Udruženi naftaši i ex naftaši proizvode zeleni vodonik

Kompanije BP i Orsted planiraju proizvodnju zelenog vodinika u Rafineriji Lingen u Nemačkoj, koristeći elektrolizer industrijskih razmera, koji če pokretati snaga priobalnog vetra u Severnom moru.

BP, jedna od 10 najvećih naftnih kompanija na svetu i danska kompanija Orsted, proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora, potpisali su Pismo o namerama da zajedno rede na razvijanju projekta za industrijsku proizvodnju zelenog vodonika elektrolizom vode, koristeći obnovljivu energiju, proizvodeći pri tome nula emisija gasova sa efektom staklene baste, piše Green Car Congress.

Orsted se, inače, do pre tri godine zvao DONG Energy, a do promene imena bavili su se i proizvodnjom nafte i gasa a ne samo električnom energijom.

U predlogu Lingenovog projekta zelenog vodonika, dve kompanije nameravaju da naprave uređaj za elektrolizu od 50 MW kao i pripadajuću infrastrukturu, u BP-ovoj Rafineriji Lingen, koja se nalazi na severozapadu Nemačke. Uređaj će se napajati obnovljivom energijom, koju generiše Orstedov priobalni vetropark u Severnom moru, a proizvedeni vodonik će se koristiti u rafineriji.

Prema njihovom Pismu o namerama, BP i Orsted će ubuduće zajedno raditi na daljem definisanju projekta, dogovaraće se o konačnim dokumentima i donošenju konačne investicione odluke, početkom 2022. godine, pod uslovom da postoje odgovarajući uslovi za to. Kompanije predviđaju da bi sa proizvodnjom zelenog vodonika mogli da počnu do 2024. godine.

Elektroliza je hemijski proces prilikom koga se voda deli na gasove – vodonik i kiseonik. Kada se elektrolizer napaja obnovljivom energijom, prilikom elektrolize se proizvodi zeleni vodonik, bez generisanja direktnih emisija ugljenika. Vodonik se koristi u rafinerijskim procesima, gde se – kao u Lingenu – trenutno proizvodi reformingom prirodnog gasa, prilikom čega se emituje CO2. Ovakav vodonik je takođe poznat i kao „sivi“ vodonik.

Predviđa se da će projekat elektrolizatora snage 50 MW proizvoditi jednu tonu na sat zelenog vodonika što je skoro 9.000 tona godišnje. Ova količine bi bila dovoljna da zameni oko 20% trenutne potrošnje sivog vodonika u Rafineriji Lingen, pri čemu će se izbeći proizvodnja oko 80.000 tona emisije CO2 godišnje – što je približno emisiji koju godišnje proizvede oko 45.000 automobila u Nemačkoj.

U narednim decenijama očekuje se da će vodonik igrati presudnu ulogu u dekarbonizaciji elektroenergetskog, industrijskog i transportnog sektora. Razvoj preduzeća u novim tehnologijama, kao što su korišćenje i skladištenje vodonika i ugljenika, sastavni je deo strategije kompanije BP ka putu transformacije u integrisanu energetsku kompaniju.

Obnovljivi vodonik mora postati troškovno konkurentan vodoniku na bazi fosila, a za to su nam potrebni projekti poput ovog sa BP-ovom rafinerijom Lingen, izjavio je Martin Neubert, izvršni potpredsednik, CEO za priobalni vetar, kompanije Orsted.

Pored proizvodnje zelenog vodonika, BP i Orsted nameravaju da se fokusiraju na maksimum efikasnosti sistema za elektrolizu na ovom projektu.

BP-ova rafinerija Lingen prerađuje oko pet miliona tona sirove nafte godišnje (oko 100.000 barela dnevno), proizvodeći goriva, lož ulja i hemijske sirovine. Tokom 2018. godine Rafinerija Lingen je sprovela prvo svetsko ispitivanje proizvodnje zelenog vodonika u rafinerijama nafte.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti