Termoelektrana REK Bitola je, radi usklađivanja poslovanja sa novom direktivom o industrijskim emisijama do 2026. godine, od Ministarstva životne sredine Severne Makedonije dobila A-integrisanu dozvolu sa uključenim operativnim planom za ostvarenje tog cilja. Prema dozvoli, granične emisije u vazduh iz dimnjaka REK Bitola trebalo bi da se smanje do 2026. godine.

Koncentracije sumpora za 2023. ograničene su na 400 mg/m3, a 2026. potrebno je da padnu na 200. Isto važi i za azotne okside, koji bi trebalo da padnu sa 500 na 200 mg/m3. Za ugljen-monoksid utvrđena je granica 100 PM čestica, a prašina ograničena na 50 i 20 mg/m3.

Glavna i najskuplja aktivnost predviđena operativnim planom odnosi se upravo na smanjenje emisije sumpora i prašine u vazduh i košta 145 miliona evra.

Neslavne ekološke pozicije

Međutim, ekolozi upozoravaju na to da Termoelektrana REK Bitola godišnje emituje u vazduh oko 2.700 tona PM2,5 čestica, po čemu je druga u Evropi, odmah iza termoelektrane „Kosovo A“ kod Prištine. REK Bitola je u vrhu Evrope i po emisiji sumpor-dioksida SO2, sa oko 67 hiljada tona godišnje.

„Politika Vlade i Ministarstva je da se aktivnosti industrijskih objekata usmere ka korišćenju ekološki prihvatljivijih goriva i energije dobijene iz obnovljivih izvora“, ističu u resornom ministarstvu.

Odsumporavanje bi trebalo da se postigne smanjenjem prašine kroz rekonstrukciju elektrostatičkih filtera i zamenom ventilatora i dimovodnih kanala. To bi koštalo 21 milion evra, a rok za završetak je 2025. godina. Istovremeno, trebalo bi da se radi i na zameni ventilatora i dimovoda sa izgradnjom stanice za odsumporavanje, za šta će biti potrebno 122 miliona evra i planirano je da ove aktivnosti budu završene 2026. godine.

Zahtevni ciljevi do 2026.

Prema dozvoli, granične emisije u vazduh iz dimnjaka REK Bitola trebalo bi da se smanje do 2026. godine. Koncentracije sumpora za 2023. su ograničene na 400 mikrograma po metru kubnom, a 2026. trebalo bi da padnu na 200. Isto važi i za okside azota, koji bi trebalo da se spuste sa 500 na 200 mikrograma po metru kubnom, dok je za ugljen-monoksid utvrđena granica 100.

PM čestice i prašina su ograničeni na 50 i 20 mikrograma za 2026. godinu. Energetski objekat je dužan da izradi Plan upravljanja prašinom u roku od šest meseci od izdavanja dozvole.

REK Bitola trenutno ima elektrostatičke filtere, ali je njihova efikasnost u velikoj meri smanjena, a kao jednu od pozitivnih stvari ocenjuju to što dimnjaci imaju visinu od 250 metara, što je po najboljoj praksi u ovom trenutku.

Neophodna stalna kontrola

Ekolozi smatraju da je navedena ulaganja trebalo odavno da se realizuju, jer se energetskim postrojenjima poput Bitoljskog kombinata ne sme dozvoliti da rade samo sa filterima za prašinu. Takve emisije, kao što su prašina, PM čestice i sumpor-dioksid, moraju stalno da se kontrolišu, jer ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi.

Prema sproceni ekologa, u poslednjih 10 godina gotovo da nije bilo napretka u smanjenju zagađenja iz termoelektrana na ugalj. Zemlja i dalje ozbiljno zavisi od uglja kao energenta, uprkos najavama o njegovom postepenom napuštanju. Kako bi se smanjila zavisnost zemlje od uvozne struje, puštena su u rad tri bloka REK Bitola, a REK Oslomej radi i na ugalj, koliko god je to moguće.

Energetska strategija

Ekolozi su odlučni u tome da REK Bitola bude zatvoren 2027. godine i da je energetska strategija jasna. Zeleni scenario predviđa porez na ugljenik, koji ne možemo da se izbegne, jer ga uvesti ili sama država ili Evropska unija za makedonske kompanije koje izvoze na evropsko tržište. Time će, smatraju, rad ovog kapaciteta biti najisplativiji, a energija preskupa.

A-integrisanom dozvolom propisano je da u roku od šest meseci od izdavanja dozvole, postrojenje mora uspostaviti Sistem upravljanja zaštitom životne sredine, Program upravljanja zaštitom životne sredine, Plan upravljanja otpadom, Komunikacioni program i u roku od 18 meseci Studiju o prisustvu teških metala u podzemnim vodama.

Izvor: Večer