Uprkos očekivanjima mnogih saveznika u borbi za energetsku demokratiju, napori da se unapredi vlasništvo nad energijom na lokalnom nivou ostali su, uglavnom, na marginama globalnih energetskih sistema i do sada se pokazalo da nisu u stanju da odgovore na izazove koji su povezani sa energetskom tranzicijom.
Na ovu temu je od 14 do 19. juna 2021. godine virtuelno održan Međunarodni sindikalni forum o ekološkim i socijalnim tranzicijama, uz učešće brojnih predstavnika sindikata širom sveta, organizovanih na svim nivoima u sektoru energetike. Skup su pripremili Generalna konfederacija rada Francuske (CGT), Globalni institut rada (GLI), Fondacija Roza Luksemburg i organizacija Sindikati za demokratiju energije (TUED). Ovaj Forum je skoncentrisan na tri tematske oblasti: transformaciju energetskog sistema, tranzicije sektora i strategiju utvrđivanja odnosa snaga, a sve u cilju da se Samitu o klimatskim promenama, koji će se održati krajem godine u Glazgovu (COP26), uputi zajednički apel za očuvanje javnog vlasništva nad energijom, učešće sindikata u planiranju energetske tranzicije i u borbi protiv privatizacije sistema, infrastruktura i javnih energetskih resursa.
Neoliberalni pristup borbe protiv klimatskih promena i njegov okvir energetske politike koji promovišu Evropska komisija, Svetska banka i MMF, samo još više pothranjuje nejednakosti, podstiče siromaštvo, isključenje radnika i potrošača i ostavlja milione ljudi u stanju energetskog prekariteta. Učesnici Foruma zalažu se za alternative zasnovane na energiji kao javnom dobru, za demokratsku kontrolu sektora, koja bi sprečila program dekarbonizacije motivisan isključivo profitom i omogućila da prioritet dobiju radnici, zajednice i potrebe ekologije, te tako osiguraju socijalno pravednu dekarbonizaciju. Samo sveobuhvatno vraćanje energetskih sistema u pravo javno vlasništvo omogućiće sindikatima da se suoče sa izazovima koji predstoje.
Sve veći broj sindikata širom sveta podržava javno vlasništvo nad energijom i drugim vitalnim uslugama. Ova podrška se sve više izražava u vidu pristupa „javnim dobrima“, zaštiti klime i zadovoljavanju socijalnih potreba – pristupa koji se oslanja na odbranu i proširenje javnog vlasništva nad zemljištem, energetikom, transportom, finansijama i drugim ključnim sektorima. Izjave sindikata i akcije postaju sve eksplicitnije i vidljivije nego što su bile generalno pre samo nekoliko godina. Povećava se svest i angažovanje.
Ova rastuća podrška javnom vlasništvu nad energijom ukazuje na značajan potencijal za kolektivnu, globalnu sindikalnu kampanju za odbranu javne energije tamo gde je ona ugrožena. Takva kampanja mogla bi ne samo da unapredi borbu za zaštitu klime i prelazak na buduće održive energetske sisteme, već i da ojača međunarodnu sindikalnu solidarnost, pomogne u suočavanju sa socijalnim nejednakostima i isključenošću i poboljša perspektive ljudi u energetskoj tranziciji.
Godinama su sindikati u zemljama u razvoju predvodili napore u odbrani javnog vlasništva nad energijom. Na Tajlandu je energetska unija (LU-EGAT) uspela da odbije pokušaj privatizacije od strane Svetske banke i Azijske banke za razvoj 2005. godine, čime je sačuvala energetsku korist zemlje. U Brazilu su sindikati odigrali ključnu ulogu u promociji pro-javnog programa. U Južnoj Africi, najveći sindikat u zemlji, Nacionalni sindikat metalaca Južne Afrike (NUMSA) svojim angažovanjem pomogao je očuvanju društvenog vlasništva nad obnovljivom energijom i „oporavku” nacionalne javne službe. Nedavno je Južnoafrička federacija sindikata (SAFTU), takođe, pozvala na "društveno vlasništvo" nad obnovljivom energijom.
Sindikati širom Latinske Amerike pomogli su da Američka platforma za razvoj koju je sačinila Sindikalna konfederacija Amerika (TUCA), a koja je prvi put objavljena 2012. godine i ažurirana 2016. godine, sadrži snažne pro-javne obaveze.
Na globalnom nivou, Internacionala javnih službi (PSI) predvodila je globalni otpor privatizaciji, organizujući globalno zagovaranje, razvijajući mreže sindikata, nevladinih organizacija i akademske zajednice, i podržavajući sindikalne kampanje protiv privatizacije energije, vode i zdravstva. PSI je, takođe, uspešno pokrenuo alternativni koncept „javno-javnog partnerstva”, u kojem se javne službe međusobno podržavaju u saradnji, van svake logike traženja profita. Svi ovi alati moraju se primeniti u borbi protiv klimatske krize. U svom saopštenju za COP25 u Madridu, PSI je pojačao svoj pro-javni stav izjavom: „U energetskom sektoru moramo prekinuti sa privatnim vlasništvom nad našom infrastrukturom i resursima. Da bi zaustavile sagorevanje fosilnih goriva, vlade moraju uložiti velika sredstva za sve, ne samo za one koji mogu sebi da priušte da plate”.
Energetsko siromaštvo u svetu / Foto: Venture Tinkers
U Evropi je regionalno telo PSI, Evropska federacija sindikata javnih službi (EPSU), pozdravila „istorijsku ambiciju” Evropske komisije, koja je preložila zakon o klimi – čiji je cilj da podrži ciljeve Evropskog Zelenog Ugovora, istovremeno oštro kritikujući sadašnji, profitno orijentisan pristup zaštiti klime. Po mišljenju EPSU, „privatizacija i maksimizacija profita ne idu paralelno sa prilagođavanjem klime, a tržišno zasnovana rešenja nisu dovoljna da se izbore sa ekološkim, političkim, društvenim i ekonomskim uticajem“. Umesto toga, EPSU je pozvao da Evropski Zeleni Ugovor uključi:
- značajan porast javnih investicija;
- promociju javnog vlasništva nad javnim službama;
- ambicioznu strategiju pravedne tranzicije za radnike i lokalne zajednice (koja ne bi uključivala samo težnje već i „detaljno političko planiranje”);
- posvećenost pristupu koji energiju (i vodu) smatra pravom.
Poslednjih godina, lokalne energetske inicijative pridobile su značajnu podršku i entuzijazam ekoloških aktivista i organizacija, kreatora politike i sindikata. Napori za unapređenje energetske zajednice preduzimaju se u ime socijalne pravde, unapređenja jednakosti i osnaživanja običnih ljudi da preuzmu aktivniju ulogu u tranziciji ka budućnosti sa niskom emisijom ugljenika. Aktivisti koji se bore za energetsku zajednicu, za njenu efikasnost i održivost, zalažu se za pravednost, poštovanje ljudskih prava i uzajamnu solidarnost i važni su saveznici u borbi za energetsku demokratiju.
(Autorka je predstavnica Međunarodnog odeljenja Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS))
