Uspon i pad popularnih veb pretraživača od 1994. godine

U svojim ranim fazama, internet je bio predstavljen kao visoko tehnički interfejs sa kojim je većina ljudi imala poteškoća u navigaciji. Ali to se sve promenilo kada je veb pretraživač Mozaik stupio na scenu 1993. godine.

Mozaik je bio jedan od prvih internet portala prilagođenih korisniku mada je, prema današnjim standardima, ovom pretraživaču zapravo bilo prilično teško pristupiti. Primera radi, savremeni pretraživači koji su danas u velikoj upotrebi su se eksponencijalno promenili.

Devedesete: Od Mozaika do Netscape-a

Početkom 90-ih, Mozaik je bio daleko najdominantniji veb pretraživač. U to vreme, oko 97% svih internet pretraga je obavljeno preko ovog popularnog veb portala, što je prikazano u tabeli ispod.

Tabela 1: Početkom 90-ih, Mozaik je bio daleko najdominantniji veb pretraživač.

Mozaik je bio prvi veb pretraživač koji je prikazao slike direktno na stranici u skladu sa tekstom. Raniji pretraživači su učitavali slike kao zasebne datoteke, što je značilo da su korisnici morali da kliknu, preuzmu i otvore novu datoteku da bi ih videli.

Pionirski portal kreirao je tim univerzitetskih studenata na Univerzitetu Ilinois, predvođen 21-godišnjim Markom Andreesenom. Kada je Andreesen diplomirao, postao je suosnivač Mosaic Communications Corporation, koja je evoluirala u Netscape Communications Corporation, kompanija koja je stvorila Netscape Navigator, kasniji veb pretraživač.

Netscape je u suštini bio nova i poboljšana verzija Mozaika, ali pošto je Univerzitet u Ilinoisu posedovao prava na Mozaik, Andreesenova nova kompanija nije mogla da koristi nijedan originalni kod.

Netscape je postao skoro trenutni uspeh, a kao rezultat toga, tržišni udeo Mozaik-a je počeo da opada. Do kasnih 90-ih, Netscape je zauzeo 89% tržišta veb pretraživača.

Tabela 2: Uspeh pretraživača Netscape početkom devedesetih

2000-te: Internet Explorer ulazi u igru, a prati ga Firefox

Microsoft je 1995. godine pokrenuo Internet Explorer kao deo dodatnog paketa za svoj operativni sistem, Microsoft Windows 95.

S obzirom na popularnost Windows franšize u to vreme, Internet Explorer je brzo usvojen. Do ranih 2000-ih, zauzeo je preko 90% tržišta.

Tabela 3: Internet Explorer brzo postiže uspeh

Netscape je do tada uglavnom povučen sa tržišta, što je značilo da Internet Explorer nije imao veliku konkurenciju sve dok Mozilla nije ušla u igru.

Osnovan od strane članova Netscape-a, Mozilla je započela 1998. godine kao projekat za podsticanje inovacija na tržištu veb pretraživača. Oni su podelili javno podelili Netscapeov izvorni kod i vremenom su izgradili zajednicu programera širom sveta koja je pomogla da proizvod bude još bolji.

Do 2004.godine Mozilla je pokrenula Firefox, a do 2006.godine besplatni pretraživač otvorenog koda je zauzeo skoro 30% tržišta. Firefox i Internet Explorer su se borili još nekoliko godina, ali do sredine 2010-ih, Google Chrome je počeo da prestiže oba pretraživača.

Danas: Google Chrome je kralj veb pretraživača

Kada su suosnivači kompanije Google, Lari Pejdž i Sergej Brin izneli ideju o pokretanju Google veb pretraživača generalnom direktoru Lariju Šmitu 2003. godine, on je bio zabrinut da neće moći da održe korak sa žestokom konkurencijom. Na kraju su suosnivači ubedili Šmita i 2008. godine Google Chrome je pušten u javnost.

Jedna od Chrome-ovih karakteristika bila je (i još uvek je) činjenica da je svaka kartica radila zasebno. To je značilo da ako se jedna kartica zamrzne, neće se zaustaviti ili srušiti druge, po cenu veće upotrebe memorije i CPU-a.

Do 2013. Chrome je progutao polovinu tržišta. A pošto se Android pojavio kao najpopularniji mobilni OS na globalnom tržištu, bilo je još više Chrome instalacija (i naravno pretraga na Google-u) kao rezultat.

Izvor: Visual Capitalist

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti