Ugalj će imati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji zemalja Zapadnog Balkana, pa time i Srbije, zaključeno je na jučerašnjoj Međunarodnoj stručnoj konferenciji Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana, koju je na Mašinskom fakultetu organizovala redakcija Energije Balkana.

„Energetska kriza u prvi plan je ponovo stavila pitanje sigurnosti snabdevanja, što podrazumeva i pažljivo planiranje i upravljanje prirodnim resursima od kojih ona zavisi. Umesto prebrzog i nepromišljenog odustajanja od bilo kog resursa, uključujući i ugalj, naš zadatak je da ugalj uklopimo u širi proces energetske tranzicije, u kojem će ovaj energent doprinositibenergetskoj bezbednosti Srbije, a njegovo korišćenje omogućiti da proces zelene energetske tranzicije bude ekonomski i socijalno održiv“, rekao je, otvarajući konferenciju. Ivan Janković, pomoćnik ministra za sektor geologije i rudarstva u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.

Podsećajući da srpska elektroenergetika svoju proizvodnju, duže od pola veka, bazira na sopstvenim resursima uglja – da se između 65 i 70 odsto električne energije proizvodi u našim termoelektranama Janković je rekao da se Srbija jasno opredelila da svoj energetski sektor transformiše, imajući u vidu globalne ciljeve u brbi protiv klimatskih promena i težnje za dugoročnim dostizanjem karbonske neutralnosti.

„Ne postavlja se pitanje da li ćemo, nego kako i kojom brzinom ćemo ići u energetsku tranziciju. Ciljeve i dinamiku promene u strukturi proizvodnje električne energije biće određeni strateškim i planskim dokumentima, čija izrada je u toku: Integrisanim nacionalnim klimatskim i energetskim planom i novom Strategijom razvoja energetike“, poručio je Janković navodeći da će se udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji postepeno smanjivati, ali ne pre nego što se uvedu zamenske alternative.

Ugalj treba da obezbedi energetsku sigurnost Srbije

Dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora Elektroprivrede Srbije za poslovni sistem, istakao je da ugalj treba da obezbedi energetsku sigurnost Srbije i da ima ulogu u zelenoj tranziciji.

„U svim scenarijima predstavljenim u dokumentu EPS-a Go Green Road upotreba uglja opada. Blokovi TENT A1 i A2 trebalo bi da rade do 2026. odnosno 2027. godine, dok će preostali termo blokovi EPS-a postepeno smanjivati broj radnih sati do 2035. godine. Kao rezultat, emisioni faktor bi postepeno pao sa 0,86 tona CO2 po MWh iz 2019. godine na 0,51 tona CO2 po MWh u 2035. godini“, rekao je Šiljkut navodeći da bi ukupne planirane investicije EPS-a do te godine trebalo da dostignu 8,5 milijardi evra.

U rekonstrukciju kapaciteta za proizvodnju električne energije i uglja planirana su ulaganja od 2,2 milijarde evra, 5,8 milijardi evra u izgradnju zamenskih i novih kapaciteta a 500 miliona evra u zaštitu životne sredine.

Predstavljajući plan zelene tranzicije EPS-a, pa time i Srbije Šiljkut je rekao da je predviđena dinamika gašenja određenih termoelektrana: TE Morava i TE Kolubara A do kraja 2024. godine, TENT A1 i TENT A2 do kraja 2027.godine, TE Kostolac A1 i A2 do kraja 2028. godine.

Time bi se ukupan emisioni faktor EPS-a kao zagađivača sa sadašnjih 0,86 do 2035. godine smanjio na 0,51 tonu ugljen-dioksida po megavat-času, što je, po Šiljkutovoj oceni, veliki razultat. Tim pre što se ovo smanjenje emisija dobro poklapa sa nacrtom dokumenta koji će omogućiti da se „naše intencije na zelenom putu zaista i ostvare”.

I panelisti i duskutanti istakli su potrebu da se struka pita o budućnosti Elektroprivrede Srbije i sprovođenju energetske tranzicije, u kojoj je upotreba uglja i orijentacija ka zelenim izvorima energije. Šiljkut je podsetio da su formirani Stručni savet i Naučni savet EPS-a, u čijem radu već učestvuju stručnjaci iz same kompanije, odnosno, akademske zajednice i stručnih institucija, kako bi se donele prave odluke o zelenoj tranziciji I budućnosti elektroenergetskog sektora Srbije.

Energetika je ključna tema svuda u svetu

„Proizvodnja uglja je postala ključni problem. Izgleda da je dobro što nismo požurili sa tranzicijom, pa možemo da učimo nešto i na greškama drugih, a ne sve na sopstvenim greškama“, konstatovao je prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta.

Pozdravljajući učesnike ove konferencije Popović je naveo da se fakulteta na čijem je čelu, kao akademska institucija, odnosno njegovi profesori i stručnjaci bave svim izvorima energije – i obnovljivim, i onim drugim. Kako je rekao: „Sarađujemo sa privredom aktivno. Pokrivamo sve izvore energije. Učestvovali smo u izradi Vodonične strategije. Energetika je ključna tema svuda u svetu, glavni ratovi vode se zbog energenata…”.

Treba graditi nove kapacitete

Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije ukazao je da je energetska kriza pokazala da je energetska bezbednost u direktnoj proporciji sa energetskom nezavisnošću države. On je objasnio da će ugalj imati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji i ostaće osnovni energent sigurno do 2050. godine. 

„Naš termosektor se ne može spasiti godišnjim generalnim remontima, već je potrebno izgraditi nove blokove, poput Kostolca B3, koji je u završnoj fazi izgradnje. Stari blokovi su neefikasni, a njihov stepen iskorišćenja je ispod 32 odsto. Samim tim što će novi blokovi imati veći stepen iskorišćenja uglja, biće i manja emisija CO2”, rekao je Popović.

Ocenjujući kao netačne tvrdnje svojih kolega iz Evrope da je Balkan najveći izvor zagađenja u Evropi Popović je rekao da ceo Balkan ima manje instalisane snage u termoblokovima na ugalj od Nemačke, koja „dobrim delom koristi isti ugalj koji i mi koristimo”.

Ukazujući da, zbog sigurnosti naše države moramo vrlo pažljivo da koristimo ugalj Popović je istakao da će ugalj ostati osnovni energent do 2050. godine – u stalnom radu kapaciteta za proizvodnju električne energije ili kao rezerva.

Okretanje OIE ne sme biti na sopstvenu štetu

Milutin Đukanović, predsednik borda direktora Elektroprivrede Crne Gore objasnio je da je energetska kriza otkrila sve mane rada elektroenergetskog sektora i istovremeno dala mogućnost za bolje planiranje u narednom periodu.

Naglašavajući da je neophodna energetska tranzicija Đukanović je istakao značaj povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE), pre svega solarnih potencijala. Ali, prezicirao je da to ne sme biti „u korist svoje sopstvene štete“.

Nezamenjiva uloge uglja u tranziciji do izlaska novih alternativnih izvora energije

Dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora Sektora za regionalnu geologiju Geološkog zavoda Srbije pozdravio je to što su učesnici konferencije  nedvosmisleno pokazali veliku zainteresovanost struke o ulozi uglja u, kako je rekao, takozvanoj zelenoj tranziciji.

„Diskusije koje su se čule na današnjem skupu, čak i pored nekad oprečnih mišljenja, pokazale su jedinstvo u pogledu dve stvari. Prva je, jedinstvo u pogledu preuzimanja odgovornosti za upravljanjem, kako strategijom, tako i razvojem u energetskom sektoru Srbije, u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije. To se ogleda u ravnomernoj, srazmernoj i održivoj zameni kapaciteta na bazi neobnovljivih izvora energije, pre svega uglja. Druga je, zadržavanje uloge uglja u tranziciji do izlaska novih alternativnih izvora energije – energija vetra, solarna i nuklearna energija“, rekao je Barjaktarović.

Složivši se sa drugim panelistima i diskutantima, koji su, „bez prevelikog kritičkog osvrta, ponovili, više puta, da svoju energetsku nezavisnost i stabilnost država Srbija treba da zasnivamo na sopstvenim energetskim izvorima“ Barjaktarović je istakao da moramo prihvatiti činjenicu da imamo ograničene resurse u pogledu raspoloživih rezervi uglja kao i ograničene i zastarele kapacitete za proizvodnju  električne energije.

„To nam daje za pravo da do daljeg uvažavamo samo sopstvene interese, ne izbegavajući obaveze prema EU i savremenim i modernim trendovima. Naše interese treba da zasnivamo i na sopstvenom kadrovskom potencijalu“, istako je pomoćnik direktora u Geološkom zavodu, poručujući da „diskusije stručnjaka o ulozi uglja u zelenoj tranzicija ne znače stavljanje tačke na upotrebu ovog energenta. Naprotiv, danas smo otvorili čak i neka nova pitanja, sa kojima u budućnosti treba da se bavimo“.

