Uprkos klimatskim ciljevima, SAD ulažu milijarde u nove projekte fosilnih goriva

Džo Bajden će se sledeće nedelje uputiti u Egipat kako bi na klimatskom samitu COP27 reklamirao ponovno pojavljivanje Amerike kao lidera u sprečavanju klimatkih promena. On će sleteti na kontinent u koji SAD nastavljaju da ulažu milijarde dolara u projekte vezane za fosilna goriva, kojima se kraj ne nazire uprkos predsednikovim obećanjima.

Američka vlada je uložila više od 9 milijardi dolara u projekte koji se odnose na naftu i gas u Africi otkako je dala pismenu saglasnost da će učestvovati u Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine, pokazuju zvanični podaci. Amerika je istom periodu uložila samo 682 miliona dolara u  projekte vezane za zelenu energiju.

Dve trećine ovog novca koji su SAD namenile za fosilna goriva je uloženo u Afriku, kontinent bogat raznim mineralima. To je i kontinent na kome 600 miliona ljudi živi bez struje i gde su poplave, jaki toplotni talasi i suše sve učestalije, jer se planeta zagreva zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa.

Prazna obećanja Bajdenove administracije

Prošle godine, Bajdenova administracija je naredila da se zaustave ulaganja u „energetske projekte zasnovane na fosilnim gorivima“. Izvori bliski agencijama koje vode te projekte rekli su da još ne postoji plan da se poštuje predsednikov cilj, čime se rizikuje dalje povećanje emisija gasova staklene bašte.

„Bila sam oduševljena obećanjima Bajdenove administracije. Međutim, tokom poslednje dve godine se nalazimo u situaciji u kojoj ne možemo da uočimo razliku između Bajdena i Trampa po pitanju finansiranja prekomorskih projekata vezanih za fosilnih goriva“, rekla je Kejt DeAngelis, menadžer međunarodnog finansijskog programa Friends of the Earth.

Projeksti fosilnih goriva se i dalje finansiraju

Izvozno-uvozna banka Sjedinjenih Država (Eksim) i Međunarodna finansijska korporacija za razvoj Sjedinjenih Država (DFC), glavni su finansijeri inostranih energetskih projekata. Oni su pojačali podršku obnovljivim izvorima energije poslednjih godina, ali DeAngelis je rekla da DFC nije pokazao nameru da prestane da finansira  projekte koji se odnose na fosilna goriva.

Eksim je zvanična izvozno-kreditna agencija SAD, osnovana kao nezavisno telo od strane Kongresa 1945. godine, sa zadatkom da podstakne radna mesta u Americi. Tokom protekle decenije, agencija je podržavala eksploataciju uglja u Južnoj Africi, bušenje nafte u Nigeriji i sada podržava veliki gasni projekat u Mozambiku kao deo misije „povećanja američkog izvoza širom kontinenta“, kaže Reta Džo Luis, Eksimov predsednik.

Eksim je obećao da će tokom naredne godine uložiti dodatnih 650 miliona dolara u projekte vezane za obnovljive izvore širom sveta, ali se smatra da je agencija institucionalno fiksirana na ulaganje u fosilna goriva i da je statutom obavezna da ne favorizuje eksplicitno jedan sektor, poput vetara i solara, u odnosu na drugi sektor, poput nafte i gasa.
Od 2016. pa sve do prošle godine, Eksimovo finansiranje projekata fosilnih goriva u Africi je uticalo na to da se smanji  finansiranje projekata vezanih za obnovljive izvore . Ovakav pristup prebacivanja sredstava iz jednog sektora u drugi preti da potkopa Bajdenovu tvrdnju o Americi kao klimatskom lideru u svetu, koju on želi da promoviše na klimatskom samitu COP27 koji se održava sledeće nedelje u Africi.  

Gas kao prelazno rešenje

Sedamnaest od 20 zemalja na koje najviše utiču klimatske promene nalazi se u Africi. Ovom kontinentu su potrebna velika ulaganja kako bi se prilagodio ekonomskim i humanitarnim izazovima, usled klimatskih katastrofa koje ga svake godine razaraju. Iako je Afrika sa dosta sunčanih dana pogodno tlo za ulaganje u obnovljive izvore, Zapad je do sada bio daleko manje zainteresovan za iskorišćavanje sunca koje pokriva kontinent, nego za njegova fosilna goriva.

„Mnoge zemlje u Africi su u dilemi, jer im je potrebna industrijalizacija, ali će za to biti potrebna ulaganja koja će potrajati“, rekao je Iouba Sokona, klimatski naučnik iz Malija, koji je potpredsednik Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene.

Sokona je rekao da postoji „ogromna“ prilika da se koristi električna energija iz solarnih izvora kako bi se zajednice udaljile od praksi kao što je eskploatacija uglja, ali da takve odluke uglavnom ne donose sami Afrikanci.

