Poznati preduzetnik Ivan Miloloža, vlasnik zagrebačke fabrike akumulatora Munja, neprijatno se iznenadio kada je nedavno od HEP-a dobio predlog novog ugovora o nabavci struje. Nakon drastičnog rasta cena gasa, očekivao je da će mu, po isteku trogodišnjeg ugovora, uslediti i porast cene električne energije. Ipak, ni u snu nije računao da će to biti – za 400 odsto.

„Od 22. aprila trebalo bi da plaćamo struju, umesto 0,54 kune po kWh – 2,54 kune za dnevnu, a s 0,28 -na 2,10, za noćnu potrošnju. Možda je to opravdano, ali prvi put ne znam šta ću i kako ću organizovati proizvodnju i normalno poslovati”, u velikoj je nedoumici Miloloža. On, nažalost, nije jedini koji prolazi kroz ovakve dramatične dane.

Dvocifrene stope rasta cena

Preduzetnicima kojima su ugovori za struju počeli da ističu još od oktobra, stižu novi, s uvećanim cenama, ali to su –  po pravilu, dvocifrene stope rasta. Međutim, trend rasta cena na globalnom, a, zatim, i na domaćem energetskom tržištu, ne jenjava.

Kada je o privredi reč, proteklih meseci u fokusu je bilo ublažavanje ekstremnog rasta cene gasa. Tako je, pre mesec dana, vladinim interventnim paketom mera za ublažavanje inflatornih pritisaka od 4,8 milijardi kuna, za privredu predviđeno 600 miliona kuna za sufinansiranje naraslih troškova gasa, takozvani – gasni vaučeri.

S druge strane, pomoć za amortizovanje poskupljenja struje usmerena je, isključivo, prema domaćinstvima, dok je opterećenje, kao posledica mere ograničavanja rasta cene struje od očekivanih 23% na 9,6% , prebačeno na HEP, koga bi to, prema procenama, trebalo da košta oko 460 miliona kuna.

Privrednici ne žele da se deo tog tereta prebaci i na njihova leđa, pa od Vlade sve glasnije traže da se za njih, poput gasnih, uvedu i vaučeri za struju.

Zahtev za subvencije

U Hrvatskom udruženju poslodavaca (HUP) potvrđuju da su zatražili uvođenje subvencije za električnu energiju za preduzetništvo, prema modelu podrške za gas. Takva mera je potrebna, kako kažu, svakako za one poslovne subjekte kojima trošak za električnu energiju promašuje rast prodaje, odnosno, proizvodnje.

U HUP-u smatraju da je za ublažavanje udara od poskupljenja potrebno da se, barem, subvencioniše onaj deo troška električne energije koji prevazilazi postojeći odnos troškova proizvodnje, odnosno prodaje proizvoda i usluge.

„Apelujemo i da se privremeno ukinu nadoknade za korišćenje distributivne i prenosne mreže, kao i na ukidanje svih akciza i nadoknada, kao i drugih poreza koje čini ukupnu cenu električne energije”, naglašavaju u HUP-u. U Udruženju smatraju da je važnan podsticaj ulaganju u energetsku efikasnost kroz neodložno otvaranje tendera i u oblasti mehanizma za oporavak i otpornost, što, kako kažu, može predstavljati odlučujući element za stvaranje potrebne infrastrukture, kako bi se garantovalo postizanje ciljeva resursno i energetski intenzivnih industrija.

Pojednostaviti tendersku dokumentaciju

Osim toga, HUP apeluje i da već pozitivno ocenjeni, kao i projekti u visokoj fazi pripreme, budu uključeni u potencijalne izvore finansiranja, kao i da bi trebalo da se pojednostavi tenderska dokumentacija, uz određivanje roka za mogućnost dopune.

Poslodavci smatraju da je potrebno i da se ubrza proces provere i odobravanja takvih projekata, kao i uključivanje fleksibilnosti cenovnika, s obzirom da se, usled velikih poremećaja u lancima snabdevanja, troškovi menjaju tokom perioda – od predaje procene troška, do dodele sredstava.

Budući da su velika preduzeća izuzeta od mogućnosti korišćenja ovih finansijskih izvora, HUP apeluje da se, zbog trenutnih okolnosti, pronađe rešenje kako bi i ona dobila mogućnost za prijavu projekata.

Predlozi u skladu s briselskim pravilima

Iako u Banskim dvorima i resornim ministarstvima nastoje da se pridržavaju strogih pravila koje propisuje Brisel, poslodavci smatraju da i te kako ima prostora za navedene predloge.

„Na osnovu ostalih predloga i efektivnih mera kojima su pristupile države članice, možemo videti predloge o uvođenju modela po kojem se podstiče kontinuirano ulaganje u energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, bez prethodno raspisanih tendera, ali prema jasno definisanim pravilima i kriterijumima. U njih su uključene mere oslobađenja od obaveze poreza na dobit, mogućnosti retroaktivnog subvencionisanja i neodložna ulaganja u stabilno snabdevanje”, poručuju iz HUP-a.

I kada je reč o postojećim merama za amortizaciju cenovnog udara – gasnim vaučerima, koji su na snazi od 1. aprila, prepoznaju se određene slabe tačke, na koje poslodavci ukazuju resornom Ministarstvu privrede i predlažu korekcije.

Neravnomerna pomoć

Između ostalih, bez podrške ostaju preduzeća koja posluju u iznajmljenim prostorima, a nejasno je i zašto se vaučeri dodaju kvoti de minimis pomoći. Time su onemogućeni brojni manji preduzetnici, među kojima su i oni koji su koristili podršku tokom pandemije koronavirusa.

Nasuprot stavu da ih treba uključiti u prihvatljiv okvir za pomoć male vrednosti, poslodavci smatraju da vaučeri ne mogu narušiti unutrašnje tržište, na čemu je zasnovan stav o neprihvatljivosti, prema pravilima EU. Zapravo, ovakvi podsticaji su, po oceni HUP-a, upravo alat za podršku u vanrednim okolnostima, u skladu s članom 107, stav 2, Ugovora o finansiranju EU.

I gasni vaučeri nedovoljni

U HUP-u posebnu pažnju posvećuju činjenici da gasnim vaučerima nisu obuhvaćeni energetski najintenzivnija preduzeća – čija je godišnja potrošnja veća od 10 GWh. Na taj način su cele industrije onemogućene da dobiju pomoć, kao što su industrija nemetala, građevinskog materijala i rudarstva, a u isto vreme su, kao obveznici evropske klimatske politike, opterećene sve većim troškovima.

„Videli smo da je, već prvog dana od otvaranja, više od hiljadu preduzetnika predalo zahteve za vaučer za gas. Smatramo da je ta mera, kao i reakcija Vlade, dobra, ali se nameće pitanje, s obzirom na razvoj energetske krize – da li je dovoljna”, poručuju iz HUP-a.

U svetlu nastavka snažnog rasta troškova, u poslovnom sektoru smatraju da je potrebna brza i odlučna reakcija na preduzimanju novih koraka kako bi se olakšalo privredi. Međutim, privrednici su svesni da će, zbog najava rekonstrukcije Vlade koju će, navodno, napustiti i aktuelni ministar privrede i održivog razvoja Tomislav Ćorić, ozbiljniji razgovori uslediti tek nakon Uskrsa i završetka tog procesa.

Izvor: Poslovni.hr