Kineski MingIang Smart Energi je objavio da će njegova vetroturbina na moru biti visoka 264 metra. Vetroturbina MiSE 16.0-242 biće visoka 264 metra, sa prečnikom rotora od 242 metra i dužinom elise od 118 metara. Ovo su novi rekordi kod vetrogeneratora.
U MingIangu planiraju da instaliraju prototip vetroturbine već 2023. godine. A naredne godine će započeti komercijalnu proizvodnju.
U saopštenju krajem prošle nedelje, MingIang je naveo da će turbina imati kapacitet od 16 megavata i da će moći da proizvodi 80.000 megavat sati električne energije godišnje. To je, kako tvrde dovoljno za snadevanje više od 20.000 domaćinstava, prenosi CNBC.
Nadmetanje: Ko će izgraditi najveći vetrogenerator?
MingIang je jedna od nekoliko kompanija koje pokušavaju povećati veličinu vetrogeneratora na moru. Na primer, Haliade-Ks turbina GE Renevable Energi imaće vrh od 260 metara, lopatice dugačke 107 metara i rotor od 220 metara.
Njegov kapacitet će se moći konfigurirati na 12, 13 ili 14 MV. Prototip Haliade-Ks u Holandiji ima visinu vrha od 248 metara.
Na drugom mestu je Vestas, koji je otkrio planove za turbinu od 15 MV. Siemens Gamesa Renevable Energi radi na modelu od 14 MV, SG 14-222 DD, koji se, takođe, može povećati na 15 MV ako je potrebno.
Kako se tehnologija razvija, veličina turbina se povećava. U izveštaju objavljenom ove godine, industrijsko telo VindEurope je reklo da je prosečni nominalni kapacitet turbina instaliranih u Evropi prošle godine bio 8,2 MV. To je povećanje od 5% u odnosu na 2019. godinu. Kapacitet se odnosi na maksimalnu količinu koju turbina može proizvesti, a ne nužno na ono što trenutno iznosi generisanje.
Skuplje od TE na ugalj i sunce
Kina se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva. Ali, takođe, u ovoj zemlji sve je više i elektrana na vetru na moru. Prema podacima GVEC Market Intelligence-a, Kina je prošle godine instalirala više od polovine kapaciteta vetra na moru.
Nova vetroturbina u Kini će, ujedno, smanjiti cene proizvodnje energije iz elektrana na moru.
Troškovi proizvodnje energije iz takvih postrojenja, prema istraživanju Ministarstva energetike SAD, znatno nadmašuju elektrane na ugalj. Za generisanje jednog megavata iz vetroelektrana potrebno je uložiti 120,52 dolara. Kod elektrana na ugalj potroši se 72,78 dolara po megavatu, a za solarnu elektranu 32,78 dolara, piše Tanjug.
Mada je sunčeva energija najjeftinija, imajući u vidu da njen priliv nije konstantan, energija vetra nadomešta tu prazninu. Analitičara kompanije Obnovljiva ekonomija (Renew Economya) pocenjuju da će se s gradnjom ovakvih giganskih vetroturbina troškovi proizvodnje energije iz vetra smanjivati 37 do 49 posto do 2050. godine.
Uticaj vetroturbina na morski ekosistem
S povećanjem razmera i turbina i vetroelektrana na moru, sve više pažnje se poklanja njihovom uticaju na morsko okruženje. U ponedjeljak je pokrenut istraživački program, vredan sedam miliona funti (9,58 miliona dolara) pod nazivom Eko vetar (ECOWind), čiji je cilj da se proširi znanje o uticaju vetroturbina na morski ekosistem.
Četverogodišnju inicijativu vodi Veće za istraživanje prirodnog okruženja, čije je sedište u Velikoj Britaniji, u saradnji sa The Crown Estate (Krunskim imanjem) i Odeljenjem za okolinu, hranu i seoske (ruralne) poslove britanske vlade.
U saopštenju Krunskog imanja, koje je u vlasništvu kraljice i upravlja ogromnim portfolijom zemljišta, navodi se da će Eko vetar „finansirati najnovije istraživanje o tome kako vetroelektrane na moru utiču na morsko okruženje, pored drugih rastućih pritisaka na britanske ekosisteme, uključujući klimatske promene i ljudske aktivnosti kao što je ribolov”.
Susan Valdron, koja je direktor istraživanja i veština NERC-a*, dodala je da će zajednički program „analizirati ekološke posledice širenja vetroparkova na moru radi informisanja o budućim političkim odlukama u vodama Velike Britanije“.
* NERC – Severno-američki savetu za pouzdanost električnih mreža je neprofitno međunarodno regulatorno telo. Misija NERC-a je osiguravanje delotvornog i efikasnog smanjenje rizika za pouzdanost i sigurnost mreže.
