Energetska tranzicija je postala imperativ vremena u kome živimo. Uz vodonik proces energetske tranzicije mogao bi da bude mnogo brži i efikasniji. Ukoliko se opredelimo za vodonik kao energent budućnosti, naš cilj mora da bude zeleni vodonik. Vreme će pokazati da li je vodonik sveti gral energetske tranzicije u ovom veku i da li će značajno smanjiti emisije CO2, rekao je Dušan Živković,v. d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije na Prvoj Beogradskoj međunarodnoj konferenciji Vodonik – energent budućnosti, koji je redakcija Energije Balkana organizovala pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije a uz podršku Privredne komore Srbije i Elektroprivrede Srbije AD.

Živković je istakao da će „vodonik doneti diversifikaciju resursa. Pored voda, sunca, vetra, vodonik će, možda, doprineti sigurnosti snabdevanja. Ako se opredelimo za intenzivni proces dekarbonizacije, a verujem da hoćemo, vodonik će tome sigurno doprineti. Taj put je poplačan izazovima. Ali, verujem da će EPS naći snage da pokrene taj proces i da ga vodi, s obzirom da ima iskustvo, kada su u pitanju tehnolgije, inženjeri i želja za razvojem”.

Dodao je da postojeće elektrane neće da proizvode zeleni vodonik, ali da će se na tome raditi.

„Posle nacrta vodonične strategije, proces bi trebalo da ide dalje kroz regulative”, ukazao je Živković.

Upotreba vodonika bi, prema njegovim rečima doprinela procesu dekarbonizacije, a omogućila bi i veću fleksibilnost i sigurnost energetskog sistema Srbije, uz smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata.

„Uvođenje vodoničnih tehnologija nije samo tehnološki izazov, već i šansa. Verujem da Elektroprivreda Srbije, kao što je bila pokretač privrednog razvoja, može da bude i pokretač uvođenja vodoničnih tehnologija“, izjavio je Živković ističući da Elektroprivreda Srbije ima znanje i iskusne inženjere koji bi mogli da pokrenu proces uvođenja vodoničnih tehnologija.

Vodonik će biti prepoznat u najvažnijim strateškim dokumenatima u energetici

Ministarstvo rudarstva i energetike priprema Strategiju razvoja energetike Republike Srbije i Integrisani energetski klimatski plan u kojima će prvi put vodonik biti prepoznat u najvažnijim strateškim dokumenatima u energetici, rekao je Rade Mrdak, savetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

„Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je već predvideo osnov za uvođenje prvih podsticaja za korišćenje obnovljivog vodonika. A verujemo da ćemo se uskoro pojaviti i sa prvim predlogom uredbe o podsticajima za vodonik. Ovo su mali, ali značajni koraci, koji treba da stvore uslove za intenzivniji razvoj sektora vodonika u Srbiji. Naš fokus u narednom periodu biće da osmislimo sistem podsticaja i pokrenemo tržište vodonika u Srbiji. Ali i da razmotrimo mogućnost uspostavljanja regionalne saradnje u ovoj oblast”, naveo je Mrdak.

Vlada Srbije zaključila je Memorandum o razumevanju sa kineskim Fenglingom, koji ima za cilj izgradnju postrojenja za proizvodnju vodonika iz solarnih elektrana i vetroelektrana kapaciteta do 30.000 tona vodonika godišnje, za potrebe dekarbonizacije najveće rudarske kompanije u Srbiji – Ziđin Koper i za potrebe srpskog ali i šireg tržišta, podsetio je Mrdak.

PKS i vodonična ekonomija

O vodoničnoj strategiji govorio je i Igor Kronja, savetnik Predsednika Privrede komore Srbije, napominjući da je ova institucija pod svojim krovom okupila proizvođače opreme, proizvođače samog vodonika, ali i naučno istraživačke institucije i potencijalne korisnike, sa ciljem razmene informacija i kreiranja zajedničkih inicijativa i projekata.

„Za razvoj vodonične ekonomije neophodna je aktivna saradnja državnih institucija, nauke i provrede, kako bi one doprinele razvoju potrebnih kadrova, novih tehnologija… ali i celog lanca vrednosti, koji će biti pokretač vodonične tranzicije, rekao je Kronja.

Ističući da je dekarbonizacija aktuelna tema tek tri decenije Kronja je podsetio da je pre toga najveća briga čovečanstva bila ograničenost rezervi fosilnih goriva a da se „vodonik nameće kao potencijalno rešenje”.

Kod vodonika najbitnija bezbednost u proizvodnji, korišćenju i transportu

Milan Zdravković izvršni direktor u JP Srbijgas rekao je da se, kada se govori o vodoniku, ne radi isključivo o tehničkim saznanjima ili novim veštinama.

„Postoji više aspekata kada govorimo o vodoniku. Prvi je kako proizvesti taj vodonik, drugi je kako ga skladištiti i učiniti ga raspoloživim. Treći bi verovatno bio segment kako ga dopremiti do potrošača, do zainteresovanog kupca, što možemo nazvati transportom. I četvrti aspekt je kako taj potrošač može da koristi to gorivo. Tu bih posedno naglasio – na bezebedan način”, rekao je Zdravković.

Ovaj stručnjak srbijagasa smatra da će prirodni gas još dugi niz godina biti tranziciono gorivo, koje je neophodno da zelena agenda zaživi.

„Jako je bitna regulative. To se na prvi pogled može definisati kao potreba za donošenjem nekih propisa i zakona, koji bi definisali bavljenje vodonikom. Sa aspekta nekog kao što je Srbijagas, čija je vizija da se time bavi u budućnosti, pitanje je kako obezbediti transport. To znači da treba odredi tehničko rešenje, da li je gasovod u pitanju, ili neko drugo rešenje, koje će obezbediti da se taj vodonik čuva i dopremi do potrošača na bezbedan način”, rekao je Zdravković.

Neophodno uvođenje vodonika u obrazovanje

Dr Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta, rekao je na prvom panelu Vodonik danas da su vodonične strategije usvojile razvijene zemlje u Evropi, Japan, Australija, dakle, veoma razvijene zemlje.

„One su shvatile energetsku situaciju svetu. Poći ću od tri pretpostake: one su želele ba budu energetski samostalne, druga je geopolitička situacija, gde zemlje žele da se oslobode uvoza energenata i tek na treće mesto stavio bih koncept smanjenja emisije ugljen-dioksida. Vodonik se apsoulutno uklapa u ceo taj pristup. Ove zemlje su počele da realizuju svoje strategije”, rekao je Banjac.

Govoreći o tome da vodonik treba da ima i drugačiji tretman u obrazovanju Banjac je istakao da treba formirati bar jedan namenski multidisciplinarni program (najmanje na nivou master akademskih studija). Njegov osnovni cilj bio bi priprema studenata da rade kao stručnjaci za vodonične tehnologije u industriji i privredi, pri nacionalnim naučno-istraživačkim organizacijama, vladi Republike Srbije kao i u akademskoj zajednici.

Procenjen rast globalnog tržišta vodonika

Očekuje se da će globalno tržište zelenog vodonika do 2030. godine biti vredno 30,6 milijardi dolara, u poređenju sa 1,1 milijardom dolara u 2023. godini, što je rast od 61,1 odsto, rekao je dr Slobodan Cvetković, viši naučni saradnik, direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Oko 55 odsto globolne potrošnje vodonika otpada na proizvodnju amonijaka, 25 odsto na preradu nafte, 10 odsto na proizvodnju metana i 10 odsto se koristi za druge svrhe.

„U hemijskoj industriji, vodonik je osnovna sirovina za proizvodnju amonijaka i uree. U industriji prerade nafte, vodonik se obično koristi u procesu koji se naziva hidrokreking – za proizvodnju naftnih derivata, uključujući benizin i dizel. Takođe se koristi u proizvodnji metanola i u industrijskoj energetici. U industriji hrane upotrebljava se za konverziju nezasićenih masti u zasićena ulja i mast, uključujući margarin”, nabrojao je Cvetković.

Vodonik se koristi i u obradi metala, za procese kao što je legiranje metala, u zavarivanju, proizvodnji ravnog stakla, proizvodnji elektronike, poput poluprovodnika, LED dioda, displeja, fotonaponskih segmenata i druge elektronike, a u medicini vodonik imja primenu za proizvodnju vodonik-peroksida, najčešće korišćenog antiseptika.

Kada je u pitanju skladištenje, ono može biti na fizičkoj ili materijalnoj osnovi, a njegov transport je moguć putem cevovoda, morskim ili drumskim saobraćajem.

Izazovi u primeni zečenog vodonika u industriji u Srbiji odnose se na adminsitrativno-tehničke procedure (prostorno-planska i tehnička dokumentacija, dozvole, saglasnosti), potrebu uspostavljanja stabilnog regulatornog okvira i podsticajnih mera, bezbednosne standarde i mere, obuku stručnog kada, saradnju sa institutima i fakultetima, povećanje svesti o značaju primene vodonika u industriji i međunarodnu saradnju kroz komorske sisteme.

