Svetska potrošnja fosilnih goriva porasla je na rekordno visok nivo prošle godine, što je po prvi put povećalo emisije na više od 40 gigatona CO2, prema globalnom energetskom izveštaju, prenosi Gardijan.
Uprkos rekordnom porastu korišćenja obnovljive energije u 2023. godini, potrošnja fosilnih goriva je takođe nastavila da raste, pokazao je godišnji pregled svetske energije Instituta za energetiku.
Energetski institut (EI) je profesionalna organizacija za inženjere i druge profesionalce iz oblasti energetike. EI je formiran 2003. spajanjem Instituta za naftu (iz 1913. godine) i Instituta za energetiku (iz 1925. godine). Ima međunarodno članstvo od oko 20.000 ljudi i 200 kompanija. Njegova glavna kancelarija je u Londonu. EI je registrovana dobrotvorna organizacija sa Kraljevskom poveljom.
Dzulijet Devenport, predsednica Energetskog instituta, rekla je da je izveštaj otkrio „još jedan rekord u našem svetu gladnom energije“, uključujući rekordno visoku potrošnju fosilnih goriva, koja je porasla za 1,5 odsto na 505 eksadžula.
Nalazi prete da razbiju nade klimatskih naučnika da će 2023. biti zabeležena kao godina u kojoj su godišnje emisije dostigle vrhunac pre nego što globalna ekonomija fosilnih goriva počne da opada.
Energetski institut, globalno profesionalno telo za energetski sektor, otkrio je da, iako su emisije u energetskoj industriji možda dostigle vrhunac u naprednim ekonomijama, ekonomije u razvoju nastavljaju da povećavaju svoje oslanjanje na ugalj, gas i naftu.
Sve u svemu, fosilna goriva su činila 81,5% svetske primarne energije prošle godine, što je samo neznatno manje u odnosu na 82% prethodne godine, prema izveštaju, čak i kada su vetroelektrane i solarne farme proizvele rekordne količine zelene električne energije.
Izveštaj, čiji su autori konsultanti KPMG i Kearney, otkrio je da je energija proizvedena iz vetra i sunca prošle godine porasla za 13 odsto da bi dostigla novi rekord od 4.748 TWh u 2023.
Rast potražnje za energijom
Ali to nije bilo dovoljno da se izjednači sa rastućom svetskom potrošnjom primarne energije, koja je prošle godine porasla 2% na rekordnih 620 eksadžula i dovela do veće upotrebe fosilnih goriva.
Pregled je otkrio da je svetski apetit za gasom ostao stabilan 2024. godine, dok je potrošnja uglja porasla za 1,6%, a potražnja za naftom za 2% i po prvi put dostigla 100 miliona barela dnevno.
Sajmon Virli, šef britanskog sektora za energetiku i prirodne resurse u KPMG-u, rekao je: „U godini u kojoj smo videli da doprinos obnovljivih izvora dostiže novi rekord, sve veća globalna potražnja za energijom znači da je udeo koji potiče od fosilnih goriva ostao praktično nepromenjen na nešto više od 80% za još jednu godinu.”
Nik Vejt, izvršni direktor Energetskog instituta, dodao je da „spori“ napredak energetske tranzicije „maskira različite energetske priče koje se dešavaju u različitim geografskim područjima“.
„U naprednim ekonomijama, primećujemo da potražnja za fosilnim gorivima dostiže vrhunac, u suprotnosti sa ekonomijama na globalnom jugu za koje ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života nastavljaju da pokreću rast fosilnih goriva“, rekao je Vejt.
Izveštaj je otkrio da je u Indiji potrošnja fosilnih goriva porasla za 8% prošle godine, što odgovara povećanju ukupne potražnje za energijom koja čini 89% ukupne potrošnje energije. To je značilo da je, po prvi put, u Indiji korišćeno više uglja nego u Evropi i Severnoj Americi zajedno, navodi se u saopštenju.
U Evropi, fosilna goriva su pala na ispod 70% upotrebe primarne energije po prvi put od industrijske revolucije, podstaknuta padom potražnje i rastom obnovljive energije.
Potražnja Evrope za gasom posebno je nastavila da opada od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine, što je dovelo do kolapsa uvoza gasa iz gasovoda u Evropu. Ukupna potražnja za gasom pala je za 7% u 2023. godini, prema izveštaju, nakon pada od 13% prethodne godine.
