Vetrovita zemlja bez vetro-turbina

Iako ima veliki potencijal za proizvodnju struje od vetra, u Albaniji ne postoji nijedna vetro-turbina. Problemi su komplikovana birokratija, malo tržište, zastarela infrastruktura i moćan hidroenergetski lobi.

Planinski venac u regionu Lješ na severu Albanije izdiže se nad Jadranskim morem. Tu bi uskoro trebalo da nikne veliki vetro-park. U aprilu ove godine, albanska vlada dala je zeleno svetlo jednom albansko-italijanskom preduzeću odobrenje za izgradnju vetro-parka na kopnu. Investicija je vredna 244 milina evra i trebalo bi da u planinama u Lješu bude izgrađeno 39 vetrenjača kapaciteta 234 megavata. To može da pokrije oko 1 odsto potreba za strujom u Albaniji.

Projekat je inače pokrenut još 2008, ali tek sada se počinje sa izgradnjom. Prvi kilovati struje iz tog obnovljivog izvora trebalo bi da poteku sledeće godine.

Spor napredak, veliki potencijal

Albanija se u stvari već danas skoro u potpunosti snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora – ili tačnije iz energije vode. Kroz tu zemlju protiče veliki broj reka i rečica, a najvažnija je moćni Drim. Duž njegovog toka nalazi se nekoliko hidroelektrana koje podmiruju tri četvrtine ukupnih potreba Albanije za električnom energijom.

Čini se da će sada s projektom u Lješu napokon doći do nekakvog pomaka. Vlada u Tirani raspisala je 2021. i tender za izgradnju vetro-turbina na kopnu koje bi proizvodile dodatnih 100 megavata.

Što se tiče turbina na vodi, pet turskih kompanija podnelo je prijave za izgradnju vetro-parka kod poluostrva Karaburun u blizini Valone na jugu Albanije. Svaka od turbina trebalo bi da proizvodi po 10 megavati.

Ali, sve je to samo mali deo stvarnog potencijala za proizvodnju struje od vetra u Albaniji. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) procenjuje da bi u toj zemlji od energije sunca i vetra moglo da se proizvodi čak sedam gigavat-sati. To je tri puta više od ukupnog sadašnjeg proizvodnog kapaciteta Albanije. U izveštaju te agencije procenjuje se da bi Albanija već do 2030. mogla da proizvodi oko 600 megavata od vetra i sunca.

Komplikovana birokratija

Međutim, da bi investitori bili spremni da ulažu, mora se otkloniti čitav niz birokratskih prepreka koje uključuju dobijanje dozvola, sprovođenje skupih studija izvodljivosti i obezbeđivanje finansijskih garancija.

Inženjer elektrotehnike Enerjan Gremi potvrđuje za DW da su procedure previše komplikovane i zahtevne. I on sam se godinama bori da pokrene projekat za izgradnju pet vetro-turbina.

Hidroenergetski lobi

Posebna poteškoća je finansijska održivost takvih projekata. Cena jednog megavata iz vetro-turbine (instalisane snage do 3 megavata) koju je odredila Albanska regulatorna agencija za energetiku je oko 76 evra. To je duplo više od cene određene za jedan megavat dobijen iz hidroelektrane.

Upravo to pokazuje koliki je uticaj hidroenergetskog lobija. Energija vetra na albanskom tržištu manje je konkurentna od energije vode. Inženjer Gremi kaže da je vetro-parkovima potrebno najmanje osam godina da postanu isplativi.

Pored toga, nedostaje i baza podataka o vetrovima. „Da postoje takvi podaci, strane kompanije bi se odlučile za ulaganja, kao što to rade u hidroenergetskom sektoru“, kaže Gremi.

Albanija i Kosovo u zajedničkoj energetskoj bazi

Još jedan veliki korak napred trebalo bi da bude formiranje Albanske energetske berze (ALPEX), u koju bi trebalo da bude uključeno i susedno Kosovo. Inače, ove godine je na Kosovu otvoren vetro-park s 27 turbina koje je finansirala nemačka firma „Notus enerdži“ (Notus Energy).

Predviđeno je da ALPEX počne sa radom u novembru i on bi trebalo da privatnim firmama omogući prodaju energije na tržištu, nezavisno od državnog regulatornog organa. To je inače bila jedna od ključnih preporuka evropskih ekeprata.

Zastarela distributivna mreža

Pajtim Belo, bivši zamenik ministra energetike, a danas nezavisni stručnjak za energetiku, kaže da je zakonski okvir kada je reč o vetro-elektranama sada napokon uspostavljen. Pravi problem je, međutim, distributivna mreža, naglašava Belo. Neophodne su popravke, pa i zamene, kako bi mreža mogla da podnese velike količine energije koje bi se dobijale od vetra i sunca.

Tu je i problem koji je svuda u svetu poznat kada se radi o vetro-parkovima: zaštita divljih životinja. U opasnosti su ptice i slepi miševi, kaže Mirjan Topi, orintološkinja iz nevladine organizacije „Ptice Albanije“.

„Ptice grabljivice i velike vodene ptice poput pelikana i čaplji, mogu da nalete na turbine koje mogu da ih osakate ili ubiju. Pre izgradnje vetro-parkova neophodno je da se uradi studija o prisustvu ptica i slepih miševa“, kaže Topi i ističe da to trenutno nije praksa.

Optimizam…

Elektroinženjer Gremi ipak smatra da ima razloga za optimizam: „Ukidanjem birokratije, energija vetra mogla bi da dostigne vrhunac za otprilike pet godina.“ Ali, uprkos tom optimizmu, ostaje činjenica da Albanija još uvek nema nijednu jedinu vetro-turbinu.

Izvor: DW

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti