Rok za potpisivanje ugovora između Vlade FBiH i američke kompanije AAFS Infrastructure & Energy u vezi sa izgradnjom gasovoda Južna interkonekcija BiH i Republika Hrvatska istekao je još u junu, a još nema naznaka da bi u skorije vreme taj ugovor mogao biti potpisan.

Ključna otvorena pitanja projekta

• Ugovor Vlade FBiH i AAFS-a još nije potpisan.
• Prvobitni rok za potpisivanje istekao je u junu.
• Nije završen proces ratifikacije međudržavnog sporazuma.
• Otvoreno je pitanje modela finansiranja.
• Sporno je korišćenje državne imovine na delu trase.
• Oko 30 odsto planirane trase prolazi preko državne imovine.
• Plan projekta uključuje i izgradnju gasnih elektrana.

Aktivnosti zamrle

Na temu Južne interkonekcije i obaveza koje su proistekle iz izmena Zakona o gasovodu Južna interkonekcija ništa se nije desilo. Te aktivnosti su zamrle. Da li se čeka neki povoljniji trenutak? Može se naslutiti da ova američka kompanija želi da uključi Vladu Federacije BiH u ugovor koji se odnosi na finansiranje i da Vlada Federacije BiH bude garant neke buduće potrošnje.

Govori se da američka kompanija ne može da dobije kredit jer nema obezbeđenu potrošnju gasa i sada do mene dolazi priča da se od Vlade FBiH traži da to bude trojni sporazum – američka kompanija, Vlada Federacije i neki budući kreditor. To bi bila omča oko vrata, rekao je Almir Bečarević, stručnjak za energetiku i bivši direktor kompanije BH gas.

Sporazum

U nekoliko navrata Vedran Lakić, federalni ministar energetike, rekao je da će sporazum biti potpisan.

Krajem jula, recimo, naveo je da je taj sporazum u završnoj fazi, a nakon toga, polovinom avgusta, održan je i sastanak u Vladi Federacije BiH sa predstavnicima američke kompanije.

Nakon tog sastanka takođe je rečeno da se usaglašavaju detalji tog ugovora, međutim, do danas to se nije desilo.

BiH i Hrvatska još nisu ratifikovale međunarodni sporazum

Osim što nije potpisan ugovor, BiH i Hrvatska još nisu ratifikovale međunarodni sporazum koji se odnosi na ovaj projekat, a o njemu bi uskoro trebalo da se odlučuje u Predsedništvu Bosne i Hercegovine. Ipak, pitanje je da li će taj sporazum u ovom mandatu uopšte biti ratifikovan.

Državna imovina

Pojedini političari iz Federacije BiH koji čine vlast na nivou BiH pozvali su svoje koalicione partnere, ali i opoziciju, da se takav sporazum ne potpisuje, i to dok se ne dobije jasna slika plana američke administracije kada je u pitanju imenovanje visokog predstavnika, njegovih ovlašćenja, kao i viđenja pitanja državne imovine.

Inače, državna imovina trenutno je možda i najveća prepreka za izgradnju gasovoda Južna interkonekcija.

Odmah nakon što su u Parlamentu FBiH, u oba doma, usvojene izmene Zakona o gasovodu Južna interkonekcija BiH i Republika Hrvatska, pojavio se problem, pa su pojedinci odmah rekli da će teško biti realizovati taj projekat jer nije rešeno pitanje državne imovine.

Suština problema je u tome što je visoki predstavnik u BiH još ranije doneo zakon kojim se zabranjuje raspolaganje državnom imovinom. S obzirom na to da gasovod kroz oko 30 odsto trase prolazi preko takve imovine, pitanje je kako će se to na kraju rešiti.

Podsećanja radi, realizacijom projekta Južna interkonekcija BiH i Hrvatska, BiH bi diversifikovala pravac snabdevanja.

Ovaj gasovod ide iz pravca Zagvozda u Hrvatskoj, a u BiH ulazi kod Posušja i dalje ide do Tomislavgrada, Šuice, Kupresa, Bugojna, Novog Travnika i pravcem Posušje – Grude – Široki Brijeg – Mostar, sa odvojcima prema Livnu, Gornjem Vakufu, Donjem Vakufu i Jajcu, kao i odvojkom za Čapljinu i dodatnim pravcem Kladanj – Tuzla.

Osim gasovoda, plan je i da se izgrade gasne elektrane, s obzirom na to da sam kapacitet gasovoda daleko premašuje potrošnju gasa u Bosni i Hercegovini.

Izvor: Nezavisne Novine