U narednoj sedmici britanski regulator za energente će objaviti najveći porast gornje granice cene energije ikada, čime će milioni domaćinstava imati godišnji račun za njjihovu potrošnju od blizu 2.000 funti.

Udar na finansije domaćinstava usledio je posle skoro šest meseci rekordno visokih cena energenata na tržištu zbog globalne gasne krize. Uprkos sve većoj tami sa kojom se suočavaju obveznici računa, ministri tek treba da dogovore paket mera za sprečavanje nacionalne energetske krize.

Nakon četvorostrukog porasta cena energije na tržištu širom Evrope, domaćinstva će ove godine plaćati u proseku 54 odsto više za energiju nego 2020. godine, prema Bank of America. Banka je upozorila da će najveća povećanja osetiti Italija i Velika Britanija.

Dok su evropske vlade krenule da zaštite domaćinstva od punog tereta globalne energetske krize, vlada Velike Britanije je ćutala. Neuspeh Velike Britanije da reaguje dolazi uprkos očajničkim pozivima grupa koje predstavljaju ugrožena domaćinstva, mala preduzeća i ekonomiste, koji strahuju da rekordno visoki računi za energiju prete da otključaju inflaciju u celoj privredi i krizu troškova života.

Velika Britanija

U Velikoj Britaniji sledeće poskupljenje energenata planirano je da bude objavljeno 7. februara, a potrošači iz kategorije domaćinstva se nadaju da će nove mere podrške biti dogovorene pre nego što ono stupi na snagu, od 1. aprila.

Potencijalne mere uključuju smanjenje stope PDV-a od 5% na račune za energiju ili premeštanje troškova politike, koji se naplaćuju kroz račune za energente na opšte oporezivanje. Radikalnije ideje uključuju uspostavljanje „mehanizma stabilizacije“, da bi se dobavljačima energije dala dodatna plaćanja u zavisnosti od tržišne cene.

Laburistička partija predlaže plan subvencionisanja računa uvođenjem vanrednog poreza na dobit koju su proizvođači nafte i gasa u Severnom moru ostvarili tokom krize.

Očekuje se da Ministarstvo finansija do kraja marta neće otkriti šta planira u vezi sa plaćanjem računa za energente.

Drugde u Evropi, međutim, kroz poslove vredne više milijardi evra, domaćinstvima se već nudi sigurnost kojoj se nadaju obveznici računa u Velikoj Britaniji.

Holandija

Holandija, kao i Velika Britanija, veoma se oslanja na gas za proizvodnju električne energije i grejanje kuća. Za razliku od Velike Britanije, njena vlada je preduzela mere u roku od nekoliko nedelja nakon što su cene na energetskim tržištima dostigla rekordne vrednosti, obezbeđujući paket mera vredan više milijardi evra za zaštitu domaćinstava i malih preduzeća.

Holandska vlada se u oktobru složila da smanji poreze na energente, kako bi domaćinstva uštedela u proseku 400 evra (332,79 funti) godišnje. Pored toga, izdvaja se oko 150 miliona evra za povećanje energetske izolacije doma. Dodatnih 500 miliona evra biće iskorišćeno za obeštećenje malih preduzeća, u vidu nižih poreza na energente.

Mere, koje će koštati ukupno 3,2 milijarde evra, stupile su na snagu 1. januara i trajaće godinu dana.

Francuska

Francuska vlada, takođe, nije gubila vreme na usaglašavanje paketa mera za ublažavanje udaraca rastućih računa za energente. To je učinila da se ne bi ponovila situacija iz 2018. godine, kada je, nakon što su povećane dažbina na gorivo došlo do velikog negodovanja zbog povećanja troškova života i dovelo do protesta žutih prsluka.

Francuska vlada je već smanjila neke poreze na električnu energiju, kako bi pomogla u usporavanju rasta računa za električnu energiju u domaćinstvima. Ova mera državu će, po procenjenoj ceni, koštati osam milijardi evra. Uz to, vlada ove zemlje će koristiti svoja ovlašćenja da „pritisne” državnu elektroenergetsku kompaniju EDF da smanji cenu električne energije. Konkretno, da potrošačima naplaćuje isporučenu energiju koju proizvodi po ceni koja je znatno ispod tržišne stope za električnu energiju.

EDF je upozorio svoje investitore da će im ova mera, kako su procenili, zadati finansijski udarac od 8,4 milijarde evra (sedam milijardi funti).

Nemačka

U Nemačkoj, vlada planira da smanji račune za energente smanjenjem troškova podrške projektima obnovljivih izvora energije (OIE).

Nemačka vlada će od ove godine smanjiti zelenu doplatu (fid-in tarifu), koja se pojavljuje na računima za električnu energiju u domaćinstvu sa 6,5 centi po KWh na 3,7 centi. Vlada planira da pokrije preostale namete korišćenjem 3,3 milijarde evra prikupljenih u državnom budžetu kroz porez na ugljenik.

Država je, takođe, ponudila paket jednokratnih grantova od 130 miliona evra za domaćinstva sa niskim primanjima. Ova pomoć će biti isplaćeni tokom leta, kada domaćinstva dobiju svoje račune od dobavljača energije.

Španija

Španska vlada bila je jedna od prvih koja je preduzela mere da zaštiti domaćinstva od naglog povećanja računa za energente.

Prošlog septembra vlada je donela odluku da do maja ukine poreze sa računa za električnu energiju u domaćinstvima. Umesto toga uvedeno je plaćanje vanrednog poreza na komunalne kompanije, koje su se spremale da profitiraju od rastućih cena na tržištu energenata.

Očekuje se da će Španija kroz porez na neočekivani prihod prikupiti oko dve milijarde evra. Novac će biti iskorišćen za ublažavanje udara na domaćinstva. Istovremeno, to će sprečiti španske proizvođače gasa i električne energije da ostvare „neprihvatljive“ zarade tokom krize.

Laburistička partija Velike Britanije je prihvatila ovu politiku – kao model koji bi se mogao primeniti na proizvođače nafte i gasa u Severnom moru.

Italija

Italijanska domaćinstva plaćaju neke od najvećih računa za energiju u Evropi. Oni mogu očekivati jedno od najvećih povećanja računa za energiju zbog globalne gasne krize. Kao odgovor, italijanska vlada je postavila plan za zaštitu domaćinstava od rasta cena gasa.

Pored dodatnih grantova za porodice sa niskim primanjima ovo uključuje smanjenje poreza na gas za sve potrošače i smanjenje naknada, koje finansiraju subvencije za OIE. Sve u svemu, očekuje se da će državna podrška domaćinstvima u nevolji dostići 8,5 milijardi evra do marta ove godine.

Švedska

U Švedskoj je vlada izdvojila šest milijardi kruna (473 miliona funti) da ublaži uticaj rastućih cena na tržištu električne energije na domaćinstva. Ranije ovog meseca objavila je planove za subvencije računa za zimu u iznosu do 6.000 kruna od decembra do februara. Obuhvaćeno je oko 1,8 miliona domaćinstava, čija potrošnja električne energije prelazi 2.000 KWh mesečno.

Norveška

Norveška vlada je u decembru postavila niz mera za pomoć platiocima računa čija je ukupna vrednost više od osam milijardi kruna (664 miliona funti). Pomoć se, uglavnom, sastoje od direktnih subvencija za domaćinstva.

Ranije ovog meseca, norveška vlada je obećala da će se pozabaviti „društveno nepravednim“ efektom rastućih računa za energente pokrivanjem 80% troškova električne energije, zbog toga što je tržišna cena struje iznad 70 norveških øre (6 penija) po KWh od januara do marta.

Danska

Danska vlada još pregovara, kako bi odlučila koliku podršku može ponuditi za račune domaćinstava.

Do sada je izdvojila 100 miliona kruna (11,1 miliona funti) za dopunu postojeće šeme, koja ima za cilj da pomogne ugroženim domaćinstvima. Ali, danska vlada se sprema da preduzme i dodatne mere, kako bi pomogla domaćinstvima koja su najizloženija globalnoj gasnoj krizi: onima koji se oslanjaju na grejanje na gas ili mrežama daljinskog grejanja na gas.

Otprilike 800.000 domaćinstava moglo bi da dobije ček bez poreza od vlade, što bi im pomoglo u plaćanju računa za energente. Tačan iznos još nije usaglašen u danskom parlamentu.

Izvor: The Guardian