Veganstvo: može li prelazak na biljnu ishranu zaista spasiti planetu?

Promena načina ishrane neophodna je za budućnost planete, tvrde stručnjaci ističući da je za to potrebna i odgovarajuća politika. Prehrambeni sektor je odgovoran za otprilike trećinu svih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da bi se, bez konzumiranja mesa i mlečnih proizvoda, upotreba poljoprivrednog zemljišta globalno mogla smanjiti za više od 75%, što bi emisiju smanjilo za 78%.

Ljudi morati da promene životni stil, ukoliko vlada želi da ispuni svoj novi cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene baste za 78% do 2035. godine – na nivo iz 1990. godine, tvrdi britanski poslovni sekretar Kvasi Kvarteng (Kwasi Kwarteng), koji zastupa ideju „potpuno veganske ishrane“, kako bi se doprinelo u suzbijanju klimatskih promena.

Koliki bi se pomak napravio kad bi se svi okrenuli biljnoj ishrani? Stručnjaci kažu da je promena načina ishrane neophodna za budućnost planete, ali da je pored toga potrebna i odgovarajuća politika. Ako političari ozbiljno žele da utiču na promenu ishrane, moraju da to i podstaknu, dodaju naučnici i pisci.

Literatura o uticaju veganstva varira. Neke studije pokazuju da bi odabir vegetarijanskog načina života smanjio emisiju gasova staklene bašte po osobi za samo 3%. Drugi pokazuju smanjenje emisije po osobi za 20-30%.

„Verovatno najvažnija stvar koju treba istaći je da se emisije često posmatraju kao jedina mera održivosti, a one to nisu. Treba, takođe, dobro razmotriti uticaj poljoprivrednih sistema na sekvestraciju (uklanjanje) ugljenika, zakiseljavanje tla, kvalitet vode i ekosistem“, rekao je Metju Harison (Matthew Harrison), vođa tima za modelovanje sistema na Tasmanijskom institutu za poljoprivredu.

Pisac i ekološki zagovornik Džordž Monbiot (George Monbiot) kaže da su brojke o uticaju prelaska na veganstvo različite zbog onoga što naučnici mere. „Postoje dva potpuno različita pristupa pogledu na uticaj ugljenika koji potiče iz ishrane: jedan je ugljenik koji se oslobađa proizvodnjom određene hrane, a drugi je mogući uticaj proizvodnje jedne vrste hrane, umesto neke druge. Ako na primer proizvodite meso, za šta bi moglo da se koristi zemljište ako uklonite meso? Koliki je uticaj ukoliko se na tom mestu gaji šuma ili tresetište?”

Monbiot kaže da ono što jedemo treba da se analizira, zajedno sa našim transportnim navikama. „Većina onoga što možete da uradite na nivou pojedinca je slabo u poređenju sa onim što vlade treba da rade… ali, promena ishrane ima veliki uticaj“.

Tokom 2018. godine, u najsveobuhvatnijoj analizi štete koju farme nanose planeti, naučnici su otkrili da je izbegavanje mesa i mlečnih proizvoda jedini i najveći način za smanjenje ličnog uticaja pojedinca na životnu sredinu. Istraživanje je pokazalo da bi se bez konzumiranja mesa i mleka, globalna upotreba poljoprivrednog zemljišta mogla smanjiti za više od 75%, što je površina ekvivalentna SAD, Kini, Evropskoj uniji i Australiji zajedno. I pored toga proizvodilo bi se dovoljno hrane za čovečanstvo.

„Postoji mnogo različitih sektora koji imaju uticaj na emisije, a prehrambeni sektor je sigurno jedan od najvažnijih, jer je odgovoran za otprilike trećinu svih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte“, rekao je dr Marko Spingmen (Marco Springmann), viši istraživač za zaštitu životne sredine održivosti i javnog zdravlja na Univerzitetu u Oksfordu.

Dodao je da je ogromna većina emisija nastaje zbog hrane poput govedine i mlečnih proizvoda, što znači da je teško napredovati bez promene emisija koje su u vezi sa tim proizvodima. Ne postoje dobra tehnička rešenja za činjenicu da krave utiču na emisiju metana.

„Možete da promenite sastav hrane, ali to ne menja životinju i njenu potrebu da se hrani velikom količinom hrane“, rekao je. Smatra da vlada treba da ponudi podsticaje cena za održive proizvode, čineći govedinu i mlečne proizvode skupljim.

Frank Mitloehner, profesor i stručnjak za produženje kvaliteta vazduha na Univerzitetu u Kaliforniji i Davisu, rekao je da je stavljanje tereta na pojedinca odvraćanje pažnje od neophodnih promena politike. Literatura sugeriše da prelazak na veganstvo u trajanju od dve godine poništava uticaj na klimu koji stvara jedan let od Evrope do SAD”.

Martin Heler (Martin Heller), istraživač sa Univerziteta u Mičigenu, rekao je: „Ne postoje srebrni meci za klimatske promene. Ništa izolovano neće biti dovoljno. Moramo da promenimo način ishrane. To sigurno ne znači da će promena ishrane, ili čak prelazak na veganstvo „spasiti planetu“. To je više neophodna, ali nedovoljna stvar. Ove promene u ishrani treba da uslede sa vladinim, korporativnim i svim drugim akcijama. Takođe je, verovatno, naivno pretpostaviti da će ljudi samo promeniti navike jer je to dobro za planetu. To će zahtevati usmerenu politiku, promene u restoranskoj i prehrambenoj industriji“.

Izvor: The Guardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti