Vodič: Nuklearna energija u Ukrajini

Pažnja sveta usmerena je na događaje u Ukrajini. Jedno od pitanja, koje mnoge ljude brine, je pitanje o nuklearnoj energetici u ovoj zemlji. Ono što, svakako, brine ostatak sveta su potencijalne havarije nuklearnih elektrana u Ukrajini i kako bi one uticale na svet. Evo kratkog pregleda.

Koliko je velika ukrajinska nuklearna industrija?

Ukrajina je u velikoj meri zavisna od nuklearne energije, sa 15 reaktora koji proizvode oko polovinu njene električne energije. Svi njeni trenutni reaktori su VVER tipa ruskog dizajna.

Kakva je istorija nuklearne energije u Ukrajini?

Nuklearni razvoj je počeo 1970. godine, u vreme kada je Ukrajina bila deo tadašnjeg Sovjetskog Saveza, izgradnjom elektrane u Černobilju. Prvi blok je pušten u rad 1977. godine, a blok 4 je pušten u rad 1983. Nakon nesreće 1986. godine, izgradnja blokova 5 i 6 je otkazana 1989. godine.

Industrija je ostala relativno stabilna tokom godina kada je zemlja postala nezavisna od bivšeg Sovjetskog Saveza. Krajem 1995. godine reaktor Zaporožje 6 je priključen na mrežu, čime je Zaporožje postala najveća nuklearna elektrana u Evropi, sa neto kapacitetom od 5.700 MWe (megavata električne energije za termoelektranu). Druga po veličini nuklearna elektrana, koja radi, je Gravelines, blizu Dunkerkuea u Francuskoj, sa neto kapacitetom od 5460 MWe.

U avgustu i oktobru 2004. reaktori Hmeljnicki 2 i Rovno 4 su priključeni na mrežu, čime je okončana njihova duga i prekinuta izgradnja i dodato je 1.900 MWe da bi se zamenio izgubljeni kapacitet zbog zatvaranja černobilskih blokova 1 i 3 1996. i 2000. godine.

Kliknite ovde da pročitate više detalja o nuklearnoj istoriji Ukrajine

Kakve planove Ukrajina ima za nove nuklearne kapacitete?

Prvobitni projektovani životni vek ruskih reaktora bio je 30 godina. Ali, radilo se na tome da se omogući produženje radnog životnog veka.

Lokacije nuklearnih elektrana u Ukrajini / Foto: World Nuclear Association

U septembru 2021. ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom potpisala je sporazum sa američkom firmom Westinghouse o izgradnji četiri reaktora AP1000 na utvrđenim lokacijama u zemlji. Od tada, Energoatom je izneo planove za dalje reaktore – uključujući istraživanje mogućnosti postavljanja malih modularnih reaktora američke firme NuScale – kao deo svog cilja od 24 GWe nuklearnog kapaciteta do 2040. godine.

Šta je sa ukrajinskim nuklearnim gorivom?

Ukrajina ima pristup od dva dobavljača goriva: ruskog TVEL i Westinghousa. Većinu goriva u ukrajinskim reaktorima proizvodi TVEL. Ali, zemlja je poslednjih godina imala kontinuirani projekat diverzifikacije izvora goriva.

Od sredine 2021. godine, šest od 15 ukrajinskih reaktora radilo je na gorivo koje je proizvodila kompanija Westinghouse, proizvedeno u njenoj fabrici u Vesterosu u Švedskoj.

Kako se Ukrajina pripremala za najnovije događaje?

Ranije ovog meseca generalni direktor Energoatoma Petro Kotin rekao je da „prema protokolu, postrojenja neće raditi u slučaju, na primer, bombardovanja. U tom slučaju, postrojenje se gasi dok se opasnost ne otkloni”.

„U slučaju nestanka eksternog napajanja u nuklearnoj elektrani, sistem autonomnog napajanja počinje da radi pomoću moćnih dizel generatora. Ukrajinske nuklearne elektrane su spremne za takav način rada. Imaju zalihe dizel goriva koje značajno prevazilaze utvrđene standarde. Osim toga, ukrajinske energetske jedinice su spremne čak i za pad aviona. Izolacija i reaktorska posuda dizajnirani da izdrže odgovarajuće rizike”, istakao je Kotin.

Generalni direktor Energoatoma je dodao da raspolažu zalihama nuklearnog goriva potrebnog za dve godine, u slučaju prekida isporuke.

Izveštaj Energoatoma za 24. februar

Energoatom je rano 24. februara izdao saopštenje u kojem se navodi da „sve nuklearne elektrane u Ukrajini: Zaporožje, Rovno, Hmeljnicki i Južna Ukrajina rade normalno, da su proizvodni program i, shodno tome, proizvodnja električne energije stabilni, prema odobrenom rasporedu, da se sprovode sve planirane aktivnosti“.

Navedeno je, takođe, da „nije bilo kršenja granica i uslova bezbednog rada. Radijacioni, požarni i ekološki uslovi u nuklearnim elektranama i susednim područjima nisu se promenili i u okviru su trenutnih standarda“.

Navedeno je, takođe, da je pojačana fizička zaštita nuklearnih elektrana i da „nisu zabeležene manifestacije bilo kakvog delovanja, koje bi moglo da dovede do kršenja uslova bezbednog rada nuklearnih elektrana”.

Ažuriranje ukrajinskog nuklearnog direktorata: 25. februar

Državni nuklearni regulatorni direktorat Ukrajine u 09:00 po lokalnom vremenu (07:00 GMT) u petak 25. februara izvestio je da „nije bilo kršenja granica i uslova bezbednog rada nuklearne elektrane. Radioaktivna situacija ispunjava utvrđene norme… Odeljenja za bezbednost i fizičke službe zaštite su u stanju pripravnosti“.

Takođe je dato ažuriranje o zoni isključenja u Černobilju – u blizini beloruske granice na severu zemlje – za koju je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao da je pod ruskom kontrolom, navodi agencija TASS. TASS je citirao Konašenkova koji je rekao da je osoblje NEK nastavilo da opslužuje objekte i da „nivo radijacije u zoni nuklearne elektrane nije premašio prirodnu pozadinu“.

Ukrajinski nuklearni direktorat je saopštio da podaci iz automatizovanog sistema za praćenje radijacije u zoni isključenja u Černobilju ukazuju na „prekoračenje kontrolnih nivoa doze gama zračenja u nadgledanoj zoni“. Čini se da je razlog za to, kako se navodi, povezan sa poremećajem gornjeg sloja tla usled kretanja teške vojne mašinerije kroz nadgledanu zonu, povećavajući zagađenje vazduha.

Stanje nuklearnih objekata u Černobilju (pozadina procesa razgradnje i šta se nalazi na lokaciji u Černobilju) i drugih objekata je nepromenjeno, navodi se u saopštenju.

Izvor: World Nuclear News

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Komentari (1)

  1. Mislim da je ovo pitanje koje najviše treba da nas interesuje i čega treba najviše da se plašimo. U Austriji su već rasprodate tablete joda, kod nas svi verbalno strahuju ali smo nedovoljno edukovani za ovakve situacije. Ako imamo optimalnu količinu određenih makro i mikro elemenata oni mogu da istisnu njihove radioaktivne suparnike. Kalijum može da istisne cezoijum, kalcijum stroncijum, jod ne dozvoljava vezivanje radioaktivnog joda dok optimalna količina gvožđa u organizmu smanjuje šansu za vezivanje plutonijuma. Medicinske gljive reiši, kordiceps, čaga ukoliko su iz organskog uzgoja mogu da vežu isto radiokativne supstance iz organizma, isto je sa detoxaminom aktiviranim, zeolitom. Dakle nema panike već edukacija!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.