Privremeni sporazum o okončanju rata sa Iranom nameće logično pitanje: koliko brzo će pasti cene goriva, hrane, avionskih karata i drugih proizvoda koji su poskupeli tokom sukoba?

Ne tako brzo, kažu stručnjaci.

Čak i kada nafta ponovo počne nesmetano da stiže sa Bliskog istoka, moglo bi da prođe dosta vremena pre nego što potrošači primete razliku na benzinskim pumpama, u supermarketima i drugim prodajnim mestima, smatraju ekonomisti i industrijski analitičari.

Borbe oko Ormuskog moreuza poremetile su ne samo snabdevanje sirovom naftom i derivatima, već i lance snabdevanja đubrivom, hranom pa čak i obućom. Kompanije očekuju da će povećani troškovi ostati prisutni još neko vreme, što znači da bi i potrošači mogli da osete njihove posledice.

„Nije jasno da je, uprkos tromesečnom ratu, postignuto bilo šta što bi američkom potrošaču donelo korist. Zapravo, po gotovo svakom pokazatelju, ne samo američki potrošači već i ceo svet danas su u lošijem položaju nego pre ovog sukoba“, rekao je ekonomista Bret Haus, profesor na Poslovnoj školi Univerziteta Kolumbija.

Ukoliko sporazum između SAD i Irana opstane, stručnjaci procenjuju da će se posledice rata povlačiti veoma postepeno.

Vozači u SAD mogu očekivati određeno pojeftinjenje goriva

Nakon vesti o privremenom sporazumu, cena američke referentne nafte pala je na oko 80 dolara po barelu. Pre rata iznosila je oko 67 dolara, dok je tokom sukoba prelazila i 120 dolara po barelu.

Rafinerije sirovu naftu uglavnom kupuju mesec dana ili više unapred, pa ni pad cena ne znači da će odmah početi prerada jeftinijih sirovina.

„Benzin obično pojeftinjuje sporo jer je potrebno više nedelja da sirovina prođe kroz ceo sistem i stigne do potrošača“, rekao je Majkl Linč, ugledni saradnik Fondacije za istraživanje energetske politike.

U regionima sa nedovoljnim rafinerijskim kapacitetima, poput zapadne obale SAD, pad cena mogao bi da traje još duže, smatra profesor hemijskog inženjerstva Mark Barto sa Univerziteta Teksas A&M.

U pojedinim azijskim i afričkim državama koje se više oslanjaju na bliskoistočnu naftu, poremećaji u snabdevanju doveli su do zatvaranja škola i državnih ustanova, kao i preporuka za rad od kuće.

„Povratak u normalu biće dug proces koji zahteva saradnju mnogih država i aktera. Sporazum SAD i Irana o ponovnom otvaranju moreuza samo je početak“, rekao je Barto.

Avionske karte neće odmah pojeftiniti

Stručnjaci iz avio-industrije mesecima upozoravaju da završetak rata neće automatski dovesti do nižih cena letova.

Avio-kompanije gorivo kupuju unapred, red letenja menjaju postepeno, a cene karata u velikoj meri određuju prema tražnji. Zbog toga je potrebno više nedelja ili čak meseci da niže cene nafte i avionskog goriva utiču na cenu komercijalnih letova.

„Ne verujem da ćemo ovog leta videti značajnije smanjenje troškova letenja“, rekao je Haus.

Jedna od prvih olakšica moglo bi da bude ukidanje dodatnih naknada za gorivo koje su neke avio-kompanije van SAD uvele tokom krize, smatra Gordon Ho, profesor poslovne škole Univerziteta Južne Kalifornije.

„Potrošači će s pravom pitati: ‘Zašto nam i dalje naplaćujete dodatak za gorivo?’“, rekao je Ho.

Pritisak na cene hrane verovatno će se nastaviti

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza neće odmah doneti olakšanje ni kupcima u prodavnicama, smatra profesor ekonomije hrane Dejvid Ortega sa Univerziteta Mičigen Stejt.

