njegovu realizaciju turski investitor osigurao je kredit, za koji su i garantovali, u vrednosti većoj od 300 miliona kuna. Kada je elektrana puštena u rad čak 12 miliona državnih podsticaja počelo je mesečno pristizati na račun. Tada je došlo i do nesporazuma između partnera. Jurilj tvrdi da je prema Statutu turska strana trebala da plati kompaniji „dodatna gotovinska plaćanja“ u vrednosti projekta, odnosno oko 300 miliona kuna, nakon što je investicija realizovana 2019. godine.

Ali, turska strana to negira i kaže da njihovi međusobni odnosi nisu definisani Statutom, već ugovorom članova Goena iz 2014. godine, koji jasno kaže da će projekat biti realizovan – uz minimalna ulaganja (uplate vlasnika) i maksimalno zaduženost (na primer zajmovi) “. Turska strana tvrdi da je Jurilj u junu 2020. godine započeo „sporne radnje radi preuzimanja kontrole“ i da ih je on, kao većinski suvlasnik, „eksproprisao suprotno Zakonu o privrednim društvima“.

Jurilj ne poriče da je preuzeo vođstvo u kompaniji, ali tvrdi da je to zbog toga što turska strana nije poštovala, ponavlja, Društveni ugovor.

Geotermalna TE Velika Ciglena / Foto Helb.hr

„Upozorio sam ih na potrebu ispunjavanja obaveza. Ali, oni nisu želeli da se održavaju redovne skupštine i nisu se odazivali ni meni ni samom Geoenu. Nakon preuzimanja vođstva, sve akcije sam preduzeo što transparentnije i u korist društva”, kaže Jurilj.

Turska strana, pak, smatra presudnim sazivanje skupštine u junu 2020. godine, kada je manjinski suvlasnik Jurilj u dvostrukoj ulozi, kao direktor kompanije i manjinski suvlasnik, navodno uputio poziv većinski suvlasnik BLT 4. juna, redovnom poštom u Tursku, za sednicu zakazanu za 12. jun. Turska strana objašnjava da je namera bila da se oni ne pojave u Skupštini, jer redovna pošiljka do turskog Gaziantepa putuje dvadesetak dana.

Pored toga, BLT ima podružnicu u Zagrebu, pa je poziv mogao biti upućen na tu adresu, o čemu je Jurilj bio uredno obavešten. Poslana koverta, kažu, navodno je „sadržala nebitnu dokumentaciju iz koje nije bilo moguće zaključiti da bi skup uopšte trebalo da bude održan“.

Na toj skupštini u junu je Jurilj, kao manjinski suvlasnik, opozvao članove Upravnog odbora i promenio odredbe Statuta, uklonivši turskog investitora Balata sa čela kompanije i imenovao sebe za direktora, ali sada ovlašćenog da predstavlja Geoen.

„Izuzeti su na osnovu zakona zbog neispunjavanja obaveze na ime dodatnih akata iz člana 7. Društvenog ugovora”, rekao je Jurilj za Jutarnji u kancelariji svog advokata.

Tvrdi da je odmah po preuzimanju kompanije angažovao dve revizorske kuće da revidiraju situaciju, odnosno član 7. Društvenog ugovora i da su obe došle do zaključka da turski investitor „nije ispunio obavezu iz Društvenog ugovora“.

Izvor: Jutarnji list