El Ninjo je tu da ostane – a to je loša vest za useve kakaoa koji su veoma osetljivi na vremenske promene, piše CNBC.

Česte ekstremne vremenske prilike uzrokovane El Ninjom i klimatskim promenama štete proizvodnji kakaa. Više temperature i promene u obrascima padavina takođe mogu oštetiti razvoj mahuna kakaoa i podstaći širenje štetočina i bolesti.

Prema najnovijim prognozama, očekuje se da će El Ninjo trajati od januara do marta 2024, sa šansom od 71% da će se intenzivirati od novembra do januara.

Pojačani i učestali El Ninjo efekat mogao bi značajno smanjiti količinu obradivog zemljišta za uzgoj kakaa. Ovo ne samo da predstavlja pretnju po bezbednost hrane, već i ugrožava egzistenciju farmera, posebno onih u zapadnoafričkim zemljama, koje su najviše izložene riziku od ekstremnih vremenskih promena.

„Uslovi El Ninja su često istorijski povezani sa sušnijim uslovima u zapadnoj Africi gde se proizvodi tri četvrtine svetskog kakaoa“, rekao je Džonatan Hejns, direktor istraživanja u Gro Intelligence.

Najveći proizvođači kakaa

Kakao dolazi iz semena kakao drveta i neophodan je sastojak čokolade.

Ali ne koristi se samo u hrani i konditorskim proizvodima. Kakao puter, nusproizvod prerade kakaoa, takođe se široko koristi u farmaceutskoj industriji za proizvode za negu kože i kozmetiku.

Afrika čini skoro 75% globalne proizvodnje kakaoa, dok Amerika uključujući Brazil i Ekvador čini 20%, prema Međunarodnoj organizaciji za kakao. Azijsko-pacifički region proizvodi preostalih 5%, a Indonezija i Papua Nova Gvineja su najveći proizvođači u regionu.

Obala Slonovače u Zapadnoj Africi najveći je svetski proizvođač kakaoa, koji čini oko 44% svetske proizvodnje, dok susedna Gana čini oko 14%.

Troškovi na koje utiču klimatske promene

Kako temperature rastu, sve više i više pogodnih područja za uzgoj kakaa biće ugroženo 2050. godine, navodi naučni i informacioni portal o klimatskim promenama koji vodi Nacionalna uprava za okeane i atmosferu climate.gov.

Očekuje se da će optimalna nadmorska visina za uzgoj kakaa da raste, stoga bi uzgajivači kakaoa mogli biti primorani da presele žetvu na više tlo.

„Poljoprivrednici kakaoa koji se suočavaju sa kritičnim odlukama mogu početi da traže regione na većim nadmorskim visinama gde je vreme povoljnije za uzgoj kakaa, ili će neki možda odlučiti da u potpunosti napuste uzgoj kakaa“, rekla je za Keri Daroci, vođa sektora za kakao u Rainforest Alliance.

Finansijska šteta od klimatskih promena može biti izuzetno skupa, posebno zato što su vrhunski proizvođači kakaa poput Obale Slonovače, Gane i Indonezije podložni ekstremnim vremenskim uslovima.

El Ninjo visokog intenziteta može dovesti do ozbiljnih ekonomskih poremećaja širom Afrike. Preduzeća u poljoprivrednom sektoru su takođe izložena riziku od povećanja cena poljoprivrednih inputa koje mogu povećati režijske troškove.

„Finansijski troškovi El Ninja i klimatskih promena ostaju nekvantifikovani za Obalu Slonovače i Ganu. Međutim, kako profit od kakaa čini 70% do 100% prihoda ganskih proizvođača kakaoa, svaki pad prinosa će imati značajan uticaj na njihov život. Zapadnoafrički proizvođači nisu jedini pogođeni. U Indoneziji klimatske promene smanjuju produktivnost za otprilike 50%, što dovodi do procenjenog gubitka od 666 dolara po hektaru, što utiče na do milion hektara“, rekla je Keri Daroci.

Kako sada stoji, cene kakaoa su već značajno porasle, prema Međunarodnoj organizaciji za kakao.

Krajem avgusta, fjučersi kakaoa su u Londonu bili 3.730 dolara po toni, a u Njujorku 3.633 dolara po toni, pokazali su najnoviji podaci ICCO-a. To je skok od 78% sa 2.095 dolara po toni u Londonu pre godinu dana i skoro 50% porast u odnosu na prethodnu godinu sa 2.427 dolara po toni u Njujorku.

Cene kakaoa su najviše u poslednjih 50 godina, navodi Rojters.