Kina je suočena sa velikom nestašicom električne energije, jer ekstremne vremenske prilike, sve veća potražnja za energijom i stroga ograničenja upotrebe uglja zadaju trostruki udarac nacionalnoj elektroenergetskoj mreži.

To je problem koji bi mogao trajati mesecima, opterećujući ekonomski oporavak zemlje i globalnu trgovinu.

Desetak kineskih provincija navelo je da se poslednjih sedmica suočavaju sa nestašicom električne energije, uključujući neke od najvažnijih pokretača zemlje za ekonomski rast.

Pokrajina Guangdong, proizvodni centar odgovoran za 1,7 biliona američkih dolara, ili više od 10 posto godišnje kineske ekonomske proizvodnje i veći udeo u spoljnoj trgovini, racionalizuje potrošnju energije već više od mesec. Ograničenja su primorala kompanije širom provincije da se zatvore na nekoliko dana u sedmici. Neke lokalne vlasti upozoravaju da bi racionalizacija mogla potrajati do kraja godine.

Nije reč samo o Guangdongu. Najmanje devet provincija reklo je da se bave sličnim pitanjima, uključujući Yunnan, Guangxi i proizvodno središte Zhejiang, prisiljavajući regionalne vlasti da objave restrikcije isporuke električne energije na području Kine veličine Ujedinjenog Kraljevstva, Njemačke, Francuske i Japana zajedno. Kriza električne energije čak je doprinijela usporavanju rasta fabričkih aktivnosti u Kini u junu, priznao je državni zavod za statistiku.

Ovo je najgora nestašica energije u Kini od 2011. godine, kada su suša i rastuće cijene uglja primorale 17 provincija ili regija da obuzdaju upotrebu električne energije. Elektrane nerado proizvode puno električne energije, kad je ugalj koji sagorevaju skup: Peking kontroliše troškove električne energije pa proizvođači ne mogu tek tako podići cene.

Postpandemijski bum robe i vremenske prilike ponovo prisiljavaju elektrane na ugalj da suzbiju proizvodnju, a istovremeno ometaju hidroenergetiku. Ključni problem je da se Kina bori kako da ispuni napore predsednika Si Djinpinga, da do 2060. godine postigne ugljeničnu neutralnost. Taj ambiciozni cilj za najvećeg svetskog potrošača uglja doveo je do toga da rudnici uglja u zemlji proizvode manje, što je rezultiralo višim cenama, prema Yao Pei, glavnom strategu kineske brokerske kuće Soochow Securities.

Nestašica bi mogla doneti jedan ili dva udarca, koji bi mogli srušiti krhki oporavak Kine, dok bi, istovremeno, stvorila dodatne probleme za globalne lance snabdevanja, koji se već teško nose sa situacijom.

Nedostatak električne energije mogao bi smanjiti proizvodnju u skoro svim sektorima ekonomije, uključujući ključne građevinske i proizvodne industrije. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, takve su kompanije prošle godine koristile skoro 70 posto električne energije u Kini i bile su glavni pokretači oporavka 2021. godine, piše CNN.

Chengde New Material sa sedištem u Guangdongu, jedan od najvećih proizvođača nerđajućeg čelika u zemlji, rekao je klijentima krajem prošlog meseca da će obustaviti rad dva dana u sedmici sve dok je na snazi racionalizacija potrošnje električne energije. Kompanija očekuje da će se obim proizvodnje smanjiti za 20 posto ili čak 10.000 tona čelika mesečno.

„Kompanije nisu sretne zbog toga”, rekao je Klaus Zenkel, predsedavajući Privredne komore Evropske unije u Južnoj Kini navodeći da bi čak 80 kompanija članica komore moglo biti pogođeno vladinim naredbama da obustavi rad na nekoliko dana u sedmici.

I domaći proizvođači su prisiljeni da zaustave proizvodnju. Neke kompanije, kako je kazao, čak su počele iznajmljivati skupe dizel generatore, kako bi nastavile poslovati.

Racionalizacija potrošnje električne energije u ključnoj provinciji za proizvodnju metala Yunnan čak je prouzrokovala pad u ponudi nekih vrsta metala, uključujući aluminijum i kalaj, prema vladinim podacima i nezavisnim istraživanjima.

„Nedostatak električne energije može dodati kašnjenja u otpremanju roba koja se mogu osetiti širom sveta”, rekao je Henning Gloystein, direktor za energiju, klimu i resurse u Eurasia Group.

Zaostaci u otpremanju mogli bi potrajati mesecima i dovesti do nestašice tokom sezone prazničnih kupovina. To ostavlja malo prostora za bilo kakve dodatne probleme, poput nestašice struje.

„Nestašica električne energije može dovesti do preuređivanja radnog rasporeda za lokalne proizvođače, što dovodi u pitanje pravovremenost isporuke, a samim tim i pouzdanost ostatka snabdevačkih lanaca”, rekla je Lara Dong, viša direktorka za električnu energiju i obnovljive izvore energije u Velikoj Kini u IHS Markit.

Stručnjaci pripisuju obim nestanka struje mnoštvu problema, od velike potražnje za energijom do ekstremnih vremenskih prilika.

„Plan ekonomskog oporavka u Pekingu, koji je vođen infrastrukturom, veoma zavisi od uglja”, kaže Lauri Myllyvirta, vodeći analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.

U prvih pet meseci ove godine, potrošnja električne energije u Južnoj Kini premašila je nivo od pre pandemije – za 21 posto više u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuju podaci kineskog Južnog elektroenergetskog sistema, velikog državnog mrežnog operatera.

Ugalj je još ključen u proizvodnju oko 60 posto energije u Kini. Ali, vlada je oprezna da se taj procenat  ne poveća i pokušava smanjiti potrošnju uglja, kako bi postigla svoj cilj, da postane ugljenično neutralna do 2060. godine.

Ograničenja u upotrebi uglja, međutim, poklapaju se sa žeđi za energijom izazvanom ekonomskim podmlađivanjem, zajedno s ekstremnim vremenskim prilikama. To uzrokuje rastuću napetost između potražnje i ponude.

Izuzetno vruće vreme u nekim je područjima dovelo je do povećanja potražnje za električnom energijom, jer ljudi koriste više klima uređaja i frižidera.

U međuvremenu, postoji veliko opterećenje u proizvodnji energije. Obnovljivi izvori energije, poput hidroenergije, ugroženi su zbog suše. Glavno hidroenergetsko čvorište provincije Yunnan ima problema sa zadržavanjem vode, koja joj je potrebna u rezervoarima, kaže Myllyvirta.

Nestašica električne energije verovatno će se nastaviti barem sledećih nekoliko meseci, jer potražnja ostaje velika u vrućim letnim mesecima.

Izvor: Klix.ba