Konferencija Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektoerenergetskom sektoru Zapadnog Balkana je bila prilika da struka, među ostalima i geološka, iznese svoja saznanja o rezervama uglja kojima naša zemlja raspolaže. Na žalost, sagovornika iz oblasti geologije je bilo veoma malo. Spala knjiga na par slova. Razočarenje je još veće kada se zna da je onih kojima posao i egzistencija zavise od kopanja uglja bilo još manje. Ipak, i zvani i nezvani i znani i neznani su imali prilike da čuju sa koliko rezervi uglja raspolažemo. Iako su se čuli podaci iz tri različita izvora nije teško naći meru koliko stvarno uglja imamo.

Nedolazak kolega na skup je samo logičan sled događaja koji datira od pre par (možda tri) godine, kada je jedan gospodin počeo da priča o uglju. Gospodin je tada rekao da se u Kolubari loži jalovina i da ona može da gori. Od tada pa nadalje, ugljem se bave umetnici, dramaturzi, akademci i akademici… Pera ložač, koji najbolje zna koji je ugalj dobar se propio i zaboravio za šta se školovao. Na žalost i on sa svojim kursom završenim negde u nekoj večernjoj školi je više znao od nekih školovanih, obarzovanih, intelektualaca – kako se predstavljaju školovani na Guglu. Malom broju ljudi je poznato da se iz uglja mogu dobiti boje i lakovi, mogu se dobiti majonez i margarin, vitamin, lekovi… Procesom hidrogenizacije može se dobiti nafta, a procesom gasifikaciji gas. Ali, nadam se da nećemo doći u situaciju da se kod nas to radi (sve ovo je dobijano u Nemačkoj za vreme drugog svetskog rata).

Sve ovo sam naveo kao primer iz pragmatičnih razloga. Naime, ugalj je drvo koje je tokom miliona godina pretrpelo različite procese – da bi se dobio ugalj. Danas je ugalj najveći zagađivač. Ko još zna da se velike količine ugljen-dioksida iz sagorevanja uglja koriste u procesu fotosinteze? Ali, ko još mari za istinu i naučne dokaze.

Napadi na geologe

Kako struka tada nije reagovala, digli su glas zeleni i počeli su da napadaju geologe. Da ih love po nagovoru plejade vodećih profesora sa Beogradskog Univerziteta i sličnih. Tu su se umešali evroposlanici i evroposlanice. Obiđoše Srbiju uzduž i popreko, ponesoše slanine, rakije,i čvaraka i dadoše zadatak domaćim kabadahijama.

Ali ako. Očigledno je da nismo odmah reagovali, za pravilo smo ludost izabrali – slušaćemo ale i vrane kako nam sole pamet.

Na skupu su se ipak desile dve stvari koje su bitne. Prva je ogromno razočarenje što smo kao struka sklonjeni u drugi plan, ali i naša velika želja, snaga, moć i htenje da preuzmemo odgovornu ulogu u zelenoj tranziciji elektroenergetskog sistema Srbije. Ljudi koji se bave energetikom nisu do sada dobili priliku da kažu na pravi način šta misle. A šta tek reći za nas geologe, koji smo jedini školovani da relevantno pričamo o uglju. Druga stvar je odlično obraćanje Predsednika borda direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutina Đukanovića koji je malo ali ozbiljno rekao i stavio nas na mesto gde treba da budemo.

Elem, da se vratim na ono što je bio moj zadatak i što sam duže vremena pripremao sa svojim kolegama.

Ko i gde eksploatiše ugalj

Ugalj u Republici Srbiji se danas eksploatiše pod okriljem dve firme: JP PEU Resavica i EPS-a. Prvi se bave eksploatacijom uglja podzemnim putem, a drugi ugalj eksploatišu na površinskim kopovima (rudarskih basena Kolubara i Kostolac).

Ugalj koji se eksploatiše na površinskim kopovima se koristi, uglavnom, za proizvodnju energije, dok se ugalj iz podzemnih kopova (rudnika) koristi uglavnom za proizvodnju toplotne energije i vrlo malo za proizvodnju električne energije. U tom smislu treba razdvojiti i odvojeno posmatrati dve institucije koje se bave eksploatacijom ugljeva (EPS i JP PEU Rresavica) i njihove perspektive.

Republika Srbija danas raspolaže sa više nego skromnim resursima uglja u globalnim okvirima. Na užem planu, rezerve uglja mogu da se koriste još možda narednih 60-tak godina. Iako na papiru to izgleda sasvim drugačije, u praksi i realnosti je sasvim druga situacija.

U sklopu JP PEU Resavica, ugalj se eksploatiše u sledećih devet basena i rudnika:

1. Sjenica: Sjeničko-štavaljski ugljonosni basen;
2. Sokobanja: Sokobanjski ugljonosni basen;
3. Vrška Čuka;
4. Aleksinački ugljonosni basen;
5. Lubnički ugljonosni basen;
6. Ibarski rudnici;
7. Ugljonosni basen Bogovina;
8. Krepoljinski ugljonosni basen;
9. Senjsko-resavski ugljonosni basen.

U ovim basenima se eksploatiše lignito –mrki (meki mrki ugalj), odnosno mrki (tvrdi mrki ugalj). U dva basena (Vrška Čuka i Ibarski rudnici) se eksploatiše kameni ugalj.

Rezerve u ovim basenima su relativno skromne. Neki od ovih rudnika bi trebalo u dogledno vreme da budu i zatvoreni (Krepoljin, Bogovina, Ibarski rudnici, Lubnički i možda Senjsko–resavski ugljenokopi). Njihovo zatvaranje treba da bude lagano, postepeno – bez velike pompe i potresa, kao normalan sled događaja sa ugljenokopima, gde su iscrpljene ili skoro iscrpljene rezerve. Neka jame u Senjsko-resavskom basenu treba da budu aktivne još 3-5 godina, dok ove prethodne navedene ugljenokope treba zatvoriti u naredne dve godine, uz odgovarajuće (eventualno) otvaranje zamenskih ugljenokopa do rešenja socijalnog pitanja zaposlenih (mlađe dobi) i završetka energetske tranzicije.

U narednoj tabeli su prikazane rezerve u rudnicima koje treba zatvoriti.

Krepoljinski basen

Bogovinski basen

Ibarski rudnici (sva ležišta-polja)

Senjsko-resavki ugljonosnio basen ( Sva ležišta – polja)

Lubničko-zvezdanski ugljonosni basen – Rudnik Lubnica

Sjeničko-štavaljski basen, Sokobanju i Aleksinac treba razvijati još narednih 40 godina, maksimalno. U tom smislu treba tražiti mogućnost plasiranja proizvoda uglja u termoenergetske objekte (nove ili postojeće). Prvenstveno mislim na otvaranje TE objekta Sjenica ili Ibar, kako bilo, snage 2 x 240 MW, jer ovaj basen za to ima kapaciteta. Taj novi kapacitet treba da dugoročno bude i strateška rezerva EPS-a. Ugalj iz Sokobanje i Aleksinačkih rudnika treba da se koristi za TE Morava, koja mora da se revitalizuje ili da se napravi nova, kombinovana sa mogućnošću korišćenja gasa. Rudnik Vrška Čuka raspolaže sa strateškom sirovinom za proizvodnju filtera za ličnu zaštitu.

Sjeničko-štavaljski ugljonosni basen – Rudnik Štavalj

Sokobanjski ugljonosni basen (bez Vrmdžanske serije)

Aleksinački ugljonosni basen

Vrška Čuka

Ukoliko energetska strategija pokaže da postoji potreba za dodatnim ugljenokopima (što je nerealno) može da se razmišlja o otvaranju dva manja basena (Poljana i Despotovači basen) zbog blizine TE objektu Morava I, skoro nerealno, još dva basena (Dragačevski basen Tijanje i basen Jerma).

