Jedan od uslova za dobijanje dozvole za nastavak rada Nuklearne elektrane Krško narednih 20 godina bila je izgradnja novog skladišta za iskorišćeno gorivo. U uslovima suvog skladištenja nuklearno gorivo može da se čuvati 100 godina. Posle skoro dvogodišnjih radova, premeštanje goriva počinje sljedeće nedelje.

Istrošeno nuklearno gorivo su ostaci uranijuma, koji se nakon rada u reaktoru, skladišti u bazenima u obliku gorivih elemenata na pet godina. Sada sledi njegovo prebacivanje u suvo skladište.

Skladištenje nuklearnog goriva koje je istrošeno, obavljaće se u zgradi dimenzija 50 x 70 x 20 metara. Debljina armirane betonske ploče je 1,75 metara i uz obodne zidove osigurava zaštitu od poplava skladišnih rezervoara.

Sigurnija i modernija varijanta

Projekt je pripreman gotovo osam godina, a objekt za skladištenje verifikovan stogodišnjom garancijom. Istrošeni gorivi elementi od sada će se skladištiti na moderniji i još sigurniji način. Bilo je razmatrano i  mokro skladištenje, dosta jeftiniji projekt, ali su se u NEK-u opredelili za sigurniju i moderniju varijantu, objasnio je član Uprave NEK-a Saša Medaković.

Kako je rekao, odlaganje istrošenog nuklearnog goriva i odlaganje niskog i srednjeg radioaktivnog otpada predstavlja obavezu Slovenije i Hrvatske koje su upućene na zajedničko rešenje koje ide „ka dubokom geološkom odlaganju“. Medaković je dodao da se trenutno lokacije za to odlaganje ne razmatraju.

Inženjer za nuklearno gorivo NEK-a Andrej Kavčić je istakao da je izgradnja zgrade za skladištenje formalno, dakle sa svim dozvolama, završena u januaru ove godine. Prednosti suvog skladištenja istrošenog goriva su veća sigurnost u poređenju sa postojećim načinom zbrinjavanja u bazenu. Dugoročno gledano, obezbeđeno je hlađenje bez delovanja rashladnih sistema (hlađenje protokom vazduha), minimalno potrebno održavanje objekta i minimalan uticaj na životnu sredinu.

Istrošeno gorivo u posudi s helijevom atmosferom

Kavčić je najavio da će istrošeni gorivi elementi biti skladišteni u posudi za zbrinjavanje istrošenog nuklearnog goriva u kojem je helijeva atmosfera. Koristiće se sistem zbrinjavanja u višenamenskim posudama za istrošeno gorivo, a u svakom je prostor za 37 gorivih elemenata. U suvom skladištu je prostor za 70 rezervoara, odnosno oko 2.600 gorivih elemenata.

U slučaju direktnog udara Boinga 747 punog goriva  skladište bi i dalje u potpunosti izvršavalo svoju funkciju, odnosno ne bi došlo do ispuštanja radioaktivnosti iz ovih kontejnera.

„Do jeseni ove godine biće završena prva akcija premeštanja 16 rezervoara sa 592 goriva elementa, a druga je predviđena za 2028. godinu, rekao je Kavčič.

Član Uprave NEK-a Gorazd Pfeifer objasnio je da od poslednjeg remonta, odnosno oktobra prošle godine, NEK radi punom snagom, stabilno i sigurno, kao i da je zima odrađena bez problema.

Ove godine obeležava se 40 godina NEK-a tokom  kojih je proizvedeno više od 200 teravat sati električne energije. Hrvatska i Slovenija godišnje potroše nešto više od 30 teravat sati. NEK doprinosi oko 15% potreba za električnom energijom u Hrvatskoj, a 20 odsto u Sloveniji. Nedavno je dobijena saglasnost za nastavak proizvodnje struje iz nuklearke u Krškom narednih 20 godina.

Za modernizaciju i održavanje elektrane godišnje se investira oko 50 miliona evra, što znači da skoro 30 odsto od cene električne energije odlazi u investicije.

Izvor: HRT