Ugalj iz BiH sve traženiji – ne pitaju za cenu

Ratni sukobi u Ukrajini izazvali su velike poremećaj na svetakom tržištu energenata, što je, između ostalog, podstaklo i izuzetno veliku potražnju za ugljem iz bosansko-hercegovačkih rudnika, dok su talasi poskupljenja uslovili povećanje cena ovog proizvoda. U cilju realizacije Elektroenergetskog bilansa u 2022. godini, odlukom Vlade Federacije, Elektroprivreda BiH je zadužena da nabavi dodatnih 980.000 tona uglja.

Zbog ratnog stanja u Ukrajini, ali i poremećaja na svetskom tržištu, potražnja za ugljem iz Bosne i Hercegovine je velika, pa bi u narednom periodu moglo da dodje do poskupljenja, izazvanog visokih troškova proizvodnje. Ovu ocenu izneo je Elvir Salihović, direktor Rudnika mrkog uglja Banovići. „Početkom godine smo izvršili usklađivanje svojih cena prema potražnji koju smo imali u tom periodu. U zavisnosti od kupaca, cene smo povećali za 10 do 20 odsto i oni su to prihvatili, jer su svesni da uglja nema u dovoljnim količinama. Ovog energenta je sve manje na tržištu Srbije i veoma smo blizu tome da napravimo jedan veći ugovor sa Elektroprivredom Srbije”, naglasio je Salihović.

Duplirani troškovi proizvodnje

Prema rečima direktora, rudnici su osetili veliki teret zbog talasa poskupljenja. Konkretno, u Rudniku mrkog uglja Banovići, u odnosu na 2021. godinu, troškovi na mesečnom nivou su povećani za milion KM,  zbog cena nafte – tada su troškovi iznosili milion KM, a sada su 2,1 milion KM. Cena struje je povećana za 20 odsto, eksploziva za 50-60 odsto, tako da se u ovoj godini može očekivati dodatno povećanje cene uglja i to možda u narednih mesec dana.

Zbog povećanje potražnje, u Lješljanima kod Novog Grada, ruski investitori iz firme Privredni preporod, iz Banjaluke, planiraju da pokrenu proces otvaranja rudnika mrkog uglja i bentonita. Iako su još pre 10 godina dobili koncesiju za korišćenje ovih ruda do 2042. godine, tek sada počinju sa aktivnostima.

Rudnik u Lješljanima

Miroslav Drljača, načelnik opštine Novi Grad, rekao je da bi potencijalno otvaranje rudnika u Lješljanima imalo veze sa ratom u Ukrajini. Rusko-ukrajinski sukob doveo je do nedostatka uglja, pa su investitori odlučili da krenu intenzivnije u eksploataciju uglja i bentonita na ovoj lokaciji.

„Uskoro ćemo imati više informacija o rudniku u Lješljanima. U poslednje vreme potražnja za ugljem je povećana u celoj BiH“, kaže Drljača i ističe da se posebno razgovaralo o tome da se ugljem iz Lješljana snabdevaju određeni industrijski kapaciteti u Zvorniku.

„Verujem da smo veoma blizu dogovora u vezi sa otvaranjem samog rudnika, kako bi sve funkcionisalo u skladu sa zadovoljavajućim ekonomskim kapacitetima“, poručio je Drljača.

Skok cena već u aprilu

Ibrahim Husić, direktor Cargo transa iz Banovića, koji se bavi izvozom uglja, potvrdio je da je potražnja za ugljem u poslednje vreme veća, kao i da su cene povećane.

„Očekuju se više cene uglja i zbog visokih cena nafte, tako da je verovatno da će u toku aprila cena uglja ići gore. Više ne sklapamo ugovore fiksno, već u skladu sa poskupljenjem nafte“, naveo je Husić i dodao da je potražnja za ugljem drastično povećana krajem prošle godine i da ne jenjava.

„Svi traže ugalj, a mi nemamo dovoljne količine da zadovoljimo sve potrebe“, naglasio je Husić.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u prva tri meseca ove godine iz BiH je izvezen mrki ugalj u vrednosti od 6.356.995 KM.

Prema tim podacima, najviše je izvezeno u Srbiju i to za iznos od 6.232.426 KM, dok je nešto izvezeno u Hrvatsku i Mađarsku“.

U istom periodu prošle godine, mrki ugalj je izvezen u iznosu od 4.240.994 KM i  takođe se izvozilo u Srbiju, Hrvatsku i Mađarsku.

Inače, nakon što je Evropska komisija objavila zabranu uvoza ruskog uglja, cena ovog energenta je prešla 300 dolara po toni .

Prema nekim istraživanjima, ruski ugalj je 2020. godine činio 54 odsto ukupnog uvoza uglja Evropske unije.

EPBiH nabavlja dodatnih 980.000 tona uglja

Vlada Federacije BiH je prošle nedelje usvojila informaciju Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije o nabavci dodatnih količina uglja za potrebe JP Elektroprivreda BiH u 2022. godini, piše FENA.

Tom prilikom, Elektroprivredu BiH je zadužena da nabavi dodatnih 980.000 tona uglja u 2022. godini, potrebnih za realizaciju Elektroenergetskog bilansa u ovoj godini

Kvalitet uglja mora da bude u uskladjen sa onim koji je deklarisan za rad u kotlovima u termoelektranama, po cenama koje mogu biti različite od cene utvrđene Odlukom Vlade FBiH od 16. decembra 2021. godine, shodno potrebama iz Elektroenergetskog bilansa ovog javnog preduzeća.

EPBiH je zadužena i da, putem Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, izvesti Vladu FBiH o svakoj pojedinačnoj nabavci dodatnih količina uglja.

Izvor: Nezavisne

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti