Rafinerija nafte Rijeka, jedino preostalo rafinerijsko postrojenje u Hrvatskoj, nakon gašenja sisačke rafinerije, od idućeg meseca prestaje s preradom sirove nafte. Prekid proizvodnje potrajaće, barem, pet meseci i to u jeku najveće energetske krize u Evropi, u poslednjih nekoliko decenija. Iz Ine je potvrđeno da će do obustave rafinerijske prerade doći već sledećeg meseca, a ponovo će biti pokrenuta tek u aprilu iduće godine.

Zvaničan razlog za zaustavljanje postrojenja su radovi na izgradnji gotovo četiri milijarde kuna vrednog postrojenja za preradu teških ostataka nafte – takozvanog koking postrojenja. Iz Ine tvrde da će preduzeti sve da snabdevanje tržišta bude sigurno, mada ne navode i po kojim cenama, jer uprkos tome što Ina, kako se moglo saznati, raspolaže određenim zalihama motornih goriva, prvenstveno benzina, te zalihe će, u najboljem slučaju, potrajati do januara ili februara iduće godine. Nakon toga Ina će morati da uvozi benzin, a dizel ionako svake godine uvozi, u količinama između 200 i 400 hiljada tona.

Neizvestan smer cena

S obzirom na neizvesnost na tržištu naftnih derivata, posebno s dolaskom zime i nepredvidljivim tokom rata u Ukrajini, kao i evropskim embargom na uvoz ruske nafte, nemoguće je proceniti u kom smeru će se kretati cene naftnih derivata u periodu od novembra ove, do aprila iduće godine. Iz Ine ne odgovaraju na pitanje jesu li već ugovorili uvoz derivata do kraja obustave proizvodnje u riječkoj rafineriji, niti po kojim cenama, pa bi za hrvatske kupce mogao da usledi vrlo neizvestan period u kome bi cene goriva mogle dodatno da raste.

Iz Ine šturo odgovaraju da, dok traje izgradnja, kako naglašavaju, najvećeg i najvrednijeg industrijskog projekta u novijoj istoriji Hrvatske, odnosno modernizacije riječke rafinerije, u koji ulažu više od četiri milijarde kuna, sama rafinerija ne može kontinuirano da radi dok se izvode radovi na postojećim postrojenjima.

Sigurnost snabdevanja

„Zaustavljanje proizvodnje u određenim fazama radova predviđeno je i ugovorom o izgradnji novog postrojenja za preradu teških ostataka nafte. Tokom zastoja izvode se radovi koje je moguće sprovoditi samo u periodima kada rafinerija ne radi zbog povezivanja postojećih postrojenja s novim sistemima, objašnjavaju iz Ine, dodajući da je zbog spajanja postojećih rafinerijskih pogona s novim sistemima predviđeno više obustava proizvodnje, među kojima je i najavljeni prekid od novembra ove, do početka aprila iduće godine.

„Ina će učiniti sve kako bi obezbedila neprekidnu sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta u navedenom periodu“, poručuju iz nacionalne naftne kompanije, ne navodeći pod kojim uslovima i po kojoj ceni, kao i iz kojih izvora će se osigurati snabdevanje tržišta.

Dekonzervacija pogona TE Rijeka

Nakon najave da Hrvatska od idućeg meseca na najmanje pet meseci ostaje bez svog jedinog rafinerijskog postrojenja – riječkog na Urinju, ovih dana se pojavila vest da HEP planira da ponovo aktivira Termoelektranu u Urinju. O pripremama na dekonzervaciji pogona TE Rijeka, koji je od 2015. godine u hladnom pogonu, počelo je da se govori u avgustu ove godine.

Ovog puta ide se i korak dalje, pa se tako spominje da je već nabavljan i mazut, koji je ova termoelektrana koristi(la) kao pogonsko gorivo. Zanimljivo je da se u HEP-u po ovom pitanju ne oglašavaju. Na pitanje da  li je tačno da se ide u ponovno aktiviranje TE Rijeka, iz HEP-ove Službe za odnose s javnošću stigao je načelni odgovor.

Proizvodni kapaciteti prate potrebe

„U okolnostima najveće energetske krize u Evropi u novije vrijeme, HEP preduzima sve potrebne aktivnosti s ciljem da osigura dovoljne količine električne energije, prvenstveno proizvodnjom iz vlastitih izvora. To kontinuirano sprovodimo izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, prvenstveno obnovljivih izvora, kao i modernizacijom i revitalizacijom postojećih hidro i termoelektrana. U aktuelnoj situaciji održavamo visok nivo raspoloživosti proizvodnih kapaciteta, čiji rad optimizujemo i angažujemo ih u skladu s potrebama sistema”, kažu iz HEP-a.

Ekološki prihvatljivo gorivo

Nikakvih konkretnijih i zvaničnih najava u ovom trenutku nemaju ni u Primorsko-goranskoj županiji i Opštini Kostrena, na čijem području se nalazi pogon ovog nekadašnjeg velikog zagađivača.

U okolnostima drastičnog poskupljenja cena energenata, naročito struje, upravo je primorsko-goranski župan Zlatko Komadina javnosti i Vladi u avgustu ove godine skrenuo pažnju na termoelekranu u Urinju i važnost da se u okolnostima nepredvidive globalne krize iskoriste svi raspoloživi resursi za proizvodnju vlastite električne energije.

Komadina je ponovio da je Županija bila prva za zatvaranje termoelektrane u Urinju koja je koristila teški mazut, da se tražio njezin prelazak na ekološki prihvatljivije gorivo – prirodni gas.

„Svakako da bi optimalna opcija bila da Hrvatska u ovoj globalnoj energetskoj krizi sve svoje nedostajuće količine električne energije može da zadovolji iz obnovljivih izvora energije, za šta imamo nemale potencijale, naročito u korišćenju sunčeve energije i vetra. Međutim, HEP je u tom delu „spavao” i nije se pripremio. Sada smo tu gde jesmo, tako da moramo da biramo između hladnoće i mraka ili ponovne aktivacije energetskih postrojenja na fosilna goriva“ izjavio je Komadina.

Pripreme za dekonzervaciju TE

Kako je rekao, sigurno će se insistirati na upotrebi najčistijeg mogućeg goriva, jer Urinj može da radi i na lako lož-ulje bez sumpora. Dodao je da teški mazut ne dolazi u obzir, „jer Primorsko-goranska županija i njeni žitelji neće da plaćaju cenu nečije nepripremljenosti“.

Ni u Opštini Kostrena ne raspolažu bilo kakvim službenim informacijama od strane HEP-a, samo odranije poznatim saznanjima da se u Urinju, očigledno, krenulo u pripremu za dekonzervaciju tamošnje termoelektrane, kako bi se ponovo stavila u pogon, ukoliko se ukaže potreba.

Zaštita sopstvene proizvodnje

Direktora Regionalne energetske agencije Kvarner Darka Jardasa ne iznenađuje mogućnost da je HEP Proizvodnja krenula u pripremu za ponovno aktiviranje TE Rijeka, naročito u okolnostima u kojima se sa velikom energetskom krizom, divljanjem cena energenata i struje „poklopila” i hidrološka godina koju su obeležile dugotrajne suše i kratkotrajna razdoblja ekstremnih padavina. Jardas je povukao paralelu s Nemačkom koja se, u sklopu mera štednje gasa, ali i osiguranja snabdevanja zemlje strujom, ponovo okreće termoelektranama na ugalj. Kako je rekao, svaka zemlja nastoji da zaštititi sopstvenu proizvodnju, jer jedino na taj način može da drži kontrolne poluge.

TE pripravna za krizna vremena

TE Rijeka bila je u redovnoj proizvodnji od 1979. godine. S kondenzacijskim blokom snage 320 MW u to vreme bila je među najvećim proizvodnim objektima Hrvatske elektroprivrede. U odnosu na standardne blokove, njenu prednost predstavlja mogućnost brze regulacije opterećenja u rasponu od 25% do 100%, što je čini izrazito prilagodljivom u promenama u elektroenergetskom sistemu. Kod konzervacije pogona 2015. godine bilo je rečeno da na taj način ostaje u sistemu, pripravna da se uključi u roku od 160 sati, ukoliko bi to bilo potrebno u slučaju ekstremnih uslova, suše ili smanjenja snage nuklearne elektrane.

Izvor: Novi List