Prošle nedelje je došlo do ranije nezamislivog političkog zaokreta od strane Evropske unije da prekine oslanjanje na sva fosilna goriva uvezena iz Rusije.

Suočeni sa ratom Kremlja protiv Ukrajine, šefovi država i vlada EU su se hrabro obavezali: otarasiti se ruskog gasa. U potpunosti. I što je brže moguće.

„Složili smo se da što pre ukinemo našu zavisnost od ruskog uvoza gasa, nafte i uglja“, rekli su lideri EU u saopštenju usvojenom posle samita prošlog petka u Versaju u Francuskoj.

Da bi to postigli, šefovi država EU pozvali su Evropsku komisiju da izradi „plan” i da im ga dostavi „do kraja maja”.

Izvršna vlast EU je već predstavila takav plan i predstavila ga liderima EU prošle nedelje.

Pod nazivom REPowerEU, predloženo je smanjenje oslanjanja EU na ruski gas za dve trećine pre kraja 2022. i potpuno odbacivanje „znatno pre 2030. godine“. Prema mišljenju Komisije, to se može postići kombinacijom diverzifikacije snabdevanja gasom, bržeg uvođenja obnovljivih gasova i zamene gasa u grejanju i proizvodnji električne energije.

Zaokret u odnosu na prethodnu politiku EU

Da ne budite zabune, ovo je zaokret u odnosu na prethodnu politiku EU.

Do sada je Evropska komisija fosilni gas pozicionirala kao „tranziciono gorivo“, a šef Zelenog dogovora EU Frans Timermans rekao je da je to „upozorenje“ u energetskoj tranziciji, jer emituje oko polovinu emisija uglja koje zagrevaju klimu.

Pre nešto više od godinu dana, pod pritiskom Nemačke, Poljske i drugih istočnih zemalja EU gladnih gasa, šefovi država EU prepoznali su gas kao „tranzicionu tehnologiju“ na putu ka ekonomiji sa nultom emisijom. Komisija je u decembru čak predložila uključivanje fosilnog gasa u svoju taksonomiju zelenih finansija i izdvojila posebne izuzetke za gas u svojim obično strogim pravilima o državnoj pomoći, dozvoljavajući vladama da usmeravaju novac u nove instalacije koje zamenjuju elektrane na ugalj.

Svi ovi potezi su, ipak, bili zasnovani na jednoj krhkoj pretpostavci – da će jeftini ruski gas i dalje nesmetano teći evropskim potrošačima. Sada, kada se ruski gas smatra politički mrtvim, sve ove pretpostavke su izbačene kroz prozor.

Ubrzanje zelenih ciljeva EU

„Putin je razbio narativ o prirodnom gasu kao tehnologiji premošćavanja. Most se srušio“, rekao je Patrik Grajhen, državni sekretar u nemačkom ministarstvu za ekonomska pitanja i klimatsku akciju.

Slično kao i sa krizom COVID-19 pre dve godine, evropski zeleni dogovor – nekada zamišljen kao srednjoročni i dugoročni cilj – sada postaje još hitniji imperativ.

„Nakon invazije Rusije na Ukrajinu, slučaj brze tranzicije čiste energije nikada nije bio jači i jasniji“, napisala je Komisija u prvoj rečenici svoje komunikacije liderima EU prošle nedelje.

Ovo uključuje ubrzanje zelenih ciljeva EU, „sa višim ili ranijim ciljevima za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost“ za 2030. godinu, rekao je izvršni organ EU.

Poslanici podržavaju zelene ciljeve

U Evropskom parlamentu, poslanici su spremni da se zalažu za ambicioznije zelene ciljeve.

Čak i obično konzervativna grupa desnog centra EPP sada podržava udeo od 45% za obnovljive izvore energije do 2030. godine, što je značajno povećanje u odnosu na predlog Komisije od 40% koji je podnet pre manje od godinu dana. Po sadašnjim stopama, to znači otprilike udvostručiti udeo obnovljivih izvora energije za manje od osam godina (EU iznosi oko 22%, prema Eurostatu).

Odlučnost EU u tim izuzetnim vremenima mora se, naravno, pohvaliti. Suočavanje sa zavisnošću EU od gasa uz ubrzavanje energetske tranzicije su dobrodošli potezi.

Odricanje od ruskog gasa: bolno i skupo

Ali nemojmo se zavaravati, izlazak iz ruskog gasa u tako kratkom roku biće neverovatno bolan. I skupo.

EU se oslanja na uvoz za 90% svoje potrošnje gasa, pri čemu Rusija predstavlja skoro polovinu (45%) te potrošnje. Ruski gas je jeftin i ne može se sav zameniti LNG uvezenim iz Katara i SAD, rekao je Tijeri Bros, stručnjak za energetiku i klimu koji predaje na Univerzitetu Sciences Po Paris.

„Ovo će jako bolete. Ipak, zabrana uvoza energenata je jedini način na koji Evropa može da zaustavi dotok novca u Moskvu i podsticanje rata Kremlja. Ako se količina gasa smanji dok cene rastu, ništa se neće promeniti“, upozorio je Bros, koji se zalaže se za potpunu zabranu uvoza gasa u EU pre kraja godine.

Zanemareni recesijski efekti

Takođe je teško otarasiti se utiska da je odgovor EU donekle promašen. Na primer, prošlonedeljni plan Komisije nije sadržao nikakve naznake o troškovima smanjenja oslanjanja EU na ruski gas, uključujući verovatne recesijske efekte koje će to imati na evropsku ekonomiju.

„Krećemo ka recesiji od 10 odsto, što će biti gore od COVID-a. Trebalo bi da budemo otvoreni u vezi sa ovim“, rekao je Bros.

Ipak, sa ruskim ratom u Ukrajini, žrtve koje su se pre samo tri nedelje činile nezamislivim sada su postale politički prioritet. I cena koju vredi platiti.

Izvor: Euractiv