Neophodno sačuvati strateške interese

Komentarišući da zemlje koje su izgradile elektrane na nuklearni pogon mogu lakše i bezbolnije da napuste ugalj i ograniče njegovu upotrebu dr Milinko Radosavljević, direktor Rudarskog instituta je ukazao da Srbija u tom smislu ima veći problem, jer 70% energije dobija iz fosilnih goriva, lignita pretežno.

„Zato je i logično da će ova tranzicija u Srbiji trajati nešto duže nego kod većine drugih. Naravno da to ne znači da od te tranzicije treba odustati. Nameće se pitanje kako i na koji način pratiti zahteve Evrope unije kojoj težimo, ali istovremeno sačuvati svoje strateške interese. Uvođenje prekograničnog poreza na ugljen-dioksid će imati negativan efekat na konkurentnost određene robe koja se iz Srbije izvozi u EU rekao je Radosavljević.

Naglašavajući da će Srbija, koja još uvek nije članica EU, imati neke olakšice u tom smislu. U svakom slučaju, Srbija se ne može odreći uglja kao glavne energetske sirovine, nekoliko narednih decenija zasigurno.

„Prosto, imamo izgrađene termokapacitete, uskoro će, ove godine biti puštena u rad i termoelektrana TE-KO B3 snage 350 MW. Uz svu turbulenciju koju imamo u sadašnjoj proizvodnji uglja i njegovog promenljivog kvaliteta nameće se potreba da se obezbede dodatne količine uglja, kako bismo, pre svega, trajno prestali sa uvozom uglja.Prioritetni zadatak je napraviti EPS profitabilnom firmom i postepeni prelazak na obnovljive izvore. Naravno, u tom procesu treba postepeno gasiti termokapacitete, koji završavaju svoj radni vek”, rekao je direktor Rudarskog instituta zaključujući da Srbija do 2050 godine neće u potpunosti napustiti proizvodnju uglja kao bazne energetske sirovine.

Srbija ne sme da dopusti prevremeno napuštanje uglja

Navodeći da je udeo uglja u svetskim rezervama primarne energije oko 60% a da u proizvodnji električne energije, ali i u emisijama CO2 (lignit – do 1.2 Mg CO2/MWh) ugalj učestvuje sa više od 40% dr Dragan Ignajtović, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta je istakao da će, prema svim dosadašnjim objavljenim analizama širom sveta, ugalj do polovine ovog veka i dalje biti biti najznačajniji, najstabilniji i investiciono najjeftiniji izvor energije.

„Ako se političkim merama ne interveniše protiv uglja“, rekao je govoreći o tome da je danas na planeti osam milijardi ljudi, da će u sledećoj generaciji globalna populacija porasti na najmanje 9,6 milijardi, a možda dostići i 11 milijardi. Potražnja za energijom će se povećati više od 50% a „ugalj će biti stalni kamen temeljac snabdevanja“.

Profesor Ignjatović kaže da bi za zamenu svetskih elektrana na ugalj bilo potrebno 100% globalne proizvodnje prirodnog gasa ili izgradnja nove nuklearne elektrane svaka četiri dana u narednih 25 godina.

„Nije pitanje da li će svet koristiti više uglja, već kako će se taj ugalj koristiti. U svetu koji se zatvara na populaciji od 10 milijardi ljudi, moć uglja neće biti poricana. Put ka održivoj energiji, boljoj životnoj sredini i iskorenjivanju siromaštva biće popločan čistim ugljem“, rekao je citirajući dr Franka Klementea, specijalistu za socioekonomske analize energetike i energetskih politika.

Govoreći o situaciji u Srbiji Ignjatović je rekao da utvrđene i potencijalne rezerve lignita u Srbiji mogu u potpunosti i dugoročno da zadovolje rastuće poterebe za snabdevanjem postojećih revitalizovanih i planiranih novih termoelektrana, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Srbije, kao i Strategijom EPS i drugih potencijalnih investitora.

