Rusija drugi najveći svetski proizvođač nafte - iza SAD

U susret 5. decembru – stihija naftnog tržišta

Povodom limitiranja cena i potpunog embarga Evropske unije na uvoz sirove nafte morskim putem, najavljenih za početak decembra, Rusija se izjasnila da neće prodavati naftu državama koje pokušaju da ograniče cenu ruskih energenata. Saudijska Arabija demantovala je informacije da OPEK+ razmatra povećanje proizvodnje nafte. Zbog panične nabavke usled očekivanog embarga, evropske rafinerije sada imaju više sirove nafte nego što im je potrebno a Evropa pravi zalihe ruskog dizela, čiji je uvoz oročen na 5. februar 2023. godine.

Osmi paket sankcija Evropske unije prema Rusiji koji, između ostalog, podrazumeva ograničenje cena i potpuni embargo na uvoz sirove ruske nafte morskim putem, samo što nije stupio na snagu. Ove mere, kao plod dogovora sa partnerima iz G7, stupaju na snagu 5. decembra 2022. za sirovu naftu, odnosno 5. februara 2023. godine, za rafinerijske naftne derivate.

Kako izgleda priprema svetskog tržišta nafte za još jedan zaokret u svetu „crnog zlata“?

Povodom najnovijih sankcija EU, Rusija je zvanično saopštila da ne planira isporuku nafte i naftnih derivate zemljama koje budu uvele ograničenje cena na ruske energente.

Preorijentacija ruskog izvoza

„Rusija potvrđuje svoj status pouzdanog snabdevača energentima na svetskom tržištu i tržišni status naših odnosa sa partnerima. S tim u vezi, ne planiramo da isporučujemo naftu i naftne derivate u zemlje koje budu primenjivale princip gornjih granica cene – uz naknadnu preorijentaciju isporuka na tržišno-orijentisane partnere ili ćemo smanjiti proizvodnju“, rekao je potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak, prenosi Sputnjik.

Novak je napomenuo da uvođenje gornje granice cena energenata, kao i politizacija energetskog sektora, mogu samo da dovedu do nestašica i problema u snabdevanju energentima.

„Uvođenje gornje granice cene (ruske nafte) predstavlja akt mešanja bez presedana u tržišne principe funkcionisanja tržišta nafte, što će neminovno dovesti do pada investicija, smanjenja ponude i deficita ponude nafte i druge berzanske robe na koju se ovaj mehanizam može primeniti u budućnosti“, naglasio je potpredsednik ruske Vlade.

Višak nafte u evropskim rafinerijama

Panika usled sve manjeg ruskog izvoza nafte rezultirala je odlaskom u drugu krajnost, jer se procenjuje da evropske rafinerije sada imaju više sirove nafte nego što im je potrebno za rad, piše specijalizovani portal Oilprice.com.a prenosi portal Klix.ba.

Evropa se okrenula nabavci sirove nafte iz Latinske Amerike, sa Bliskog istoka i iz Sjedinjenih Američkih Država. Azija je, takođe, kupovala manje sirove nafte nego što su analitičari predviđali, zbog kontinuirane borbe Kine za postizanje, čini se, nedostižnog cilja – nultog kovida.

Evropski uvoz latinoameričke sirove nafte je, u proseku, iznosio 313.000 barela po danu u toku ove godine. U julu je prosek bio znatno iznad toga – 600.000 barela po danu. Iz Sjedinjenih Američkih Država, Evropa je ove godine, u proseku, uvozila 1,1 miliona barela dnevno, u poređenju sa samo 800 000 barela dnevno prošle godine. Uvoz iračke nafte u Evropu bio je veći za 20 odsto u periodu od jula do novembra, u poređenju s istim periodom prošle godine.

Rusija – najveći evropski snabdevač dizelom

Inače, analitičari se slažu da su alternativni izvori nabavke za evropske rafinerije i dalje ograničeni.

Isporuke ruskog dizela, koje bi trebalo da budu uskladištene u regiji Amsterdam-Roterdam-Antverpen (ARA) više su nego udvostručene u period od 1. do 12. novembar, u odnosu na oktobar, rekla je Pamela Munger iz kompanije za energetsku analitiku Vortex, prenosi portal SEEbiz.

S obzirom da Evropa raspolaže malobrojnim isplativim alternativnim izvorima nabavke, dizel iz Rusije činio je u novembru 44 odsto ukupnog evropskog uvoza, u odnosu na 39 odsto u oktobru, pokazuju podaci Refinitiva.

Rusija je, tako, i dalje najveći dobavljač dizela za Evropu, iako je njegov udeo smanjen u odnosu na period pre ruske invazije na Ukrajinu, kada je činio više od polovine evropskog uvoza.

„EU će morati da osigura oko 500 do 600 hiljada barela dizela dnevno, kako bi zamenila obim uvoza iz Rusije. Zamena će stići iz SAD-a i iz područja istočno od Sueca, prvenstveno s Bliskog istoka i iz Indije”, procenili su iz FGE-a.

Rusko gasno ulje na putu prema regiji ARA verovatno će biti brzo prodato, s obzirom da su njegove cene u terminskim ugovorima s kraćim rokovima isporuke na londonskoj berzi ICE, više nego u onima s dužim rokovima isporuke, procenjuju iz Insights Globala.

Potražnja je porasla i zato što će ICE Futures Europe, uoči stupanja na snagu embarga EU, zabraniti rusko gasno ulje s niskim učešćem sumpora.

Skladišta u ARA primaće rusko gasno ulje i u decembru, ali će ono morati da bude premešteno u druga skladišta, iz kojih neće moći da se isporučuje prema ICE-u, prenosi SEEbiz.

OPEK+ ne razmatra povećanje proizvodnje

Uoči 5. decembra iz Saudijske Arabije je stigla informacija da se OPEK+ drži smanjenja proizvodnje nafte i da su moguće dalje mere radi uravnoteženja tržišta usled pada cena. Time iz OPEK+ demantuju tako navode Volstrit džornala da razmatra povećanje proizvodnje, prenosi portal RT Balkan.

Naime, Volstrit džornal je objavio da će se na sledećem sastanku grupe OPEK+, zakazanom za 4. decembar, razmatrati povećanje proizvodnje od pola miliona barela dnevno, čime bi se poništila prošlomesečna odluka o smanjenju proizvodnje za dva miliona barela dnevno.

„Dobro je poznato da OPEK+ ne razgovara ni o kakvim odlukama uoči sastanka”, rekao je ministar energetike Saudijske Arabije Abdulaziz bin Salman i dodao da je OPEK+ spreman da dodatno smanji proizvodnju, ukoliko bude bilo potrebno.

„Trenutno smanjenje od dva miliona barela dnevno od strane OPEK+ biće nastavljeno do kraja 2023. godine. Ukoliko bude potrebe da se preduzmu dalja smanjenja proizvodnje, kako bi se uravnotežile ponuda i potražnja, spremni smo da intervenišemo”, istakao je Bin Salman.

Inače, Bela kuća je smanjenje proizvodnje tumačila kao podrivanje globalnog napora da se oslabi Rusija, odnosno, kao jasno udruživanje Saudijaca sa Rusima, protiv SAD.

Kolebanje cena

Kako se aktuelni tržišni šokovi odražavaju na cene sirove nafte? Na londonskom tržištu je krajem prošle nedelje cena barela iznosila 87,10 dolara i prošlog petka trgovina je zaključena u minusu 2,16 dolara.

Na američkom tržištu barelom s rokovima isporuke trgovalo se po ceni od 79,40 dolara. U petak je zaključena trgovina u minusu 1,56 dolara.

Na kraju prošle nedelje bila je evidentna oslabljena potražnja u Kini, zbog novog talasa covida 19 i mogućnost ponovnog rasta ključnih kamatnih stopa u SAD, piše SEEbiz.

 „Cene nafte su pod pritiskom najavljene mogućnosti za nova ograničenja, a time i za slabiju kinesku potražnju”, rekli su iz OANDA-e.

Trgovce zabrinjava i posustajanje privrednih aktivnosti u drugim velikim privredima.

„Sklonost riziku slabi s obzirom da svi privredni podaci iz velikih zemalja u poslednje vreme signaliziraju recesijski scenario, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu i evrozoni”, izjavili su iz CMC Marketsa.

Prošlonedeljne izjave iz američke centralne banke podstiču strahovanja za rast najveće svetske privrede, s obzirom na signale o daljem podizanju ključnih kamatnih stopa.

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEK) objavila je da je barel korpe nafte njenih članica u petak pojeftinio 2,87 dolara – na 87,65 dolara.

Kolebanja cena su se odrazila i na maloprodajne cenovnike, što se može primetiti i po blagom pojeftinjenju goriva kod nas i u regionu. Trend koji će se nastaviti ili zatišje pred buru?

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.