Troškovi goriva učestvuju sa približno 15 do 30 odsto u ukupnoj ceni hrane, prema podacima Udruženja nezavisnih trgovaca prehrambenom robom.

Međutim, energetski šokovi poput onog izazvanog ratom sa Iranom prolaze kroz čitav lanac snabdevanja hranom tokom više meseci. Kada cene jednom porastu, potrebno je mnogo vremena da se vrate na prethodni nivo, naročito kada neizvesnost i dalje postoji.

„Verovatno ćemo i narednih meseci biti suočeni sa inflatornim pritiscima na cene hrane. Još uvek postoji mnogo neizvesnosti oko toga kako će se odvijati ponovno otvaranje moreuza, a potrebno je vreme da padnu cene goriva, dizela i đubriva“, rekao je Ortega.

Holandska banka Rabobank procenjuje da bi inflacija cena hrane izazvana ratom u Evropi mogla da dostigne vrhunac tek naredne godine. U SAD se ove godine očekuje rast cena hrane od 3,2 odsto, u poređenju sa istorijskim prosekom od 2,6 odsto.

Poljoprivrednici i dalje pod pritiskom zbog đubriva

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza predstavljalo bi značajno olakšanje za poljoprivrednike širom sveta. Pre početka rata, oko 30 odsto svetskog prometa đubriva prolazilo je kroz ovaj pomorski prolaz.

Cene su naglo porasle nakon prekida snabdevanja, a povratak na prethodne nivoe mogao bi da traje veoma dugo.

Posledice nestašice đubriva mogle bi tek da postanu vidljive. Mnogi poljoprivrednici ulaze u sezonu setve bez potrebnih količina đubriva ili ga kupuju po izuzetno visokim cenama, zajedno sa gorivom neophodnim za proizvodnju i transport.

Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija upozorava da bi to moglo imati „razarajući uticaj“ na prinose, a samim tim i na cene i dostupnost hrane tokom narednih meseci.

Trgovci ne očekuju brzo smanjenje troškova

Američki trgovci obućom pozdravili su pad cena goriva jer se nadaju da će građani imati više novca za kupovinu pred početak školske godine, rekao je Endi Polk iz Udruženja distributera i trgovaca obućom Amerike.

Ipak, proizvođači i prodavci obuće očekuju da će njihovi troškovi ostati povišeni još dugo vremena. Većina članica udruženja raspolaže zalihama za naredna dva do tri meseca, ali će naredne porudžbine verovatno biti skuplje zbog viših cena materijala.

Pošto se najveći deo obuće koja se prodaje u SAD uvozi, Polk očekuje da će troškovi transporta ostati povišeni tokom ostatka 2026. i 2027. godine.

Carine koje su SAD uvele prošle godine dodatno otežavaju trgovcima da apsorbuju rast troškova ili ih prebace na kupce. Prema zvaničnim podacima, cene obuće u maju bile su 5,2 odsto više nego godinu dana ranije.

Brodarski sektor očekuje spor oporavak

Juda Levin, direktor istraživanja na logističkoj platformi Freightos, naveo je da je zatvaranje Ormuskog moreuza direktno pogodilo oko dva do tri odsto ukupnog svetskog kontejnerskog saobraćaja, ali da su više cene nafte i poremećaji uticali na čitavu brodarsku industriju.

Džoš Stajnic, direktor za strategiju logističke platforme ShipStation Global, smatra da bi potrošači mogli da se suočavaju sa višim troškovima dostave i češćim nestašicama robe u internet prodavnicama sve do kraja godine.

„Dodaci na cenu zbog goriva, koji zatim povećavaju troškove transporta i na kraju se prelivaju na krajnje kupce, ostaće sa nama još prilično dugo kod mnogih velikih prevoznika“, rekao je Stajnic.

Izvor: PBS News