„Srbija treba da smajnuje emisiju CO2 i da postepeno uvodi obnovlive izvore energije, ali postepeno i u skladu sa finansijskim mogućnostima države i građana i bezbednosti snabdevanja. Ugalj će do polovine ovog veka ostati osnovni izvor energije i omogućiće sigurnu postepenu tranziciju ka zelenoj energiji. Ali, Srbija ne sme da dopusti prevremeno napuštanje uglja jer će to sigurno ugroziti energetsku i nacionalnu bezbenost,“ upozorio je Ignjatović.

Za energetsku tranziciju Srbiji neophodan nacionalni plan dugoročnog karaktera

Dr Sanja Filipović, naučni savetnik u Institut društvenih nauka rekla je da je energetska tranzicija dugoročan proces, koji svakako podrazumeva neke međunarodne okvire i targete.

„Ali, pre nego šta se na bilo šta obavežemo, moramo imati neki naš nacionalni plan dugoročnog karaktera koji je definisan u skladu sa realnim stanjem i specifičnostima zemlje. Vidimo da to nije lako, ministri nam se smenjuju i čini mi se da se uvek nalazimo u nekom lavirintu u kome lutamo od čisto populističkog pristupa do raznih rogobatnih modela i scenarija. Drugim rečima, nikako da uhvatimo pravac. Ove godine se očekuje usvajanje Strategije i Integrisanog energetskog i klimatskom plana. Ono što sada znamo jeste činjenica da Srbija oko 2/3 proizvodnje električne energije proizvodi na bazi lignita i da smo sada u situaciji da i ugalj uvozimo. To je ujedno i jedan od razloga zašto nam je ove godine spoljnotrgovinski deficit porastao za čak 61% u odnosu na 2021. godinu”, istakla je Filipović, koja je i redovna profesorka Univerziteta Singidunum.

Konstatujući da su nam dugoročni planovi neophodni, a da su neke obaveze već tu pred vratima podsetila je da je Evropski parlament 20. decembra prošle godine usvojio tzv. CBAM mehanizma koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra 2023, sa prelaznim periodom do kraja 2025. godine. U prelaznom periodu, uvoznici neće biti u obavezi da plaćaju za svoje emisije CO2, odnosno dobijaće besplatne CBAM sertifikate, ali će morati da prijavljuju svoje emisije nadležnim vlastima EU.

„Već sada naše kompanije iz definisanih sektora koje posluju na tržištu EU su u obavezi da vrše monitoring, odnosno da mere i prijavljuju svoje emisije CO2. Nakon prelaznog perioda, do 2034. godine će se postepeno ukidati besplatni CBAM sertifikati, tako da će svako ko posluje na trištu EU morati da plati emisije CO2 koje su ugrađene u robu koja je predmet transakcije. Dakle, kompanije će morati da kupuju CBAM sertifikate, pri čemu je jedan CBAM sertifikat ekvivalentan jednoj toni emitovanog CO2. Cena jednog CBAM sertifikata biće jednaka ceni jedne ETS dozvole, a ona trenutno iznosi oko100 evra. Cene su na ovako visokom nivou još od objave Green Deala i očekuje se da će dozvole EU u proseku iznositi oko 8o do 90 evra po toni u naredne dve godine”, navodi profesorka Filipović.

Ovaj mehanizam će, prema njenim rečima negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. Kako Srbija oko 60% svoje spoljnotrgovinske razmene ima upravo sa EU, evidentno je da će kompanije iz Srbije biti direktno pogođene ovim instrumentom. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, el.energija i cement) tokom 2021. Srbija je bila rangirana kao 16-ti partner EU i proizvodi ovih pet sektora činili su oko 12% ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Kako uvođenje ove takse poskupljuje proizvode iz Srbije, u perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici.

„Dakle, ovo je veliki udar na srpsku privredu i to ne samo za izvoznike iz pomenutih pet sektora, nego i za sva mala preduzeća koja su integrisana u lance snabdevanja. Nama je deficit spoljnotrgovinske razmene porastao za 60%, a pokrivenost uvoza je smanjena na 70%. Naša privreda je četiri puta energetski intenzivnija od EU proseka. Postoji puno načina da se unapredi energetska efikasnost i država tu kroz pravni okvir može da dosta da učini. Jedno od rešenja je da država započne definisanje nacionalnog tržišta emisija. Moramo da napravimo sopstveni sistem plaćanja, jer ukoliko to imamo bićemo izuzeti od CBAM-a srazmerno ceni koji su izvoznici već platili u svojoj zemlji. Drugim rečima, neće biti dvostrukog oporezivanja”, posavetovala je Sanja Filipović donosioce odluka u Srbiji.