Vodonik između holivuda i lobiranja

Dr Jasmina Grbović Novaković, naučni savetnik, direktor Centra izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije Instituta za nuklearne nauke Vinča postavila je pitanje šta holivudska filmska industrija ima protiv vodonika, navodeći primer filma u kojima je ekslodirala elektrana na gorivne ćelije, što je potpuno neverovatno, kao i primer filma u kome je od pokvarene gorivne ćelije nastala tzv. pečurka.

„Tek je to nemoguće. Potrebna je termo-nuklearna reakcija za pečurku. Da se gorivna ćelija zaista pokvarila, desilo bi se da iscuri vodinik ili da iscuri gas”, objasnila je Grbović Novaković.

Osvrćući se na lobiranja u energetskom sektoru Grbović Novaković je podsetila da Ilon Mask tvrdi da su automobile koji troše vodonik kao gorivo “totalna budalaština i glupost obzirom kolika količina energije treba da se uloži da bi se proizveo vodonik”.

„A Hyundai tvrdi da će od 2030. godine moći da izjednači cenu vozila na baterije sa onima na vodoniku. To je velika stvar jer, trenutno je Hyundai Neko znatno skuplji od Toyote Mirai, pa samim tim i od električnih vozila”, rekla je Grbović Nestorović.

Uloga vodonika u dekarbonizaciji

Tokom diskusije koja je usledila posle panela Zdravković je ukazao na višestruke aspekte, kada je u pitanju primena vodonika.

„Jasno je svetsko opredeljenje da se teži zelenim rešenjima. Kako se to oslikava na energetiku? Evropa je izgradila svoju energetsku infrastrukturu i može da pristupi novim tehnologijama, na već razvijenom postojećem sistemu. Mi moramo da gradimo minimalno potreban sistem, da bi mogli da pričamo o nekom sofisticiranijem pristupu. To zahteva neku finansijsku podršku. U ovom trenutku banke ne žele da finansiraju projekte zasnovane na prirodnom gasu kao osnovnom gorivu. Posledica toga je da infrastruktura koju treba izgraditi mora da bude hydrogen friendly ili hydrogen ready,” rekao je Zdravković.

Prof. Banjac je pomenuo da su se u Evropi pojavile negativne cene električne energije. Kako je rekao, Evropa želi da bude energetski nezavisna i da, čak iako teorija o CO2 nije tačna, ona se usmerava ka manjem korišćenju fosilnih goriva, koja će svakako u nekom trenutku da nestanu.

„Cena vodonika je oko četiri puta viša kada se dobija iz električne energije koja je proizvedena iz sunca i vetra. Ali, ako se koriste viškovi, ne može biti problema da se posmatra na način: proizvedite vodonik pa ćete ga posle koristiti. Nas to čeka, možda ne u prvih 10 do 15 godina. Ali, kada se dekarbonizuju drugi segmenti kako će da se dekarbonizuje pomorski i avio sabraćaj, proizvodnja čelika? Tu će do izražaja da dođe upotreba vodonika”, rekao je Banjac.

Lobi za vodonik samo privremeno u defanzivi

Elon Mask nije protivnik vodonika, on se zalaže za akumulaciju električne energije u baterijama s obzirom da je vlasnik fabrike koja proizvodi električna vozila, rekao je prof. dr Ivan Blagojević sa Mašinskog fakulteta, moderator drugog panela koji je bio posvećen ulozi vodnika u saobraćaju. Profesor je dodao da ovde postoje dva lobija – oni koji proizvode baterije i oni koji proizvde gorivne ćelije. Naglasio je da su ovi drugi samo privremeno u defanzivi.

„Važno je imati u vidu da je vodonik element koga ima najviše ne samo na zemlji nego u čitavoj vasioni. Vozila na vodonik imaju veću autonomiju kretanja i mnogo se brže pune. Punjenje vodonika traje koliko i punjenje fosilnog goriva, dok su priključci univerzalni u celom svetu, što nije slučaj sa električnim vozilima. Treba posmatrati i cenu električnu energiju imajući u vidu koliki će biti trend korišćenja električnih vozila. Imamo situaciju da je sada cena električne energije takva da su troškovi isti kao da vozite auto na fosilna goriva”, rekao je Blagojević.

Nema energetske tranzicije bez vodonika

Robert Lukić, direktor Toyota Srbija, naveo je da se moto kompanije zasniva na činjenici da je upotreba vozila raznolika.

