Direktan uticaj ruskog gasa u Bugarskoj je smanjen, ali indirektno se nastavlja i veoma ga je teško eliminisati tržišnim metodama. Razlog je veličina bugarske gasne infrastrukture, koja će se širiti. Ali, to je pravi način da se obezbedi postojanje mnogih i raznovrsnih izvora sirovina i da gašenje jednog od njih ne dovede do pretnje snabdevanju i rasta cena.

To je izjavio bugarski stručnjak Kiril Temelkov, koji  ima 25 godina iskustva u gasnoj industriji. Od 1999. do 2008. godine sukcesivno je radio u Bulgargazu i Bulgartransgazu. U maju 2010. godine vodio je bugarsku projektnu kompaniju Nabuko Bugarska za realizaciju istoimenog gasovoda od Turske preko Bugarske, Rumunije i Mađarske, do Austrije, koji je, međutim, propao. Izvršni direktor Bulgartransgaza postaje 2011. godine i na toj poziciji ostaje do 2015. godine. Trenutno radi u oblasti konsaltinga i upravljanja projektima. Potpredsednik je Bugarskog udruženja za gas.

Preispitivanje ugovora Bulgargaza i BOTAS-a

Parlament je prošle nedelje usvojio izveštaj komisije o ugovoru Bulgargaza i BOTAS-a za pristup turskim LNG terminalima. Ministar energetike je dobio zadatak da ponovo pregovara o uslovima sporazuma. Kao čovek koji se bavi gasom, da li mislite da je to moguće, s obzirom da je ugovor za BOTAS izuzetno isplativ, prema procurelim tarifnim podacima, i da je na 13 godina?

Definitivno neće biti lako, ali je moguće. Ima razloga da otvorimo pregovarački proces i sednemo za sto. Ostalo je stvar dobre koordinacije političara i delovanja rukovodstva Bulgargaza, kako bi se postigao bolji rezultat.

Izveštaj pokazuje da menadžment kompanije nije samostalno doneo odluku o uslovima ugovora, već je ona u velikoj meri bila politička. Put za ponovno pregovaranje treba da bude analogan. Glavna pozicija u pregovaračkom procesu je kompanija, ali ona neće moći značajno da poboljša uslove ukoliko bude prepuštena sama sebi da odlučuje o tome. U konkretnom slučaju, ugovor se mora posmatrati u kontekstu našeg ukupnog odnosa sa turskom stranom.

Politička volja

Ali predsednik Radev, čiji je razgovor sa njegovim kolegom Erdoganom doveo do sporazuma, smatra da je to dobro. Isto misli i lider GERB-a Bojko Borisov, koji su za neuspeh okrivili PP-DB. Koliko brzo možemo očekivati da će se praviti potezi za ponovno pregovaranje?

To je pitanje političke volje i onoga što se smatra najboljim za Bugarsku. Ali, moraju se uzeti u obzir i činjenične okolnosti. Izražavanje samo političkog stava, bez duboke i detaljne analize kako bi ovaj sporazum trebalo da izgleda i kako će obaveze po njemu biti ispunjene, može dovesti do stvarne nesposobnosti Bulgargaza da ispuni svoje obaveze.

Ali to nije tragično za državu, jer će rezultat u najgorem slučaju biti bankrot Bulgargaza. Trebalo bi da bude jasno da država ne plaća troškove ovog aranžmana. Plaćaju ih Bulgargaz i njegovi kupci – potrošači gasa u Bugarskoj. Međutim, oni imaju pravo da slobodno biraju dobavljača, kojih na tržištu ima mnogo i dovoljno.

Tržišna pozicija Bulgargaza

Pa, kako Bulgargaz može da bankrotira? Upravo zbog toga su poslanici bili ogorčeni pre nekoliko dana – da je kompanija izgubila 27 odsto udela na tržištu.

Svi političari se ponašaju i donose odluke kao da Bulgargaz treba da bude jedini snabdevač koji obezbeđuje celokupno tržište u zemlji. Ali vidimo da i u zemlji i u regionu postoje mnogo veće i komercijalno moćnije kompanije koje snabdevaju gasom. I Bulgargaz sa njima mora da konkuriše, ali nema političkog mešanja u donošenje odluka ovih kompanija i oni se rukovode samo tržišnim mehanizmima.

Bugarski političari pokazuju poziciju u kojoj bugarsko tržište gasa ne smatraju integrisanim u okviru Evropske unije i otvorenim za konkurenciju, kakvo ono zapravo jeste i kakvo se od njega zahteva da bude u skladu sa evropskim pravilima i normama. Istovremeno, Bulgargaz nije dovoljno aktivan na susednim tržištima da bi pokušao da iskoristi svoje dugoročne ugovore. Otuda dolazi prvi problem sa visokim troškovima plaćanja kapaciteta koji se ne mogu raspolagati. Drugi aspekt je to – u kojoj meri ugovoreni uslovi prenosa u ovim sporazumima omogućavaju Bulgargazu da ponudi adekvatne i konkurentne uslove na ovim tržištima.

Nije li problem u ugovoru sa BOTAS-om previsoka naknada koju prihvata Bulgargaz za plaćanje kapaciteta za istovar i prenos gasa u Turskoj, u poređenju sa sličnim tarifama? Možda to čini preskupim gas koji bi Bugarska isporučivala preko Turske, da bi Bulgargaz mogao da ga prodaje na berzi kod nas ili u susednim zemljama?

Sa čisto poslovnog stanovišta, problem ne leži u vrednosti same naknade. Od dana zaključenja ugovora bio je u skladu sa tadašnjim tržišnim uslovima. Ali, svi poslovni stručnjaci su znali da je situacija najnepogodnija za dugoročni ugovor na određeno vreme. Dogovor je sklopljen u vreme krize, neverovatno visoke cene za koje smo svi znali da će se normalizovati u bliskoj budućnosti. To je isto kao da se po ceni od 100 evra/MWh prirodnog gasa pregovara o snabdevanju 13 godina po ovoj ceni. Uslovi su za sada bili dobri, ali se ne zna kakvi će biti u budućnosti.

Dugoročni ugovori

Zašto je, sa tako ogromnim količinama rezervisanih kapaciteta, Bulgargaz mogao da isporuči zanemarljiv deo?

Upravo zbog situacije na tržištu. Dugoročne ugovore treba sklapati sa izuzetnom pažnjom. Za sve nas je bilo iznenađenje da se ovo desilo sa BOTAS-om, za manje od mesec dana. Ugovor o isporuci azerbejdžanskog gasa, na primer, pripreman je godinama. U ugovorima sa Gaspromom za snabdevanje i tranzit razgovori o uslovima su takođe počeli godinu-dve pre isteka sadašnjeg roka. Cilj je analizirati i pripremiti sve prilike i proceniti situaciju na tržištu. Sada to nije urađeno i govorilo je o kvalitetu sporazuma. U ovoj formi sporazum se može iskoristiti i opravdati samo pri cenama gasa od oko 100 evra po MWh, ali takvi nivoi se ne pojavljuju u dogledno vreme.

U industriji ste godinama. Kada biste morali da vodite ponovne pregovore o uslovima sporazuma sa BOTAS-om, kako biste tome pristupili?

Ne bih sebi dozvolio da ovako uopšteno dajem savete za pregovarački proces, jer su važni detalji. Ne samo to šta će biti ponuđeno drugoj strani, već i kada i kako će biti ponuđeno, kakvo će biti političko opredeljenje. Moraju se uzeti u obzir mnogi faktori i stvoriti opšta strategija. Često se pravi greška da političari intervenišu u procesu, a da nisu dobili detaljnu i dubinsku analizu sa prognozama. Oni samo treba da daju pravac i podršku, a menadžment treba da presudi i da vodi pregovore. Potrebno je pokazati jasnu političku podršku, ali bez mešanja u detalje. Ali kompanija ne bi trebalo da dozvoli sebi da vodi politiku u ime države.

Zato je neophodno da Bulgargaz počne da radi kao privredni subjekt, a ne kao funkcioner državne politike. Rezultat je sada vidljiv u finansijskim izveštajima kompanije. U ovom trenutku se ne može očekivati da će ispuniti svoje obaveze, sa političkim naredbama koje su joj nametnute kako da tačno radi, a neprikladne funkcije koje su joj nametnute kroz propise koji su irelevantni za uslove tržišta. Svaka od uključenih strana u ovom procesu mora da zna granice svoje kompetencije i radi na velikom nivou, koordinisano i timski.

Realizacija projekata

Kod nas su verovatno preterane gasne ambicije. Setimo se grandioznih planova za čvorište Balkan, svedeno na lokalnu platformu za trgovinu gasom, za Južni/Turski/Balkanski tok. Po dogovoru sa BOTAS-om, planirali smo da isporučimo i u Rumuniju i Mađarsku, ali ništa se nije desilo. Sada je na dnevnom redu Vertikalni gasni koridor, po kome počinje širenje naših gasnih veza sa Grčkom i Rumunijom za 600 miliona leva. Zar nema opasnosti da se zarobi neki novac u ovaj projekat?

Takve opasnosti nema, jer se ovaj projekat sprovodi po pravilima koja godinama uspostavlja i poštuje gasni biznis u Evropi. Počinje od aktivnih pregovora sa susednim gasnim operaterima za integraciju. Svaka integracija mreža koja se odvija van direktne geopolitičke intervencije je izuzetno pozitivna. Vertikalni gasni koridor je međunarodna inicijativa koja ima za cilj optimizaciju mreža u regionu i smatram da je odgovarajuća i da treba intenzivno raditi na njenoj implementaciji.

Kako ocenjujete drugi gasni projekat – Prsten solidarnosti? U velikoj meri se preklapa sa Vertikalnim gasnim koridorom od Bugarske ka severu, ali gas mora da uđe iz Turske, koja još nije potpisala sporazum. Da li je to izvodljivo?

Na taj način zapravo vidite da li je projekat dobar i izvodljiv na međunarodnom nivou. Ako postoji bilo kakav sukob između pojedinačnih strana koje bi trebalo da budu uključene u to, to je znak zastoja u implementaciji ili mogućeg neuspeha. Projekti u gasnoj industriji su dugoročni i višefaktorni, a da bi se ostvarili potrebne su godine koordinisane pripreme svih zainteresovanih strana. Ako jedna od strana nije aktivna ili se opire, ovo višestruko povećava vreme implementacije, a u mnogim slučajevima čak i propada projekat, bez obzira na to koliko je ideja projekta dobra.

Primer u tom pogledu je bivši projekat Nabuko. To je zaista bilo praktično neophodno, a i danas je ova infrastruktura zapravo već realizovana u drugom obliku, ali ne kroz prvobitni projekat i akcionarsko strukturu. Čim neki projekat počne da postaje kontroverzan, verovatnoća da će biti realizovan u srednjem roku uveliko opada.

Gasna politika EU

S obzirom na odluku EK da se nikakvi novi gasni projekti ne mogu realizovati posle 2030. godine, zar sadašnjem preokretu u našoj zemlji na tu temu ne preti neuspeh?

Gasna politika EK je kontroverzna i divergentna, jer se s jedne strane navodi da neće biti podržani gasni projekti, osim onih sa mogućnošću budućeg prelaska na vodoničnu infrastrukturu. Istovremeno, praktično se oslanja na gas u srednjem roku da podrži industriju i društvo na putu zelene tranzicije.

U velikoj meri, EK je dužna sektoru gasa. Zato što želi samo prednosti pouzdanog snabdevanja gasom i usluga balansiranja energije, a zanemaruje ga kao stvarno moguće tranziciono gorivo.

Dokazano je da gasna infrastruktura garantuje ulazak OIE u elektroenergetski sektor. Potrošnja gasa može da obezbedi energetske potrebe društva i industrije kada OIE ne mogu. Što su ova dva izvora više sinhronizovana, veće su šanse za brži razvoj sektora OIE. Zbog toga je važno razviti i uspostaviti gas kao prelazno gorivo i ubrzati praktična istraživanja o njegovom mešanju sa vodonikom.

Imamo ogromna skladišta gasa koja, ako su u stanju da skladište gas pomešan sa vodonikom, mogu postati balans na tržištu i balansirati ogromnu proizvodnju sunčeve i energije vetra leti, pretvarajući je u vodonik, a koristeći je zimi, kada OIE nisu tako jake.

Nije li to više kao utopija?

Ne mislim. Čak i biznis dosta intenzivno radi na ovoj opciji, iako Evropska komisija na administrativnom nivou ne uspeva dovoljno dobro da definiše politike i propise u ovoj oblasti. Nažalost, sa usvojenom taksonomijom, EK uopšte nije podržala gas kao tranzitno gorivo. EK je dozvolila da se gasna postrojenja mogu graditi, ali samo ako je njihov emisioni faktor ispod 100 kg po MWh energije, što sa današnjim dostupnim tehnologijama nije moguće dostići u kratkom roku.

Širenje gasne mreže

Izjavili ste da bi Turski tok mogao biti profitabilan za Bugarsku, a prema dosadašnjim podacima o prihodima Bulgartransgaza, tako se čini. Može li se projekat dalje razvijati tako da zemlji donese još više koristi, a da, međutim, ne donese i ruski uticaj?

Zapravo, Vertikalni gasni koridor predstavlja dalji razvoj koncepta tzv Balkanski tok, ali u drugom pravcu. Balkanski tok realizovan je proširenjem kapaciteta naše postojeće gasne infrastrukture za prenos gasa iz Turske u Srbiju. Koncept Vertikalnog gasnog koridora se takođe realizuje optimizacijom postojeće mreže, sa akcentom na povećanju kapaciteta za prenos gasa sa juga na sever.

I u tom smislu, to je dobra kombinacija između lokalne mreže, prekograničnih koridora i optimizacije različitih tačaka mreža. Ovo je najispravniji pristup za razvoj mreža, za razliku od ranije kada su se tranzitni gasovodi gradili samo od jedne granične tačke do druge.

I pored svih upitnika u vezi sa Balkanskim tokom kao nastavkom Turskog toka i načinom njegove realizacije, on i dalje ima sadržajan koncept poslovanja. Jer, s jedne strane imamo potražnju u EU koju treba zadovoljiti, a zadovoljava se povezivanjem na potencijalne izvore gasa, optimizacijom mreža operatera iz različitih zemalja.

Nije tačno da Balkanski tok nema veze sa bugarskom gasnom mrežom. Celokupnu potrošnju zemlje mogu obezbediti količine Balkanskog toka. Takođe, nije tačno da kroz našu zemlju mogu da prođu samo količine jednog dobavljača. To našoj zemlji može doneti dodatnu korist transportom gasa iz drugih izvora osim Rusije, kao i usmeravanjem u drugom pravcu ako je potrebno.

Moguće je i verovatno da će u nekom trenutku delovi Balkanskog toka i Vertikalnog gasnog koridora raditi sinhronizovano i optimizovati svoje tokove. Na ovaj način se eliminiše rizik da epruveta ostane prazna. Jer postoji šansa da se obezbede različiti tokovi gasa, a upravo o toj diversifikaciji govorimo.

Vertikalni gasni koridor

A, na koji način da se iskoristi stara cev iz Transbalkanskog gasovoda, čiji je kapacitet oslobodio Gasprom nakon što je Bulgartransgaz odustao od ugovora o tranzitu sa Gaspromom do 2030. godine – nešto što je više puta kritikovano?

Delimično i u velikoj meri će se koristiti za Vertikalni gasni koridor. Drugi deo se koristi za Balkanski tok. Istovremeno, može da obezbedi i isporuke u Bugarsku. Uveren sam da će u budućnosti Transbalkanski gasovod biti iskorišćen u punom kapacitetu i još dalje razvijen.

Iako nas Rusija definiše kao zemlju neprijatelja, a „Gasprom“ je obustavio isporuke Bugarskoj, značajne količine ruskog gasa i dalje ulaze u Bugarsku. Kakav je uticaj ruskog gasa u našoj zemlji danas?

Direktan uticaj je svakako opao, ali indirektno je i dalje veoma jak i, iskreno, tržišnim metodama bi ga bilo veoma teško eliminisati.

Stabilno snabdevanje tržišta

Zašto?

Zato što smo izgradili veoma veliku infrastrukturu koja je lako dostupna za snabdevanje regiona ruskim gasom. Trenutno ulažemo u infrastrukturu za dodatne izvore, što je ispravno i dalekovido. Zapravo, pitanje da li ruski gas ulazi u našu zemlju ili ne, nije najvažnije. Najvažnije je da nema zavisnosti i pretnje od moguće obustave snabdevanja iz Rusije. Odnosno, da možemo da obezbedimo jednake uslove za sve izvore i da imamo besprekornu potrošnju u regionu čak i u slučaju potpunog gašenja bilo kog izvora, a upravo tu leži prava sigurnost snabdevanja.

EP je nedavno glasao o uredbi prema kojoj zemlje mogu zabraniti uvoz gasa iz Rusije. Da li bi ovo bilo dobro za Bugarsku?

Ovo je političko, a ne poslovno pitanje. Sa političke strane, to bi verovatno bilo dobro, ali pozitivne i negativne strane treba temeljno proceniti uz detaljniju analizu. Iz poslovne perspektive, svaki put kada izgubite jedan izvor snabdevanja, postavljate teren za nestabilnost tržišta i stvarate uslove za više cene. Takva odluka, ako se donese, mora se pažljivo i precizno proceniti.

Izvor: Mediapool