Bioelektrana NTC Gaj kod Lipika podnela je zahtev za stečaj. Reč je o prvom hrvatskom biogasnom postrojenju snage 2 MW koje je moralo da obustavi proizvodnju, jer su zbog energetske krize i sporosti države da im pomogne, u poslednjih godinu dana ostvarili ogromne gubitke.

Gašenjem ovog postrojenja počele su da se ostvaruju najgore prognoze na koje su upozoravali iz Hrvatskog udruženja proizvođača gasa – da će, ukoliko im država hitno ne pomogne, do leta morati da se ugasi 70% proizvodnje.

Izostanak odgovarajuće uredbe

Elektrana na biogas NTC Gaj – strana investicija čiji je vlasnik i direktor Peter Maierhofer, nalazi se u sistemu podsticaja HROTE. Problemi su počeli početkom rata u Ukrajini, rastom cene inputa proizvodnje, kada je obećano od strane predstavnika Ministarstva privrede da će se cena struje prilagoditi novonastaloj situaciji i enormnom povećanju cena sirovina za proizvodnju. I dalje je nepoznanica zašto Uredba koja bi regulisala cene, a koja je bila pripremljena još u julu prošle godine, do danas nije donesena. Ta Uredba je mogla da spreči dešavanja sa bioelektranom NTC Gaj, ističu iz Udruženja hrvatskih proizvođača biogasa.

„Cena sirovina potrebnih za rad biogasnih postrojenja u poslednjih godinu dana se udvostručila. S obzirom da državne institucije zadužene za energetiku, osim praznih obećanja, nisu ništa uradile da se cena električne energije podigne, mi nismo više mogli da plaćamo ulazne sirovine kooperantima i morali smo da donesemo odluku da zatvorimo postrojenje“ rekao je Peter Maierhofer, vlasnik bioelektrane NTC Gaj, koja je s radom počela u svibnju 2020., ali su joj prethodile višegodišnje pripreme i ogromna financijska ulaganja.

Blagovoremena upozorenja

Maierhofer je dodao da bi stečaj pokrenuli još pre godinu dana, da su znali da se cena električne energije neće podići, zatim, da će pregovori s resornim ministarstvom i institucijama tako dugo trajati i da rešenje ni do danas neće biti ponuđeno.

Iz HUPB-a su u više navrata, u poslednjih 14 meseci upozoravali da cena struje nije adekvatna ulaznim troškovima, prvenstveno sirovini za proizvodnju. Zatraženo je da se biogasna postrojenja izuzmu iz Uredbe o ograničavanju cene električne energije, što bi omogućilo da 26 MW biogasnih postrojenja nastavi proizvodnju. Zatim, traženo je da se u novu Uredbu o podsticaju električne energije iz obnovljivih izvora implementira prethodno dogovorena formula koja biogasnim postrojenjima u sistemu HROTE omogućuje finansijski bonus neophodan za pozitivno poslovanje, kao i da se postrojenjima koja su bila prisiljena da raskinu ugovore, ponovo omogući ulazak uHROTE.

Bezuspešni pregovori sa državom

„Počelo je da se dešava upravo ono na što smo upozoravali. Mi više od godinu i po dana bezuspešno pregovaramo sa državom, a nama je svaki dan bitan jer se generišu ogromni gubici. Resorno ministarstvo ne donosi odluke i mi apelujemo na premijera Andreja Plenkovića da se hitno uključi u rešavanje ovog problema, dok se još može spasiti deo postrojenja. U suprotnom, u kratkom roku isti scenario čeka instalisanih još 7 MW biogasnih elektrana i to će se nastaviti istom dinamikom, dok se sve ne ugase“ upozorio je predsednik Hrvatskog udruženja proizvođača biogasa Marijan Cenger.

Kako je dodao, država ih je pre desetak godina podsticala na proizvodnju električne energije iz biogasnih elektrana i da je kroz subvencije uloženo više od 2,5 milijarde kuna, dok su preko tog iznosa uložili i vlasnici biogasnih postrojenja.

Izvor: Energetika-net