„Naši automobili se voze u 180 zemalja sveta i svaki od načina upotrebe ima svoje zahteve. Imamo naša klasična vozila, hibride koji su put ka povećanju efikasnosti, električna vozila i vozila sa pogonom na gorivne ćelije i vodonik. Kada su u pitanju vozila sa gorivnim ćelijama, imamo električni auto, koji dobija struju sagorevanjem vodonika i klasičan motor sa pogonom na vodonik”, rekao je Lukić.

Inače, Tojota je prvi proizvođač automobila koji je ponudio komercijalne automobile na gorivne ćelije.

U diskusiji koja je usledila posle panela, prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Udruženja energetičara Srbije, rekao je da energetska tranzicija ne može zamisliti bez vodonika.

„Vodinik je deo rešenja ukupnog problema a treba uvući u igru i amonijak, koji je značajna karika u lancu. Eneregtika nema jedno rešenje na otvorena pitanja. Ima puno pojedinačnih suboptimalnih rešenja koja čine celinu. Vodonik obećava. On je ozbiljno rešenje, ne samo za skladištenje već je perfektan i kao nosilac energije”, ocenio je Rajaković.

Vodonik pretpostavlja inovativni razvoj

Slobodan Mišanović, menadžer za energetsku efikasnost vozila u Javnom komunalnom preduzeću GSP Beograd, rekao je da vodonik kao gorivo može da bude potpuno zelen. Tu imamo FC bus, autobus sa električnim motorom koji napajuju gorivne ćelije.

Energetske prognoze idu u pravcu sve većeg kroišćenja zelenog vodonika kao energenta, smatra Mišanović.

„Kada se proizvodi održivo, vodonik nudi niz prednosti. Kada je u pitanju ekologija, prednost je nulta emisija. Vodonik pretpostavlja inovativni razvoj jer zahteva visoke tehnologije i omogućava razvoj nove inudstrije. Pored toga, doprinosi autonomiji, odnosno manjoj zavisnosti od upotrebe fosilnih goriva. Ovo je efikasan način dekarbonizacije u transpornom sektoru”, kaže Mišanović naglašavajući da je u 2024. godini upotreba vodonika kao energenta u transportnom sektoru na nuli. „A prvi korak bi trebalo da bude izgradnja postrojenja, odnosno takozvanog elektrolizera za proizvodnju zelenog vodonika”.

Vodonik energetski efikasniji od dizela

Mihailo Todorović iz STD Grupe, koja je uvoznik autobusa marke Solaris, uporedio je dizel gorivo i vodonik i istakao da se iz jednog kilograma dizela dobije 12,2 kWh, a iz jednog kilograma vodonika 33,3 kWh.

„Sa istom količinom goriva autobusi na dizel mogu da pređu 3,3, a na vodonik 13,9 kilometara”, konstatovao je navodeći da Strategija Evropske Unije za vodonik predviđa da će u periodu od 2020. do 2025. kapacitet elektrolizera vodinika da dostigne 6 GW, a proizvodnja vodonika iz obnovljivih izvora energije milion tona, a do 2030. vodonik bi trebalo da postane značajan činilac energetskog sistema, sa 45 odsto udela u izvorima energije.

Todorović je objasnio da postoje tri osnovna različita tipa vodonika. Sivi vodonik nastaje iz prirodnog gasa i prilikom proizvodnje emituje se CO2. Plavi vodonik, takođe, nastaje iz gasa, ali se CO2 čuva i skladišti. Zeleni vodinik nastaje elektrolizom električne energije iz OIE, tako da nema zagađenja. A efikasnost pogonskog sistema zavisi od nivoa čistoće vodonika, a ne od metode njegove proizvodnje.

Voz na vodonik skuplji od električnog

Tokom prezentacije o vodoniku u železničkom saobraćaju, mr Aleksandar Simić iz Privredne komore Srbije rekao je da je takozvani hydrail, odnosno vodonični voz u odnosu na dizel isto što i je i dizel bio u poređenju na parom. Prema njegovim rečima, u svetu su najavljeni novi hydrail projekti u Rumuniji, Italiji, Kanadi, Kini i Indiji. Međutim, godinu dana nakon komercijalizacije voza za vodonik u Nemačkoj, razmatraju se električna rešenja. Procena je da su vodonični vozovi za 80 odsto skuplji u operativnoj fazi od električnih opcija tokom perioda od 30 godina.

