Veliki izazovi za hidroelektrane na Zapadnom Balkanu

Mnoge zemlje jugoistočne Evrope došle su u fazu kada, zbog prevelike zavisnosti ili nedovoljnog ekonomskog potencijala, novi hidroenergetski kapaciteti neće doprineti njihovoj energetskoj sigurnosti. Preporučuju se ulaganja niskog rizika koja mogu pomoći regionu da pređe na zeleniji, socijalno i ekonomski održiv energetski sistem, navodi se u analizi „Zašto je hidroenergija u jugoistočnoj Evropi rizična investicija“.

Projekte izgradnje novih hidroelektrana u zemljama Zapadnog Balkana u budućnosti će biti sve teže realizovati zbog klimatskih promena, protivljenja javnosti i pravnih i finansijskih izazova, pri čemu ti projekti – ili neće doprineti energetskoj bezbednosti ili će im nedostajati dovoljno ekonomskog potencijala, ističe se u analizi nekoliko međunarodnih organizacija.

Hidroelektrane tradicionalno imaju veliku ulogu u mnogim elektroenergetskim sistemima jugoistočne Evrope, sa posebno velikim udelom u nekim zemljama Zapadnog Balkana gde su, zajedno sa ugljem, decenijama bile okosnica proizvodnje električne energije.

Zavisnost od hidroenergije

U analizi „Zašto je hidroenergija u jugoistočnoj Evropi rizična investicija“ navodi se da su mnoge zemlje jugoistočne Evrope u fazi kada novi hidroenergetski kapaciteti neće doprineti energetskoj bezbednosti zbog prevelike zavisnosti, kao što je slučaj u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ili im je ostalo malo ekonomskog potencijala, kao što je slučaj sa Bugarskom i Kosovom.

Albanija je skoro 100 odsto zavisna od hidroenergije, Crna Gora oko 50 odsto, Bosna i Hercegovina proizvodi oko trećine električne energije u hidroelektranama, Srbija oko 28 odsto, a Republika Severna Makedonija skoro četvrtinu.

Zato nije iznenađujuće da su, kada je potreba za razvojem obnovljivih izvora energije postala deo političke agende na nivou EU krajem 90-ih i početkom 21. veka, vlade zemalja jugoistočne Evrope to videle, uglavnom, kao priliku za izgradnju nekoliko hidroelektrana“, navodi se u izveštaju koji su objavili CEE Bankvatch, EuroNature, RiverVatch i WWF Adria.

Uslovi se menjaju

Iako neke zemlje u regionu tvrde da imaju ogroman neiskorišćen potencijal, autori studije ističu da se ove tvrdnje obično zasnivaju na procenama starim decenijama, iz vremena „kada su padavine bile predvidljivije, ljudi se nisu opirali eksproprijaciji, a malo se znalo o neverovatnom biodiverzitetu regiona.

U protekle dve decenije, stotine malih hidroelektrana snage do 10 megavata izgrađene su širom regiona, često u zaštićenim područjima ili drugim visoko osetljivim staništima, dok su pokušaji izgradnje „grinfild” hidroelektrana iznad 10 megavata uglavnom propali, sa izuzetkom Albanije i Slovenije.

„Međutim, kreatori projekta nastavljaju da guraju planove za izgradnju novih velikih hidroelektrana, preusmeravajući resurse i napore sa razvoja bržih i ekonomičnijih alternativa“, navodi se u studiji.

Otežavajuće okolnosti za HE

Kako se dodaje, Bosna i Hercegovina je posebno ambiciozna, uprkos tome što u protekloj deceniji nije uspela da završi nijednu veliku „grinfild“ hidroelektranu.

Ukazujući na rizike hidroenergetskih projekata, u izveštaju se ocenjuje da će njihova realizacija biti sve teža zbog klimatskih promena, jedinstvene biološke raznovrsnosti u regionu, pravnih izazova, otpora javnosti i finansijskih problema.

Analiza ukazuje na visoke rizike izgradnje devet hidroelektrana u regionu, uključujući elektrane Skavica u Albaniji, Bistricu, Buk Bijelu, Dabar, Ulog i Janjići u Bosni i Hercegovini i Komarnicu u Crnoj Gori.

Autori izveštaja preporučuju ulaganja niskog rizika koja mogu pomoći regionu da pređe na zeleniji, socijalno i ekonomski održiv energetski sistem.

Sunce i vetar – neiskorišćeni potencijal

Zajedničko za sve zemlje regiona, prema analizi, jeste neiskorišćeni potencijal energije sunca i vetra.

„To, takođe, mora biti urađeno pažljivo, jer vetroparkovi i solarne farme na pogrešnom mestu mogu isto naneti štetu“, upozoravaju autori i dodaju da prioritet treba dati izgradnji na površinama kao što su krovovi, parkinzi, industrijske zone i zemljište koje nije pogodno za poljoprivredu.

Te tehnologije nude mnogo veći potencijal nego hidroenergija danas i zahtevaju minimum podsticaja zbog pada troškova poslednjih godina.

Kako se dodaje, sve zemlje, bi, takođe, mogle u mnogo većoj meri da koriste toplotne pumpe i sisteme za skladištenje energije, kao i geotermalnu energiju i da prioritet daju projektima obnovljive energije u domaćinstvima i lokalnim zajednicama.

Izvor: EURACTIV.rs

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti