Evropska unija postavila je ambiciozan cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ostvarenje ovog cilja zahtevaće značajne napore u dekarbonizaciji privrede cele EU, uključujući usvajanje novih tehnologija kao pomoć na tom izazovnom putu. Kako bi postigla klimatsku neutralnost, EU će morati da dekarbonizuje sve sektore zagađivače i pređe na nisko-ugljeničnu privredu. Za to će biti potrebna brojna ulaganja u tehnologije prihvatljive za životnu sredinu, podsticaj inovativnih industrija, uvođenje čistijih, povoljnijih i zdravijih oblika prevoza, dekarbonizacija energetskog sektora i industrije, kao i povećanje energetske efikasnosti zgrada.

 Jedna od obećavajućih tehnologija na tom putovanju do Net Zero cilja je zeleni vodonik, proizveden iz obnovljivih izvora energije. Očekuje se da će on imati važnu ulogu u dekarbonizaciji privrede, posebno u sektorima koji trenutno imaju malo alternativnih tehnoloških mogućnosti i gde bi elektrifikacija mogla da dovede do značajnih troškova.

Zašto baš vodonik?

Brojni su razlozi zašto je upravo vodonik među ključnim prioritetima za postizanje ciljeva Evropskog zelenog plana i prelazak na čistu energiju. Naime, vodonik se može koristiti na razne načine, na primer – pri napajanju električnih vozila, snabdevanju toplotnom i električnom energijom za zgrade, kao i snabdevanju sirovinom za različite industrijske procese.

Jedna od glavnih prednosti vodonikove tehnologije je ta što može da pomogne u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte iz transportnog sektora. Kako sve više zemalja ima za cilj postupno ukidanje upotrebe fosilnih goriva u prijevozu, vodonične gorivne ćelije se pojavljuju kao održiva alternativa. Vozila sa gorivnim ćelijama koriste vodik za proizvodnju električne energije, ispuštajući samo vodenu paru kao nusproizvod, što ih čini atraktivnom opcijom za smanjenje emisija iz transportnog sektora.

Dekarbonizacija energetskog sektora

Vodonik se, takođe, može koristiti za dekarbonizaciju energetskog sektora. Kako se sve više obnovljivih izvora energije, poput vetra i sunca, bude dodavalo u mrežu, biće trenutaka kada će doći do proizvodnje viška električne energije koji se ne može odmah iskoristiti. Taj višak električne energije može da se upotrijebi za proizvodnju vodonika kroz proces elektrolize, koji razdvaja molekule vode na vodonik i kiseonik. Vodonik se tada može skladištiti i koristiti kasnije kao izvor električne energije ili toplote, pružajući mogućnost za skladištenje viška obnovljive energije.

Osim smanjenja emisija gasiva sa efektom staklene bašte, postoje i druge prednosti korišćenja vodonikove tehnologije. Na primjer, vodonikove gorivne ćelije su efikasnije od tradicionalnih motora s unutrašnjimm sagorevanjem, što rezultira nižim operativnim troškovima i dužim životnim vekom pogonskog dela vozila. Takođe, vodonik se može koristiti kao sirovina za industrijske procese, poput proizvodnje hemikalija i đubriva, što može doprineti smanjenju emisija iz tih grana privrede.

Troškovi proizvodnje i distribucije

Međutim, uprkos prednostima vodonikove tehnologije, još uvek postoje neki izazovi koje treba prevazići. Jedan od glavnih predstavlja trošak proizvodnje i distribucije vodonika. Iako se troškovi proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora smanjuju, još uvek su viši od proizvodnje vodonika iz fosilnih goriva. Osim toga, infrastruktura za proizvodnju i distribuciju vodonika još nije široko rasprostranjena, što može ograničiti njegovu primenu.

Kako bi odgovorila na te izazove, EU je donela strategiju za promovisanje razvoja i primene vodonikove tehnologije. Strategija uključuje ulaganja u istraživanje i razvoj, stvaranje regulatornog okvira za podršku korišćenju vodonika, kao i razvoj infrastrukture za proizvodnju, transport i korišćenje vodonika. Cilj EU je povećanje proizvodnje vodonika na 40 GW do 2030. i stvaranje tržišta vodonika procenjene vrednosti od 140 milijardi evra do 2030. godine.

Proces dekarbonizacije u Hrvatskoj

Hrvatska, kao deo EU, takođe radi na dekarbonizaciji i postizanju klimatske neutralnosti. HGK je prepoznala primenu vodonikovih tehnologija i vodonika kao značajnu priliku za hrvatske kompanije u energetici, saobraćaju i industrijskim procesima, tako da je po donošenju Hrvatske strategije za vodonik osnovala Grupaciju za vodonik HGK koja okuplja 80-ak članica iz različitih sektora. Regulatorne promene, mogućnosti finansiranja vodonikovih tehnologija, razvoj industrijskih rešenja za razvoj i primenu vodonika, kao i povezivanje kompanija sa naučnom zajednicom, predstavljaju glavne zadatke Grupacije.

HGK stavlja poseban akcenat na jačanje istraživanja i inovacija, kai i na transfer znanja iz akademske zajednice u industriju. U cilju realizacije planova zacrtanih u Strategiji za vodonik, kao i dobijanja smernica za promovisanje svih delova vodonikovoga lanca vrednosti ,HGK je prošle godine pokrenula i projekat Mapiranja hrvatske privrede za razvoj vodonikovih tehnologija.

Doprinos klimatskoj neutralnosti

Cilj mapiranja jeste određivanje polazne tačke potencijala hrvatske privrede za razvoj i primenu vodonikovih tehnologija, kao i definisanje ključnih izazova i mogućnosti u ovom području. Mapiranjem pruža uvid u trenutno stanje poslovanja s vodonikom, kao i u potencijal Hrvatske u realizaciji energetske tranzicije.

Vodonikova tehnologija može imati značajnu ulogu za EU, pa i za Hrvatsku, u postizanju ambicioznog cilja klimatske neutralnosti do 2050. Korištenjem vodika za dekarbonizaciju transportnog i energetskog sektora, EU može smanjiti emisije stakleničkih plinova i poticati održivije i niskougljično gospodarstvo. HGK želi dati svoj doprinos u ostvarivanju ciljeva dekarbonizacije Hrvatske i uvođenja vodika kao inovativne zelene opcije. Plan Hrvatske gospodarske komore je nastaviti kontinuirano pratiti razvoj projekata vodika u Hrvatskoj, evidentirati ostvarene pomake i poticati poslovne suradnje na projektima vodika. Na taj ćemo način pridonijeti transformaciji energetskog sektora u sektor niskih te u budućnosti i nultih emisija stakleničkih plinova, kao i stvaranju novih radnih mjesta povezanih s energetskom održivošću

Izvor: Večernji list