SAD gleda samo svoje interese

„Nažalost, investicije iz SAD ne utiču na razvoj Afrike, već stvaraju fosilna goriva za izvoz, to je problem. SAD ne ulažu u interese Afrikanaca, već gledaju samo svoje interese. Moramo da preokrenemo tu situaciju“ dodaje Sokona.

Milijarde dolara finansija koje su obezbedili Eksim i DFC, a koje su u proteklih pet godina potrošene na finansiranje projekata vezanih za fosilna goriva, kao što su naftna postrojenja Gvineja i Senegal i gasovod u Egiptu su neke afričke vlade pozdravile kao efikasan način za podizanje životnog standarda samih Afrikanaca. Bilo bi „nepravedno“ sprečiti Afriku da eksploatiše svoje rezerve gasa, rekao je Meki Sal, predsednik Senegala u maju.

Ovakvi stavovi lidera Afričkih zemalja su sa oprezom komentarisani od strane klimatskih kampanja i Bajdenove administracije. Međunarodna agencija za energetiku je jasno stavila do znanja da ne može doći do razvoja novih postrojenja za eskploataciju fosilnih goriva nigde u svetu, ukoliko želimo da izbegnemo katastrofalno globalno zagrevanje.

Bajdenov izaslanik za klimu Džon Keri se prošlog meseca sastao u Senegalu sa ministrima iz cele Afrike. Izneo je jasan stav SAD-a, koje žele da tokom narednih nekoliko godina gas zameni ugalj ili naftu.

Keri je rekao da gas može da deluje kao neka vrsta prelaznog goriva ka obnovljivim izvorima energije, jer je relativno čistiji od uglja ili nafte, iako uključuje oslobađanje velikih količina metana, kratkoročnog, ali snažnog gasa staklene bašte. Kompanija Eksim je 2019. napravila najveće ulaganje do sada u projekte vezane za gas, pristajući da obezbedi zajam od 4,7 milijardi dolara  za finansiranje projekta u severnom Mozambiku koji nadgleda Total, francuski naftni gigant.

„Lokalne zajednice su ostavljene na cedilu“

Projekat Total pratile su kontroverze, nasilje i raseljavanje lokalnog stanovništva, uglavnom poljoprivrednika, iz svojih domovina na obali provincije Kabo Delgado. Ova oblast se graniči sa Tanzanijom i krase je netaknute prirodne lepote, uključujući nacionalni park Kuirimbas, bujna mreža obalnih šuma, mangrova i koralnih grebena, kao i teško siromaštvo.

Total je započeo izgradnju lučkog postrojenja u blizini grada Palme za preradu i isporuku tečnog prirodnog gasa eskploatisanog sa obale Mozambika. Operacije su bile obustavljene u aprilu prošle godine nakon nasilne ofanzive koju je pokrenuo al-Šabab, Militantna grupa povezana sa Islamskom državom. Ponovno aktiviranje projekta je okvirno planirano za sledeću godinu.

Zvaničnici Eksima su javno obećali da će više od 16.000 američkih radnih mesta proizaći iz izgradnje postrojenja na obalama Mozambika, iako se znalo za mogućnost pobunjeničkog nasilja pre nego što je dao zajam, pokazuju objavljeni dokumenti.

U međuvremenu, više od 550 porodica je preseljeno iz zajednice Kuitupo, koja se nalazi u planiranom projektnom području. Novo selo za raseljene ljude je stvoreno dalje u unutrašnjosti, iako ovoj oblasti nedostaju vitalni ribolovni i poljoprivredni resursi koji hrane stanovništvo, a koji su postojali u prvobitnim zajednicama. Preseljenja su pauzirana nakon napada.

Eksplatacijom gasa u Mozambiku će se obagatiti samo članovi elite

„Lokalne zajednice su ostavljene na cedilu“ rekao je Daniel Ribeiro, koordinator u Justica Ambiental, ekološkoj grupi iz Mozambika. „Svi ljudi u ovom regionu kažu da je situacija sada mnogo gora, ima mnogo besa i frustracije. Bilo je mnogo obećanja da će ovaj projekat doneti mnogo bogatstva, ali često čujete ljude kako kažu da bi voleli da ovaj projekat nikada nije ni pokrenut“ navodi Ribeiro.

Mozambik je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, ali Ribeiro je rekao da će nastojanje da se eksploatišu njegove duboke rezerve gasa verovatno samo obogatiti članove elite u zemlji i neće učiniti ništa da se struja obezbedi za 70 posto ljudi koji je nemaju.

„Tužno je što zvaničnici SAD i dalje govore lepe reči, ali čine loše stvari. Kad god postoji sukob između zarađivanja novca i donošenja moralne odluke, znamo šta će pobediti. Tu dolazi do izražaja sposobnost SAD-a da proizvedu prelepe pripovetke koje skrivaju krv na njihovim rukama“ izričit je Ribeiro.

Izvor: The Guardian

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti