Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj  15. juna usvojila Zaklјučak o prihvatanju polaznih osnova Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, koji definiše cilјeve u svim oblastima energetike: proizvodnja električne energije, prenosna i distributivna mreža, sektori gasa i nafte, energetska efikasnost, kao i pretpostavke za njihovo ispunjavanje.

Dokument je rezultat zajedničkog rada nadležnih državnih organa na osnovu kojeg je urađena prioritizacija projekata i date smernice za izradu strategije razvoja energetike, koja će biti predmet javne rasprave i usvajanja do kraja 2023. godine, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije.

Na listi prioriteta su klјučni projekti u svim oblastima resora sa jasnim vremenskim planom u pogledu toga koji projekti treba da se realizuju do 2030. godine, a koji su deo dugoročnih planova.

Prioritet: energetska bezbednost

Ovaj dokumen, sadrži detaljno opisan plan investicija za izgradnju novih, ali i revitalizaciju postojećih kapaciteta, koji su ključni za očuvanje energetske bezbednosti Republike Srbije u godinama i decenijama pred nama. Prema mišljenju stručnjaka, sagovornika Energije Balkana, na ovaj način se energetska politika Srbije koncipira, po prvi put na sličnim osnovama na kojima svoje energetske sisteme zasnivaju velike i jake države i ekonomije poput Nemačke, Francuske, Norveške ili Velike Britanije.

Ovaj plan predviđa izgradnju nekoliko važnih novih energetskih objekata koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije (vetra i solara) ukupne instalisane snage 2 GW. Ovi objekti biće sposobni za samobalansiranje i biće u vlasništvu države, u cilju obezbeđenja dovoljnih količina dostupne električne energije bez obzira na kretanja na inostranim tržištima, garantujući energetsku nezavisnost Republici Srbiji u domenu elektroenergetike.

Kako bi ovi kapaciteti na siguran način mogli da se integrišu u elektroenergetski sistem, Plan previđa ubrzanu realizaciju projekata izgradnje dve reverzibilne hidroelektrane, pre svega Reverzibilne HE Bistrica ali i RHE Djerdap 3. To treba da omogući veću integraciju obnovljivih izvora energije u naš nacionalni sistem bez ugrožavanja sigurnog i stabilnog snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede dovoljnim količinama električne energije. Dodatno, Planom se predvidja i izgradnja gasne termoelektrane kombinovanog tipa, za proizvodnju električne i toplotne energije koja, takođe, treba da služi za balansiranje sistema, ali i potencijalno kao strateška rezerva.

Strateške reserve u elektroenergetskom sistemu

Ovim dokumentom predviđena je i rekonstrukcija turbine u TE Nikola Tesla A (blokovi od A3 do A6) za potrebe grejanja grada Beograda. Pored navedenog planirano je investiciono ulaganje u revitalizaciju i pospešivanje parametara i ostalih agregata u domaćim termoelektranama uz ulaganje u postrojenja za homogenizaciju uglja.

Plan predviđa ozbiljna ulaganja u održavanje postojećih termoelektrana kako bi se očuvali svi energetski objekti procenjeni kao neophodni za siguran i stabilan rad našeg nacionalnog energetskog sistema. Stručnjaci ocenjuju da je realizacija ovih projekata u skladu sa najvišim ekološkim standardima, prepoznatim od referentnih međunarodnih institucija, uključujući ulaganja u primarnu i sekundarnu redukciju emisija SO2, NOx, praškastih materija i desumporizaciju otpadnih voda u odnosu na ove blokove. Na ovaj način u strateško planiranje energetike vraća se princip očuvanja životne sredine bez ugrožavanja energetske bezbednosti i nezavisnosti Srbije.

Izvori Energije Balkana tvrde da je ovaj document u skladu sa pregovaračkom pozicijom Republike Srbije sa EU u okviru Poglavlja 32 – Životna sredina, kao i Nacionalnim planom za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (tzv. NERP). Navode, takođe, da resorno Ministarstvo rudarstva i energetike neće dozvoliti zatvaranje većine postojećih termoelektrana, već da će one starije biti stavljene u takozvanu stratešku rezervu.

Tako će se obezbediti da EPS ne ostaje bez bazne energije u svom proizvodnom portfoliju. A, što je najvažnije, Srbija neće biti izložena riziku ogromnog uvoza struje na godišnjem nivou, što je jedino u interesu takozvanog uvozničkog lobija.

Uz to, nastavak rada termobolokova obezbediće da hiljade rudara EPS-a ne ostanu bez posla. Ovaj plan predviđa doslednu primenu svega onoga što je već propisano NERP-om i usaglašeno sa Energetskom zajednicom, ističu sagovornici Energije Balkana.