Pumpe u Velikoj Britaniji presušile zbog nestašice vozača

Umanjene akcize i dalje zauzdavaju cene goriva

Verujem da smo svi za ovih sedam meseci nešto i naučili i da će većina država budžet za 2023. godinu kreirati tako da računa na smanjenje prihoda od akciznog oporezivanja energenata, jer visoke cene, po svemu sudeći, nisu epizoda, već manje – više, trajno stanje, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), govoreći za Energiju Balkana o tome da li je smanjenje akciza postalo rasprostranjena „formula” za uspešno kontrolisanje poskupljenja goriva.

I posle sedam meseci od početka rusko-ukrajinskog rata, koji se može smatrati i „okidačem” aktuelne svetske energetske krize, tržište naftnih derivata potresaju skokovi cena i strah od nestašica goriva. Uz sve pokazatelje koji neizostavno čine sklop analitičkog pogleda na trenutnu situaciju u sferi maloprodaje naftnih derivata – cene su krunski pokazatelj u merenju pulsa tržišta – iz ugla kupaca, ali i naftnih kompanija.

U domenu svake države je da cene kontroliše primenom instrumenata u skladu sa specifičnostima svog tržišta. Danas najuobičajeniji način da se cene na energetskom tržištu drže pod kontrolom, svakako jeste smanjenje akciza na gorivo.

Smanjenje akciza do 30. septembra

Poput mnogih evropskih zemalja, takvoj akciznoj politici pribegla je i Vlada Republike Srbije. Najnovija odluka o privremenom smanjenju akciza na pojedine naftne derivate za 10% u Srbiji će se primenjivati do 30. septembra.

Kako je navedeno na sajtu Vlade, ova odluka doneta je „imajući u vidu aktuelnu situaciju sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu koja negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, a u cilju redovnog snabdevanja tržišta derivatima nafte, očuvanja standarda građana, kao i očuvanja privredne stabilnosti“.

Uporedni pregled cena

Da li su ove mere predupredile velika poskupljenja naftnih derivata na domaćem tržištu? Naime, u odnosu na susedne zemlje, dizel je jedino u Hrvatskoj skuplji nego u Srbiji.

Podaci se odnose na 15. avgust 2022.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), za Energiju Balkana kaže da je slična situacija zabeležena sredinom avgusta ove godine, kada je prosečna maloprodajna cena dizela u Srbiji bila veća nego u bilo kojoj zemlji u okruženju. Međutim, kako kaže, kada se iz maloprodajne cene isključe državne takse svake od država, slika se potpuno menja.

„Od kada su pre šest-sedam meseci države počele da administriraju u sferi ekonomije, poređenje cena i izvlačenje zaključaka je veoma nezahvalno. Odgovori na pitanje kako i zašto su cene u jednoj zemlji veće nego u drugoj, postoje, ali već sledeće sedmice, kada se okolnosti budu promenile, neće važiti. Tako je u više navrata, recimo, benzin u Srbiji bio jeftiniji negu u tradicionalnoj meki jeftinog goriva u Makedoniji“, objašnjava Mićović.

Podaci se odnose na 15. avgust 2022.

Indeksacija akciza

Što se tiče trenutne akcizne politike za gorivo, sagovornik Energije Balkana podseća da, pored toga što su akcize smanjene za 10%, ne treba zaboraviti da ove godine još nije primenjena odredba Zakona o akcizama koja obavezuje Ministarstvo finansija na indeksaciju akciza, u skladu sa rastom potrošačkih cena u 2021. godini. To, kako kaže, znači da bi propisane akcize zakonom trebalo povećati za oko 4,50 din/l (što je zajedno sa PDV-om povećanje od oko 5 din/l). S obzirom na ovogodišnju inflaciju, ta indeksacija će u 2023. godini nominalno biti daleko veća.

Podaci se odnose na 15. avgust 2022.

„Na nadležnim državnim organima je da odmere uticaje smanjenja i povećanja akciza na budžet, ekonomiju i društvo u celini, ali bi trebalo da uzmu u obzir i prihode od PDV-a u prometu derivata nafte, koji su zbog visokih cena goriva u 2022. godini, odnosno visoke osnovice za obračun PDV-a, sigurno znatno veći od projektovanih“, objašnjava Mićović.

Regionalni trend smanjenja akciza

I zemlje u komšiluku su kao instrument za „gašenje požara“ na uzavrelom energetskom tržištu primenile smanjenje akciza na gorivo. Tako je Vlada Crne Gore iskoristila maksimalnu zakonsku mogućnost, pa je akcize za promet bezolovnog benzina i gasnih ulja smanjila za 50 odsto. Ova mera će, kao i u Srbiji, važiti do 30. septembra. Na isti period je i hrvatska Vlada produžila važenje uredbe kojom su propisani niži iznosi akciza na bezolovni motorni benzin i dizel gorivo. Tako će akciza na bezolovni motorni benzin i u septembru iznositi 3.060,00 kuna (0,406 evra), a na dizel 2.660,00 (0,353 evra), za 1.000 litara.

U Bosni i Hercegovini je usaglašen zakon koji će omogućiti pojeftinjenje goriva na šest meseci, sa mogućnošću produženja te opcije na još tri meseca, tako da se i ova zemlja, među poslednjima, pridružila državama koje se odriču dela akciza na gorivo.

Nema univerzalnog rešenja

Na pitanje da li je smanjenje akciza obrazac po kome države najefikasnije upravljaju cenama goriva, Tomislav Mićović naglašava da ne postoji univerzalnog rešenje.

„Sve države imaju zajednički cilj – da ublaže udar energetske krize na svoju ekonomiju i, naravno, na kućne budžete građana, ali iste mere nisu jednako efikasne u svim zemljama. Proklamovani cilj može da se ostvari ili kontrolom (čitaj: smanjenjem) marži u naftnom sektoru, održavajući ga na pragu izdržljivosti, kako se ne bi ugrozila snabdevenost tržišta, ili smanjenjem fiskalnih stavki u ceni goriva, ali opet samo do praga koji će obezbediti održivosti javnih finansija. Iz našeg i iskustva više zemalja u okruženju, mogu vam reći da se o ovom drugom vodi računa, dok se prag izdržljivosti naftnog sektora daleko više prelazi”, kaže generalni sekretar UNKS-a.

Visoke cene su trajno stanje

U prilog tome navodi drastični pad zaliha i smanjenje uvoza u prethodnim mesecima u Srbiji i zatvaranje benzinskih stanica u Hrvatskoj.

„Verujem da smo svi za ovih sedam meseci nešto i naučili i da će većina država budžet za 2023. godinu kreirati tako da računa na smanjenje prihoda od akciznog oporezivanja energenata, jer visoke cene, po svemu sudeći, nisu epizoda, već manje – više, trajno stanje”, kaže Mićović.

Odluka članica G7

Kada je reč o tendencijama na svetskom energetskom tržištu, podsetimo da je početkom septembra na sastanku ministara finansija zemalja članica G7 jednoglasno doneta odluka o ograničavanju cena ruskih nafte i gasa. Kako je precizirano, razlog za utvrđivanje limita cena je potreba da se „ograniče prihodi Rusije od energenata“.

Najavljujući mogućnost primene i dodatnih restriktivnih mera kako bi se ostvarila efikasnost sprovođenja ograničenja na cene ruske nafte, kao i revidiranja, po potrebi, gornje granice na cenu ruske nafte, zemlje  G7 takođe su potvrdile da će razraditi i mehanizme koji će omogućiti „ranjivim“ zemljama da i dalje imaju pristup energetskim tržištima, uključujući i iz Rusije.

Tržište otporno na mere

Komentarišući da li će te mere biti povod za nove potrese na evropskom energetskom tržištu Mićović kaže: „Za razliku od mera koje vlada neke države donese kako bi se primenjivale na teritoriji kojom upravlja, ova mera je doneta radi primene na otvorenom tržištu. Dakle, odluka se odnosi na kupce, ali ne i na prodavca, pa će zaista biti zanimljivo videti kako će uopšte zaživeti”.

„Budući da nafte ima dovoljno, ili prema proceni OPEK-a – i previše, pošto će redukovati proizvodnju, ne očekujem da će ova mera narušiti snabdevenost tržišta Evrope. U ovom slučaju možemo primeniti izreku koja se koristi za vodu I reći da Nafta uvek nađe svoj put“, zaključio je Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS-a.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti