Prošlog meseca kineska nacionalna komisija za razvoj i reformu (NDRC) objavila je svoj 14. po redu petogodišnji plan (FYP), za period 2021-2025. za energetski sektor. Čisto, niskougljenično, bezbedno i efikasno su ključne reči u energetskom planu, a u skladu sa nacrtom koji je objavljen u martu prošle godine.

Ciljevi za 2025. u FYP se mogu kategorisati u dve teme: (1) Povećati energetsku bezbednost povećanjem domaće proizvodnje i (2) do 2030. dostići maksimalne emisije ugljenika sa tendencijom pada i dostići ugljaničnu neutralnost do 2060.

S obzirom da je trenutno polovina instaliranih proizvodih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Kini na ugalj, ovaj drugi cilj bi podrazumevao postepeno ukidanje proizvodnje uglja, zar ne?

Pa… ne tako brzo.

Od februara 2022. Kina ima 2.390 GW instalisanog kapaciteta, koji pored uglja čine 17% hidro (390GW), 14% vetro (330GW), 14% solarni (320GW), 5% prirodni gas (108GW) i 2% nuklearni kapaciteti (53GW). Dominacija uglja je još izraženija kada se uzme u obzir stvarna proizvodnja električne energije, od čega ogromne 2/3 dolazi od sagorevanja uglja.

Najnovijim petogodišnjim planom se planira povećanje ukupnog instalisanog kapaciteta proizvodnje električne energije na 3.000 GW do 2025. Kina takođe planira da poveća udeo nefosilnih goriva u ukupnoj proizvodnji električne energije na 39% i da poveća procenat električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji na 30% .

Dekarbonizacija energetskog miksa

Da bi se dekarbonizovao miks električne energije, petogodišnjim planom se postavlja cilj kapaciteta za dva izvora koji ne emituju ugljenik, hidro i nuklearni, na 380 GW i 70 GW do 2025. godine, što bi iznosilo 12% i 2% od ciljanog kapaciteta od 3.000 GW.

Respektivno. Hidro bi zauzimao manji udeo u ukupnom miksu goriva, a nuklearna energija ostaje ista kao i danas. Čini se da je zemlja na dobrom putu, jer je Kina već premašila svoj cilj za hidroenergiju 2025. godine, sa 390 GW instalisanog kapaciteta koji je u 2021. godini obezbedio 15% snabdevanja električnom energijom u zemlji.

Nuklearna energija

Nuklearna energija je na 75% od ciljanih 70GW. Dok je samo 2GW nuklearnog kapaciteta postalo operativno prošle godine, zemlja ambiciozno razvija projekte nuklearne energije, sa 14GW potvrđenih kapaciteta u izgradnji i najavljenih dodatnih 47GW.

Ali da bi instalisani kapacitet dostigao 3.000 GW do 2025. godine, Kina će morati da popuni preostalih 610 GW obnovljivim izvorima energije i dodatnim kapacitetima na ugalj.

Doduše, Kina ubrzano širi svoje obnovljive izvore energije. Trenutno je najveći proizvođač vetroenergije na svetu i ne pokazuje znakove usporavanja širenja kapaciteta. Vlada je nedavno objavila planove za dodavanje 450 GW vetro i solarnih kapaciteta u pustinju Gobi na severu Kine.

Instalisani kapaciteti OIE nisu isto što i stvarna proizvodnja

Međutim, obnovljivi izvori energije (OIE), poput vetra i sunca se oslanjaju na vremenske prilike i sa postojećom tehnologijom se ne može postići značajno skladištenje. Ovo dovodi do značajnog razilaženja između instaliranog kapaciteta i stvarne proizvodnje energije, koju OIE obezbeđuju. Na primer, 2021. vetar je činio 14% instaliranog kapaciteta Kine, ali je proizveo samo 7% električne energije. Intermitentnost rastućih kapaciteta obnovljivih uzvora takođe znači da postoji potreba za povećanjem balansiranja uz pomoć stabilnih i kontinualnih baznih izvora, kao što su ugalj ili prirodni gas.

Prvi je verovatniji izbor za Kinu, pošto je Kina najveći svetski proizvođač, uvoznik i potrošač uglja. U stvari, kineska potrošnja uglja se više nego udvostručila od 2000. I dok je udeo uglja u ukupnom energetskom miksu opao, on je u 2020. godini i dalje činio preko 55%. Nafta, prirodni gas i izvori nefosilnih goriva činili su 18,9%, 8,4% i 15,9%, respektivno. Osim toga, potrošnja uglja se apsolutno ne smanjuje. Stvarni obim potrošnje uglja u Kini se povećavao od prividnog perioda bez rasta oko 2015. i upravo je zabeležio najveći godišnji rast od 4,6% u deceniji.

Rast kapaciteta na ugalj

Pored toga, kineska flota na ugalj konstantno raste, sa približno 40 GW novih kapaciteta godišnje od kada smo počeli da mapiramo 2019. Danas, zemlja upravlja sa nešto manje od 3.000 elektrana na ugalj sa ukupnim kapacitetom od 1.110 GW (vidi sliku 1, interaktivna mapa dostupna ovde). To je otprilike kapacitet celokupnog napajanja Sjedinjenih Država. Kina je dodala 20GW na mrežu u roku od godinu dana, sa 250GW koje su najavljene ili su u izgradnji.

Da bi obezbedila pouzdano snabdevanje i izbegla nestanke struje kao prošle zime, Kina kopa više uglja nego ikada. Godine 2021. kineska proizvodnja uglja dostigla je rekordnih 4 milijarde tona, što čini polovinu globalne proizvodnje. Pored toga, prosečna starost kineske flote za ugalj je samo 14 godina, sa najmanje dve decenije života pre penzionisanja.

Šta je sa alternativama?

Prirodni gas može da obezbedi grejanje stanova i služi kao bazno opterećenje u zemljama poput SAD. Ali u Kini je razvoj infrastrukture za prirodni gas počeo mnogo kasnije.

Za grejanje stambenih objekata, Kina je tek pre manje od jedne decenije počela da prebacuje grejanje sa uglja na gas, kako bi se pozabavila zagađenjem vazduha (a ne emisijom CO2!). Povećana potražnja za gasom od prebacivanja je bila više nego što je gasna infrastruktura zemlje bila spremna da podnese. I dok ova infrastruktura raste velikom brzinom, uključujući transport gasa gasovodima i terminale za tečni prirodni gas (LNG), veći deo prirodnog gasa koji će Kina trošiti će morati da dolazi iz inostranstva. Ova zemlja će morati da vodi računa o značajnim merama bezbednosti snabdevanja prilikom odlučivanja o svom energetskom miksu.

FYP ima za cilj da poveća domaću proizvodnju prirodnog gasa na 230 BCM (milijardi kubnih metara) godišnje do 2025, što je povećanje od 10% u odnosu na 208 BCM proizvedenih 2021. Međutim, ovo je umeren cilj s obzirom na to da domaća proizvodnja u proseku raste 9 % godišnje od 2017. Kao rezultat toga, prirodni gas je činio samo 6% u ukupnom energetskom miksu u 2020. godini, za razliku od uglja koji je ćinio 68%.

Kona prozvodi najviše vodonika na svetu

Slično, malo je verovatno da će razvoj vodonične ekonomije istisnuti ugalj u Kini u bliskoj ili srednjoročnoj budućnosti. Umesto toga, oslanja se na ugalj. Danas Kina proizvodi najviše vodonika na svetu, 33 miliona tona vodonika godišnje. Skoro 80% nastaje iz fosilnih goriva (više od 60% iz uglja i 14% iz prirodnog gasa), a 20% dolazi iz industrijskih nusproizvoda. Prema posebnom planu razvoja vodonika, Kina planira da proizvodi 100-200 hiljada tona zelenog vodonika godišnje do 2025. Ali procenjena proizvodnja zelenog vodonika danas – korišćenjem obnovljivih izvora energije kao izvora energije za elektrolizu – iznosi nešto ispod 27.000 tona godišnje.

Dakle, kako bi Peking mogao da uspe da postigne vrhunac emisija ugljenika do 2030. godine, dok istovremeno održava svoju ekonomiju i energetsku bezbednost? Kao što je rečeno, Kina aktivno gura napred sve opcije, od nuklearne i hidro do prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije. Ali, u svim slučajevima, u godinama koje dolaze, ugalj će imati značajan udeo u kineskom energetskom miksu, jer ni jedan od ostalih izvora još uvek ne može da zameni ugalj, koji je pokretač nacionalne energetike danas. Godina 2060. je dovoljno daleko da Kina može da se igra na kartu tehnologija koja će poboljšati šanse da postane ugljenično neutralna, čini se da je Kina spremna da iskoristi te karte.

Izvor: Forbes