Despotovački ugljonosni basen (Sva polja-ležišta: Nova Manasija, Zabela – Kosa, Cerje – jovačko polje)

Basen poljanski

Dragačevski basen (Dragačevo –Tijanje Rti)

Basen Jerma (kameni ugalj)

Suma mogućih upotrebljivih rezervi uglja bi iznosila nešto više od 900.000.000 tona. Naravno, posle preračuna na bilansne, a kasnije na eksploatacione rezerve količina uglja će se smanjiti na manje od 400.000.000 tona. To nam daje za pravo da stojimo na stavu da i u ovim ugljevima imamo potencijal da za vreme energetske tranzicije otvorimo novi TE objekat i da zamenimo jedan (TE Morava).

Problem zaposlenih

Postavlja se pitanje šta raditi sa zaposlenim u rudnicima koji će se zatvoriti. Za zaposlene u rudniku Lubnica je najteže obezbediti egzistenciju. Imajući u vidu činjenicu da se radi i o usko specijalizovanim radnicima za njih je teško naći zamenski posao u blizini. Razni oblici socijalnih davanja bi bili jedino rešenje. Zaposlene iz bogovinskog rudnika treba prebaciti da rade u Sokobanju ili Aleksinac. Zaposlene iz Krepoljina bi bilo logično prebaciti da rade u u ugljenokop koji bi trebalo otvoriti kao zamenski –despotovački basen ili u sokobanjsko-aleksinački.

Rezerve, potencijalnost i perspektive EPS-a (površinska eksploatacija uglja)

U sklopu ovog preduzeća posluju dva rudnika za površinsku eksploataciju uglja: Kolubarski i Kostolački basen. Za ovo preduzeće se veže i moguća eksploatacija Kovinskog basena koji je, po mojim podacima, u još nedefinisanom statusu. U ovim basenima se eksploatiše lignitski ugalj. To je podvrsta mrkog uglja najslabijeg kvaliteta.

Kolubarski i Kostolački basen su zatvorena priča za sebe. Ovo su najveći proizvođači uglja i najveći snadbevači TE objekata, ali pristup podacima je dosta ograničen. Meni kao autoru ovog teksta su bile poznate rezerve koje su pretpostavljene, ali stvarno stanje nije. Citiraćuprofesora dr Dragana Ignjatovića, koji je izneo podatak da u ova dva basena ima ukupno oko 2.400.000.000 tona (Kolubara 1.700.000.000 a Kostolac 700.000.000). Ova dva basena imaju ugalj prilično ujednačenog kvaliteta. Problem sa njima je druge prirode i ne može biti tema ozbiljne diskusije na ovom nivou.

Zadnja iskustva sa Kolubarskim basenom i eksploatacijom i problemima u istom su pokazali da je to mehur od sapunice, koji se raspada. Stalna priča o lošem kvalitetu uglja su pokazala drugu stranu medalje i činjenicu da se stručno loše rukovalo procesom proizvodnje. Ugalj iz ovih basena nije najslabiji. Daleko slabiji ugalj je iz kosmetskih basena. Smatram da, ukoliko je ovaj ugalj slabijeg kvaliteta od kosmetskih ugljeva, onda je sve urađeno pogrešno. Mislim na istraživanja i interpretaciju rezultata.

U svakom slučaju, za oba basena je potrebno uraditi analize po svim poljima i onda odrediti njihovu budućnost.

Ugalj na Kosmetu

Što se tiče kosmetskih basena i ugljenokopa, oni su nama privremeno nedostupni. Verovatno ne zauvek. Tamo su velike rezerve uglja. Ali, ni približne onima koliko ih prikazuju pojedini stručnjaci i laici, koji ih citiraju. Moja malenkost je od 1996. do 1999. godine radila kao mladi inženjer sa veličinama srpske geologije ugljeva (Nikolić, R.Pantić, Popović, Simić, Dimitrijević, Rabrenović, Cvetičanin i dr.) obradu rezultata svih istraživanja kosmetskih basena.

Imao sam sreću da rezultate istraživanja Metohijskog i Dreničkog basena lično potpisujem, zahvaljujući znanju koje sam stekao uz njih, ali i njihovom neupitnom poverenju u mene. Onima koji su živi danas sa ovog spiska su poznati rezultati. Zbog toga ću do kraja svoje karijere insistirati na iznalaženju načina za aktiviranja metohijskog basena i pomoći našem narodu na tom prostoru. Ne brinem se da ćemo ih oterati sa svog ognjišta, naprotiv želim da im omogućimo boljitak.

Aspekt energetske bezbednosti

Na ovom skupu se vrlo malo dotakla jedna interesantna tema, a to je, pored stabilnosti Sistema, bezbednost i nezavisnost elektroenergetskog sistema Države. Nedugo pre održavanja konferencije, gospodin Nenad Šijaković je dao priliku da se upoznamo kako svojim resursima u pogledu bezbednosti gazduju ozbiljne države, konkretno Nemačka. Nije da nismo znali da se i kod nas o tome nekad vodilo računa, ali danas nismo dobili priliku da se iskažemo na tom planu, već su nam drugi preuzeli ulogu odgovornosti za ono što nama pripada. Ipak kratko bih se osvrnuo na taj aspekt.

Zadnja dešavanja u svetu (zadnjih godinu dana) pokazala su da na aspekt energetske bezbednosti moramo ozbiljno da obratimo pažnju. U tom smislu moramo da, pored ratnih uslova, razmatramo i prirodne nepogode druge prirode, koje mogu da imaju za posledicu oslanjanje na sopstvene rezerve. Da bismo bili spremni na tako nešto moramo da predvidimo takva dešavanja (zemljotrese, poplave, erupcije velikih vulkana. Etne ili nekog drugog vulkana, koji bi mogao da se aktivira posle zemoljotresa). Zbog posledica koje mogu biti katastrofalne moramo da predvidimo rešenja. Zemljotresi ili poplave su mali akcidenti, ako bi se akumulirana energija u kolektoru Etne aktivirala. Optimističke prognoze govore da bi pepeo iz ovog vulkana prekrio nebo na našim prostorima i da sunca ne bismo videli godinama. Temperature bi i u današnjim letnjim mesecima bile oko nule, a tek šta bi bilo u zimskim. Kako ćemo preživeti bez nekog stabilnog izvora energije? Kako bi se ponašale reke, šta bismo radili sa vetroparkovima ili solarnim panelima…? Upravo zbog toga moramo da relaksiramo Rudarski basen Kolubar, jer je on oslonac Beograda i okoline. TE Morava bi morala da radi i danas i ubuduće, ali smanjenim kapacitetom i sa zamenjenom tehnologijom. TE Sjenica-Ibar mora da se otvori. Ako je sada započnemo, uz ozbiljan rad, mogla bi za četiri godine da počne proizvodnju električne energije i da opravda svoj vek postojanja – 25+15 god minimum.

Naravno, imam u vidu da zamena drugih TE objekata mora da bude usklađena i da prati dinamiku koju je EPS predvideo. Pri tome, treba imati na umu ograničen vek korišćenja naših kapaciteta, ali i preuzete obaveze Države koje su ozbiljne.

Da bi se jasno odredile perspektive dalje eksploatacije uglja u Srbiji treba uzeti u obzir više činjenica:

1. Energetsku strategiju Srbije
2. Položaj Srbije u energetskoj tranziciji u sklopu međunarodnih odnosa
3. Potpisani ugovor u Atini 2011 godine
4. Pariski sporazum
5. Stepen istraženosti i kvalitet i pouzdanost podataka koji su dobijeni istraživanjem ugljonosnosti ovih basena
6. Energetsku tranziciju i prelazak na obnovljive izvore energije
7. Uticaj prirodnih faktora na budućnost energetske zavisnosti Srbije
8. Stanje sa novim izvorima energije o kojima će se voditi diskusija u narednom periodu
9. Demografsku situaciju u Srbiji
10. Finansijske mogućnosti Države

Interesi

Istakao bih obraćanje gospodina Milutina Đukanovića koji je, govoreći o stanju u Elektroprivredi Crne Gore istakao jednu istinu: Čak i manji od nas uvažavaju mišljenje drugih, ali svoju budućnost zasnivaju na svojim kapacitetima, znanju, mogućnostima. Gde smo onda mi zalutali i bacili ogromno znanje i iskustvo, zarad mišljenja i sugestija nekih drugih, a sve zbog njihovih interesa – koji moraju biti i naši?

Posebno me je impresioniralo njegovo obraćanje u vezi sa istraživnjem, eksploatacijom i korišćenjem litijuma. Šteta što i drugi nisu čuli to (mislim na širu javnost). Kao nekome ko je ujedno i predsednik Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije meni je odavno sve jasno. Jasno je i celoj geološkoj javnosti. Onoj pravoj – stručnoj. Populistima, geolozima koji su se (i još će) prodali za šaku zobi nemam nameru da objašnjavam koliko je taj i slični projekti bitan za našu Državu.  Svaka čast Milutinu Đukanoviću ali i kolegama i populaciji iz našeg okruženja (Republika Srpska, gde se, takođe, vrše istraživanja litijuma i drugih sirovina).

Struka

Mislim da polako dolazi vreme da stvari postavimo na svoje mesto. U elektroenergetskom sektoru (ugalj, voda, gas, nafta, uran, geotermalna energija i dr.) sve polazi od geoloških istraživanja. Valjda zbog toga imamo Geološki zavod Srbije i Rudarsko-geološki fakultet. Geološki zavod Srbije spada u red prestižnih institucija u Svetu. Ne mislite valjda da radimo protiv interesa svoje Države i svog naroda. Zatim dolaze meteorolozi, koji će nam reći šta sa energijom vetra i solarnom energijom. I tu imamo Hidrometeorološki zavod i odgovarajuće škole. Posle prvih ispitivanja dolaze rudari (Rudarski institut i opet RGF), mnogobrojni instituti iz oblasti elektrotehnike i energetike, mašinci i drugi. I svi u pratnji škola koje smo završili. Svakoj Državi treba da bude čast kakve ljudske stručne kapacitete ima. Ima možda i kukolja, ali će se sam odstraniti.

Konferencija Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektoerenergetskom sektoru Zapadnog Balkana je nedvosmisleno pokazala veliku zainteresovanost struke o ulozi uglja u tzv zelenoj tranziciji. Diskusije koje su se čule na skupu, i pored nekad oprečnih mišljenja, pokazale su jedinstvo u pogledu dve stvari. Prva je jedinstvo u pogledu preuzimanja odgovornosti za upravljanjem, kako strategijom, tako i razvojem u energetskom sektoru Srbije, u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije. To se ogleda u ravnomernoj, srazmernoj i održivoj zameni kapaciteta na bazi neobnovljivih izvora energije – uglja. Druga je, zadržavanje uloge uglja u tranziciji do iznalaska novih alternativnih izvora energije (energija vetra, solarna energija, nuklearna energija).

Svi diskutanti su, bez prevelikog kritičkog osvrta, ponovili, više puta, da svoju energetsku nezavisnost i stabilnost (misli se na državu Srbiju) treba da zasnivamo na sopstvenim energetskim izvorima uz prihvatanje činjenice da imamo ograničene resurse u pogledu raspoloživih rezervi uglja i ograničenost i zastarelost kapaciteta za proizvodnju električne energije. To nam daje za pravo da do daljeg uvažavamo samo sopstvene interese, ne izbegavajući obaveze prema EU i savremenim i modernim trendovima. Naše interese treba da zasnivamo i na sopstvenom kadrovskom potencijalu.

Diskusija o ulozi uglja, danas nije stavila tačku na njihovu upotrebi. Naprotiv, otvorila je čak i neka nova pitanja sa kojima u budućnosti treba da se bavimo.

Izlaganje Gospodina Milutina Đukanovića je otelotvorilo jednu staru izreku koja kaže: Grehota je najmiti se za ičije zlo to bilo a grešnije da iz najma rodu milom lomiš krilo.

(Dr Dejan Barjaktarović, dipl. inž geologije je pomoćnik direktora Geološkog zavoda Srbije i predsednik Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije)