Energetska kriza i neizvesnost u snabdevanju energentima, a uz to i enormni skok cena električne energije, podstakli su veći broj građana da se okrenu sopstvenoj proizvodnji struje iz solarnih panela. Drugim rečima, da postanu prozjumeri. Pa, iako je u međuvremenu došlo do pada cena struje, interesovanje za instaliranje fotonaponskih panela u regionu je u porastu.

Stručna javnost poručuje da je reč o isplativoj investiciji, jer se povraćaj uloženih sredstava očekuje za pet, šest godina, dok je rok trajanja solarnih panela oko 30 godina.

Prvi kamen spoticanja u mnogim zemljama predstavlja je zakonska regulativa koja se postepeno menja u korist prozjumera. Državne subvencije u postavljanju mini elektrana na krovovima domaćinstava su jak vetar u leđa budućem prozjumeru i to jeste temelj za finansijsku konstrukciju ovog poduhvata. Međutim, ono što bi trebalo da na duge staze bude čuvar kućnog budžeta, svakako su povoljniji računi za struju.

Raste broj prozjumera

U Srbiji eksponencijalno raste broj kupaca-proizvođača (prozjumera) koji iz obnovljivih izvora proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe i Elektroprivreda Srbije im pruža punu podršku, jer to donosi uštede i rasterećuje energetski sistem, rečeno je na konferenciji „Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana“, koju je u maju organizovala redakcija Energija Balkana.

Najpovoljniji efekti postižu se ukoliko kupac troši energiju koju i proizvodi, čime se, takođe, smanjuje i opterećenje na distributivni sistem. Zato je usledila i izmena Zakona o korišćenju OIE u delu koji se odnose na ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača.

Pojašnjenje obračuna

Međutim, prvi računi iznedrili su nove izazove. Kupci nisu najbolje razumeli obračun, što je i očekivano s obzirom na to da je složeniji u odnosu na račune za domaćinstva koja nemaju status kupca-proizvođača. Na računima za kupce-proizvođače prikazane su količine energije u oba smera, preuzeta i isporučena energija, viškovi energije, kao i utrošena energija koja se na osnovu njih obračunava i za koju se kupac zadužuje.

Kako je prenela Energija Balkana, EPS je na svojoj internet stranici pojasnio stavke koje su kod kupaca izazivale najviše nedoumica. Među njima je i naknada za pristup distributivnom sistemu, što je novina u odnosu na račun za domaćinstva. Iako je ova stavka posebno prikazana, to nije novi izdatak, već je posledica specifičnosti načina obračuna energije za kupce-proizvođače. Detaljno pojašnjenje dostupno je na navedenoj internet stranici.

Drugi značajniji izvor nerazumevanja su početna očekivanja kupaca, koja nisu bila u skladu sa zakonima i ostalom regulativom. Glavni uzrok te situacije bila je činjenica da se sve naknade i porezi obračunavaju na energiju koju kupac preuzima iz mreže. U saradnji zainteresovanih strana i institucija, ostvareni su i prvi pomaci – na zadovoljstvo kupaca izmenjen je Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV), tako da se od januara 2023. godine PDV obračunava na osnovu utrošene energije, pa su računi po tom osnovu manji.

Zakonske izmene

Jasmina Radovanović iz NALED-a rekla je za RTS da je istraživanje pokazalo da se registrovani prozjumeri žale na komplikovani postupak administrativnog priključenja, kao i odobravanje njihovog zahteva koji u proseku traje četiri meseca. Takođe, Radovanovićeva navodi i spremnost nadležnih institucija da se prevaziđe ovaj problem.

„Prozjumeri su se žalili na kompleksni računi za struju, kao i drugačije obračunavanje dažbina. Većina je imala motiv da stave solarne planele kako bi smanjila račune za struju“, navodi Radovanovićeva.

Podsetila je na to da su od 1. januara ove godine stupile na snagu Izmene zakona o PDV-u, ali da se dažbine ipak, poput naknada i akciza, i dalje obračunavaju na ukupno proizvedenu energiju.

„Ministarstvo finansija je pokazalo dobru volju i u toku su Izmene zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Očekuje se usklađivanje sa PDV-om, ali i da se do kraja godine usklade i akcize“, rekla je Radovanovićeva.

Instaliranje solarnih panela u R. Srpskoj

Zakonska regulativa otežala je sticanje statusa prozjumera u Republici Srpskoj. Naime, preduzeće Elektroprivreda Republika Srpska (ERS) zatražilo je hitnu izmenu Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) u Parlamentu BiH, kako bi nastavili sa daljim aktivnostima kada je reč o instalaciji solarnih panela na krovove kuća u republici Srpskoj.

Generalni direktor ERS Luka Petrović rekao je za Glas Srpske da je to preduzeće uputilo zahtev Predstavničkom domu Parlamenta BiH za izmenu Zakona o PDV-u.

„Prema postojećem zakonu nemoguće je izvršiti instalaciju solarnih panela na krovovima kuća zato što bi to bila nepovoljna varijanta, jer UIO zahteva da za svu energiju koju građani preuzmu moraju i da plate PDV. To nije naša namera, već nam je cilj da samo plate razliku u proizvedenim i potrošenim kilovat-satima. Poslali smo predlog izmena i očekujemo da po hitnom postupku ono što smo tražili bude usvojeno na dobrobit građana i Srpske i BiH“, rekao je tim povodom Petrović i dodao da je potrebna da većina u Parlamentu BiH izglasa ove izmene da bi nastavili sa daljim aktivnostima pomenutog projekta.

Dalji tok postavljanja panela

Nakon okončanja procedura u Parlamentu na nivou BiH Petrović naglašava da će biti raspisan javni poziv za izbor izvođača radova koji bi instalirali solarne panela na krovove kuća.

Direktor ERS-a očekuje da zakonske izmene budu izglasane u septembru, nakon godišnjih odmora. Kako kaže, tačne prognoze o tome kada će uslediti postavljanje solarnih panela na krovove kuća domaćinstava koja ispunjavaju sve uslove iz odavno zatvorenog javnog poziva znaće se nakon što sve procedure budu okončane u Parlamentu BiH.

Dve kategorije proizvođača

Podsećajući da postoje dve kategorije proizvođača, u odnosu na sisteme koji proizvode električnu energiju za vlastitu potrošnju, hrvatski portal T, navodi da prvu kategoriju čine postrojenja za samosnabdevanje doomaćinstva, a koja u obračunskom period (jedna godina) ne smeju u mrežu da predaju više energije nego što su preuzeli iz mreže.

Ako postrojenje za samosnabdevanjeu jednoj godini isporuči više energije u mrežu nego što je preuzme iz nje, prelazi u kategoriju kupca sa vlastitom proizvodnjom.

Iako se proizvodnjom viškova otvara mogućnost zarade prodajom električne energije, kategorija kupca s vlastitom proizvodnjom u pravilu nije isplativa za kućanstvo zbog nepovoljnijeg načina obračuna, navodi se.

Korisnici postrojenja za samosnabdevanje mogu u opbračunskom periodu da  ostvare viškove ili manjkove koji se poravnavaju (netiraju)prilikom obračuna. Na primer, ako se u jednom danu proizvede više energije, a u drugom više potroši, predate i potrošene količine se poravnavaju po istim cenama (jedan za jedan). Ukoliko nastane višak na kraju meseca, on se predaje snabdevaču i on ga preuzima u vrednosti od minimalno 80 odsto tarife za električnu energiju.

Šta je isplativije?

Višak se obično akumulira tokom letnih meseci i onda se koristi za smanjivanje računa u zimskom periodu, kada se više troši nego proizvodi. Bitno je da se na kraju godine ne bude u plusu, jer se u tom slučaju gubi status korisnika postrojenja za samosnabdevanje i postaje kupac s vlastitom proizvodnjom.

Za kupce s vlastitom proizvodnjom važi drugačiji način obračuna. Glavna razlika u odnosu na sistem samosnabdevanje je u tome što za kupce s vlastitom proizvodnjom koji prodaju viškove električne energije nema poravnavanja.

Sva električna energija koja je preuzeta iz mreže plaća se po punoj ceni. Nakon toga se obračunava proizvedena električna energija po gotovo upola nižoj ceni.

Dakle, domaćinstvo, zapravo, plaća račun za električnu energiju po svim stavkama (kao da nema solarnu elektranu na krovu), umanjen za cenu električne energije predate u mrežu, prenosi portal T.

Nezadovoljni prozjumeri u S. Makedoniji

Pojednostavljenje procedure za sticanje statusa prozjumera i u Severnoj Makedoniji je dovelo do velikog broja domaćinstava sa solarnim panelima na njihovim krovovima.

Međutim, izgleda da računi za struju prozjumerima nisu doneli očekivane rezultate. Prema pisanju makedonskog portala 24 info, ogorčeni građani i kompanije žale se da EVN otkupljuje višak električne energije proizvedene fotonaponskim panelima po minimalnoj ceni od 0,46 denara po kilovatu, a pritom naplaćuje 11,05 denara po kilovatu struju iz svog sistema, plus naplatu transporta. Pojašnjavaju da je u pitanju disparitet u ceni gde EVN prodaje struju 24,5 puta skuplje od struje kupljene od prozjumera.

Na osnovu računa za utrošenu i prodatu struju koju je izdao EVN, jedan od nezadovoljnih građana koji svoju struju proizvodi solarnimpanelima, ukazuje na to da je za prodati višak od 4.300 kilovata od EVN-a dobio samo 1.978 denara.

S druge strane, za minimalna potrošena 104 kilovata kompaniji EVN mora da plati oko dve hiljade denara, koliko je dobio za proizvedenih 4.300 kilovata, što je, prema rečima oštećenog građanina, pravi apsurd.

Put do besplatne struje

Elektroprivreda Crne Gore je ostvarila zavidne rezultate kroz realizaciju projekata SOLARI 3000+ i 500+. Suština projekta je da se kod 3000 fizičkih i 500 pravnih lica, na njihovim krovovima, instaliraju SE snage od 3 kW do 30 kW. U međuvremenu, projekat je proširen tako da je omogućena i pravnim licima ugradnja SE do 999 kW. Cilj je izgradnja solarnih elektrana čija će ukupna snaga iznositi oko 30 MW.

Kada je reč o stanju na računu kupaca – proizvođača, EPCG je obezbedila kredit od IRF-a od 30.000.000,00 evra za nabavku i ugradnju opreme (10 godina, grejs period dve godine, kamata fiksna 1.63%). EPCG kredit prenosi na potrošače kojima se ugrađuje SE. Potrošaču se dozvoljava da mu rata za otplatu opreme bude za jedan cent manja od dotadašnjeg prosečnog računa za električnu energiju. Pošto je proizvodnja = potrošnja, odnosno troškovi električne energije su 0, u narednom periodu potrošač otplaćuje samo opremu i ti troškovi mu ne prelaze dotadašnje troškove potrošnje električne energije.Rok otplate je od šest do 10 godina. Nakon otplate opreme električna energija za potrošača je besplatna, a vise o ovome možete pročitati u tekstu Perspektive proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana (SE) u kontekstu projekta Solari 3000+ i 500+.