Prilikom razmatranja vodoničnih i električnih opcija uzimaju se u obzir topografski i klimatski faktori, kapacitet mreže i obnovljivi izvori energije, kao i vodonični ekosistem. Hydrail se može primeniti na dužim linijama, gde je elektrifikacija neisplativa, dok su električna baterijska rešenja pogodna za kraće linije.

Vodonik – ultimativni nosilac energije

Jozsef Szuper, generalni direktor firme ENASCO Capital, naveo je da je pre devet godina bila vest da je u Mađarskoj pokrenuta solarna elektrana snage 15 megavata.

„Tada je izgledalo kao da je došla budućnost. Mađarska sada ima 5.649 MW instalisane snage vetra i taj rezultat je postignut za manje od 10 godina. To će se desiti i sa vodinikom. Siguran sam da je vodonik budućnost, iako postoji više otvorenih pitanja, jer on je ultimativni nosilac energije”, rekao je Szuper.

Dodao je da sistem električne energije može da ima koristi od masovne elektrolize dodavanjem fleksibilnosti sistema. On nije samo nosilac energije već i nosilac balanisiranja u različitim vremenskim intervalima. Status zelenog vodonika može da se uporedi sa pozicijom fotonponskih postrojenja u ranim 2000-im.

Mađarska vodonična ekonomija je u ranoj fazi razvoja. Usvojena je strategija i šeme za grantova za tržište. Preporuke su da fokus bude na postojećim potrošačima i da se grade doline vodonika oko njih, sa malom diversifikacijom.

Vodonik – jedno od rešenja za energetsku tranziciju

Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju u EPS je rekao da je u regionu potrebno doraditi strateški okvir za vodonik.

„Nacrt vodonične strategije predviđa da se do 2025. godine stvore uslovi da se u nekoliko elektrana na OIE započne sa proizvodnjom zelenog vodonika, a da se do 2035. godine najmanje jedan odsto, odnosno do 2050. godine najmanje četiri procenta ukupno proizvedene električne energije koristi za proizvodnju zelenog vodonika”, rekao je Jakovljević.

Dodao je da proces u kome se nalazimo zahteva optimizaciju većeg broja rešenja, ne samo na nivou sektora. Tranzicija ne može da se sprovede samo u EPS-u, time moraju da se bave operatori prenosnog i distrubutivnog Sistema. I, mora da postoji inerakacija sa drugim podsektorima. Prema njegovim rečima, reverzibilna hidroelektrana Bistrica je deo rešenja, baterije su drugi deo, vodonik verovatno ima svoj deo, zavisno od brzine kojom će se tehnologija razvijati.

Jakovljević je naveo primer iz regiona.

„HEP i Plinacro nameravaju da na TE Plomin postave elektrolizer za proizvodnju vodonika i solarne elektrane. Fotonaponsko postrojenje bi snabdevalo elektrolizer ili bi isporučivalo električnu energiju u mrežu. Tu je i projekat Severnojadranske doline vodonika, gde je HSE vodeći partner u projektu. Oni planiraju da na TE Šoštanj postavi infrastrukturu za proizvodnju do 3.000 tona obnovljivog vodonika godišnje”, rekao je Jakovljević zaključujući da je pred nama period koji je veoma izazovan, sa jasnim ciljevima i prolaznim vremenima, „a vodonik može da bude deo rešenja, imajući u vidu i dobre strane i nedoumice”.

Niko nema finalno rešenje za energetsku tranziciju

Ivan Mrvaljević, direktor Direkcije za razvoj i investicije Elektroprivrede Crne Gore rekao je da ni jedna zemlja regiona nema finalno rešenje za energetsku tranziciju, već je to skup određenih pristupa, uvažavajući specifičnosti svake zemlje pojedinačno.

„Crna Gora ostvaruje značajan udeo uglja od 30-35 odsto, proizvodnjom električne energije u TE Peljevlja. EPCG je fleksibilna u promeni strategiji. Pričali smo o Bloku 2 TE Pljevlja. Sada realizujemo projkat Solari. Nismo velika zemlja da bi mogli da ulažemo u inovacije, ali treba ulagati u alternativnu primenu tehnolgija”, rekao je Mrvaljević.

Prema njegovim rečima, u toku je priprema Integrisanog nacioanalnog i klimatskog plana Crne Gore, a solar i vetar trebalo bi da dostignu oko 25 odsto instalisanog kapaciteta do 2025. godine.

„TE Pljevlja je nacionalni i regionalni izazov. Razmišljamo šta će biti rešnje dok radimo ono što možemo, a to je zelena energija”, naveo je predstavnik Elektroprivrede Crne Gore.